ono Å¡to me je najviÅ¡e deprimiralo, bila je Äinjenica da neki poslodavci žele za radnike da imaju robote. skromne, neambiciozne osobe koje će samo da rade svoj posao i niÅ¡ta viÅ¡e. neće se buniti za platu, biće zadovoljni svim mogućim uslovima na koje ih nateraju...
... bezliÄnu osobu bez svog ja... to onda definitivno nije firma za malo ambicioznije smrtnike. takve firme najbolje bi bilo zaobilaziti u Å¡irokom luku i tražiti neÅ¡to novo gde ćeÅ¡ moći da upotrebiÅ¡ sve svoje kvalitete.
U potpunosti se slazem sa tobom.
Takodje su me uzasno razocarala i pitanja na jednom razgovoru za posao "da li sam udata, imam li dece, kolika su, ima li ko da ih cuva dok bih ja bila na poslu i mislim li radjati jos dece"
Nisam dobro prosla na tom razgovoru (previse sam izgleda iskrene odgovore dala - samohrana sam majka, mala su mi deca, i nisam planirala jos da radjam ali nisam ni protiv te zamisli), ali kada bolje razmislim, ne treba da mi je zao sto ne radim u takvoj firmi ipak...posao mi je itekako potreban.
Naravno moram se sloziti i sa time da je svaki novi razgovor za posao novo iskustvo...
