Život u studentskom domu je jedno lepo novo iskustvo

[bexter]

Ko kaže da život u studentskom domu ne valja i da ne može da se navikne na hranu iz menze..?

Ja sam živela u SD Karaburma ( za one koji nisu čuli... dom je među najgorima... bar je tako okarakterisan na studentskim raspodelama ) 6 i po godina. Još kao brucoš sam dobila svoje mesto i za svih tih 6 i po godina samo sam se seljakala iz sobe u sobu spuštavši se na niže spratove ne poželići ni jednog trenutka da promenim lokaciju.

U dvokrevetnoj sobi živele smo nas tri... i nikad nam nije bilo tesno.

Na 17-om spratu su sve bili brucoši i svi smo se međusobno poznavali. Ovde sam upoznala skoro sve moje sadašnje prijatelje. Zajedno smo izlazili, učili, išli na ručak...

Sada smo svi dr, mr, dip ing... zaposleni u velikim kompanijama. Neki su se vratili u svoj zavičaj ali to nikoga nije sprečilo te se i danas čujemo telefonom ili ponekad posetimo !!!

[Rale]

@bexter
"dom je među najgorima"...

ja sam trenutno u Žarku Marinoviću, najgorem domu u Beogradu i svima ga toplo preporučujem. U četvorokrevetnoj sobi sam i mogu samo da potvrdim sve što je bexter rekla...ko se jednom nadje u domu uvek ima pozitivna iskustva.
Ima taj život naravno i svoje mane, neki ljudi zaista nisu za to, ali ko god ima priliku neka ode u dom, neće se pokajati.

[bexter]

da... nažalost. mada, mislim da se sad nešto sređuje. čini mi se da su konačno dobili neku normalnu tel centralu.

nikada nisam bila u ž marinović. koliko se sećam priča i on je rado zaobilažen na raspodelama... valjda zbod udaljenosi.

ja sam na raspodelama uzimala popularni studenjak, ali sam ga menjala za sobičak na karaburmi ( naravno uz doplatu ) i ni jednog trenutka se nisam pokajala zbog toga.

karaburma ima super lokaciju. blizu je centru grada, skoro svim fakultetima. u blizini vojno-geografskog instituta ima super stazica za trčanje. ispred doma je teren za košarku i fudbal... skromne sitnice koje znače... ispred vgi-a ima i jedan, meni interesantan zidić za prečkanje ( šetanje levo desno - ovo je deo kondicionog treninga za one koji se bave free climbing-om ), gde sam se jako često kačila.

+ društvo, + nije stroga kontrola, + velika čitaonica, +++  eto to su bile sitnice zbog kojih nisam htela da napuštam karaburmu...

[Rale]

da da definitivno društvo i manjak kontrole važi kod nas, ai istina je sređuju Marinovića cele godine; nije prošao dan a da nam majstori nisu bili po hodnicima...

ipak sledeće godine nadam se Studenjaku, pre svega zbog blizine fakulteta, a i ne drži me mesto...

[bexter]

dok sam još bila u karaburmi, jednom je došla novinarska ekipa da se uveri u priču o novinarima, skejterima, penjačima...

ako ovo ne zvuči poznato... onda, uvod u priču je...

u zavisnosti od načina upotrebe wc šolje ljudi se dele na novinare ( oni koji novinama tapaciraju šolju ), skejtere ( oni koji nose dasku za šolju ), penjače ( oni koji se pentraju po šolji za vreme obavljanja nužde ) i skijaši ( oni koji obavljaju nuždu u ski stavu )...

sve to na prvi pogled zvuči smešno, ali meni je bilo skroz cool...

[Rale]

da, da, samo ja znam za verziju da umesto skijaša ide "supermen poza" - odnosno oni koji se drže za kvaku

[bexter]

 E vidiš to mi je potpuno nepoznato... možda sam napustila Karaburmu malo pre vremena