Berzica Blog

Ponovo je došlo to doba godine. Nova godina se bliži, a mi se osvrćemo na ono što smo postigli u poslednjih 365 dana i razmišljamo o budućnosti koja je pred nama. I tako opet, možda čak i spontano, stvaramo rezolucije i smišljamo nove ciljeve za sledeću godinu.

Novogodišnji period je zapravo najbolje vreme za analiziranje dosadašnjeg učinka i oblikovanje budućih ciljava i zadataka koje biste trebali ispuniti u sledećoj godini. Iako biste u isto vreme trebali da krenete punom parom napred u poslovne pohode koje vam nosi sledeća godina, zastanite na momenat i razmislite o tome šta zapravo očekujete od narednog perioda. Izmerite svoje uspehe i neuspehe i procenite gde ste u protekloj godini najviše grešili, a pri tom odredite i svoje najvažnije prednosti. Zapamtite da je ovaj momenat vrlo bitan, jer morate shvatiti gde se sad nalazite i gde biste želeli da budete za godinu dana.

Ono što će vas možda onespokojiti je činjenica da se vaša nova lista novogodišnjih rezolucija ne razlikuje puno od prošlogodišnje. I to ne samo na poslovnom planu. To je vrlo česta pojava i siguno češća od potpunog uspeha na svim poljima. Verujte nam da to ne mora nužno da predstavlja ništa loše. Stvar je u tome što vi ove godine (kao i svake do sad) niste mirno stajali pored svoje liste, čekirajući svaki pojedinačan zadatak napisan na njoj koji ste obavili, već ste živeli i radili, te su se vaše potrebe i vaši ciljevi menjali uporedo sa vremenom i okolnostima u kojim ste se tokom godine našli. Tako se neki ciljevi koje ste zacrtali na početku godine, tokom vremena nisu pokazali kao najbitniji, te je njihovo izvršavanje prestalo da vam bude primarna misija.

Ipak, svakog januara svi mi pokušavamo da izanaliziramo svoje živote i da ih vratimo na put kojim bi trebali da idu. Posle toliko promašenih odluka i neizvršenih zadataka, mi ponovo pravimo neku novu listu. Ovaj put, ne želimo da vas afirmišemo samo na pravljenje te „glupe liste“, već da vas poguramo da razmislite o tome šta biste trebali da promenite u svom načinu poslovanja kako biste (bar one osnovne) rezolucije sa vaše liste ispunili do kraja. Uz nas pokušajte da nađete način kako da ostvarite svoje zadatke u godini koja predstoji i svim onim godinama koje dolaze posle nje.

Pre otprilike godinu dana objavili smo tekst u kom smo pokušali da sastavimo listu rezolucija koje bi odgovarale svakom freelanceru, uz propratna objašnjenja šta svaka od tih rezolucija podrazumeva. Sada ćemo vam pričati o tome šta se dešava sada kada ste se napokon suočili sa tim izazovima i šta dalje sa njima da radite.

Dakle, prvo morate da odredite gde se nalazite danas u odnosu na prošlu godinu.

Pre nego što odredite gde žeilte da se nalazite godinu dana od sada, morate shvatiti kakva je vaša pozicija u ovom momentu. Zato, napravite malu pauzu i razmislite o tome.

Postavite sebi sledeća pitanja:

• Da li radite na projektima koje zaista želite?
• Da li ste zadovoljni sa svojim klijentima?
• Odgovara li vam količina posla koju dobijate?
• Kakvo je vaše finansijsko stanje?

Ukoliko ste prethodnu godinu dobro isplanirali, možda ste sada zaista zadovoljni na svim navedenim poljima, ali ukoliko niste, vreme je da kreirate kvalitetan plan koji će moći da pokrije sve ono čime niste zadovoljni i kojim ćete kvalitet vašeg poslovanja uspeti da popnete na stepenicu više.

Pored toga, bitno je da ovaj put napravite realističnu listu rezolucija. Ona treba da sadrži one ciljeve koje je moguće ostvariti, te se ne zanosite snovima koji su potpuno irealni i neostvarljivi (ma kako to teško bilo prihvatiti), jer upravo takvim koracima, jednog dana doći ćete do tačke u kojoj ćete moći da ispunite dosta toga na šta ranije niste ni pomišljali. Ali, polako…

Prvo odvojite nešto vremena za evaulaciju svog dosadašnjeg učinka. Potom sastavite listu onih ciljeva za koje smatrate da biste mogli ostvariti u narednoj godini i za svaki odredite neophodne korake kako biste ga na najlakši način ostvarili. Kada svoje rezolucije razdelite na neke osnovne korake, lašće ćete odrediti koje od njih su realno ostvarljive, a koje nisu.

Ova lista ne mora da sadrži isključivo vaše poslovne želje. U nju ubacite i nešto što biste voleli da uradite za sebe, a što će vam u svakom slučaju prijati i što će vam mnogo značiti. Zapamtite, ukoliko ste zadovoljni samim sobom, to će se odraziti na sve sfere vašeg života, pa tako i na sam poslovni plan.

Pošto napišete listu ostvarljivih ciljeva, napravite korak dalje i napišite listu vaših velikih snova i želja. Neretko se dešava da kada na nešto prestanemo da gledamo kao na nerealno, to na kraju postane sasvim mogućno. Stvaranjem „liste snova“ vi zapravo otvarate vrata tome da sve vaše tajne želje jednog dana postanu stvarnost. Zato pazite na koji način ćete oblikovati listu i da svaka stavka na njoj, kao i u prethodnom slučaju, bude podeljena na nekoliko koraka neophodnih pri njenom ostvarivanju. U osnovi, na ovaj način vi se pripremate na tu mogućnost da se neki vaši snovi ostvare.

Sledeći savet jedan je od krucijalnih kod stvaranja novogodišnjih lista – a to je da vaše rezolucije ne smeju imati rok trajanja. Ukoliko ste zaista zavisni od rokova i ako je to jedini način na koji funkcionišete, onda ih napravite, ali istina je da za ovakve stvari treba vremena i da se ne smete ograničiti samo na određen period u kom biste željene ciljeve ostvarili. To, zapravo, može da vam nanese dosta štete, jer ukoliko non stop budete gledali u kalendar i merili vreme, možete doći u vrlo nezgodnu poziciju. Šta više, možda se i udaljite od početnog zadatka i zbog određenog roka izgubite volju za njegovim izvršavanjem. Drugo, ukoliko ne uspete da ostvarite svoje ciljeve u određenom periodu, sebi ćete nepotrebno pripisati neuspeh, a to se sigurno neće povoljno odraziti na vaš poslovni napredak. Zato vam predlažemo da prekinete sa tom navikom da vaš život diktira taj prokleti kalendar, već da živite dan za danom i tako dopustite da vam se desi nešto zaista dobro. Svaki dan, pa tako i onaj koji dolazi posle njega, pun je mogućnosti i potencijala. Zato iskoristite ovaj period tako što ćete sagledati sve mogućnosti za dalji napredak i u narednoj godini se prepustite svojim željama i pokušajte da ostvarite svoje snove.

Redakcija Berzice želi vam srećne praznike i uspešnu Novu godinu!

Postoje dva tipa freelancera. Prvom tipu pripadaju oni koji rade od kuće, a drugom oni koji iznajmljuju određen poslovni prostor i svoj posao obavljaju izvan svog doma. Navedeni načini rada imaju i svoje prednosti i mane, ali postavlja se pitanje – koji je bolji? U ovom tekstu pozabavićemo se upravo tom temom.

Rad od kuće

Rad od kuće je sjajna stvar i većina freelancera kod nas, pa tako i onih s kojima smo vas upoznali kroz naše intervjue, posao vodi na taj način. Sada ćemo vam predstaviti očigledne prednosti i osnovne mane takvog načina rada.

Prednosti

• Potpuna kontrola okruženja

Ako radite od kuće, vi imate potpunu kontrolu nad svojim okruženjem. Vi određujete kako će izgledati vaš poslovni prostor, pa samim tim možete da birate da li vam je za vođenje posla potrebna samo posebna soba ili pak nadograđena prostorija koja će vam služiti kao službena kancelarija. Svoju radnu prostoriju možete okrečiti onako kako hoćete, možete joj dodati ili oduzeti bilo šta po vašoj želji i ni za šta od toga vam ne treba ničije odobrenje, jer tu gde ste, vi ste sam svoj šef.

• Na radno mesto ne morate da putujete

Ukoliko iznajmljujete kancelarijski prostor koji je udaljen od vas, vi morate da putujete na posao bez obzira na to kolika ta udaljenost. Kućna kancelarija u vašem sopstvenom domu vam u velikoj meri ušteđuje vreme koje biste, u drugom slučaju, potrošili na putovanje do radnog mesta. Između ostalog, to znači da nemate brige oko goriva, niti morate da se klackate sa babama raznih profila, pomahnitalim učenicima i namrgođenim vozačima autobusa kako biste stigli na posao, a što je najlepše od svega, čim završite posao, vaša porodica vas čeka tu, odmah iza vrata.

• Troškovi

Kao što se dalo pretpostaviti u prethodnim paususima, najveća prednost rada u kući je upravo ušteda na troškovima. To znači da ne morate da plaćate duple račune, več da vaši kućni troškovi pokrivaju sve. Jedino što postoji šansa da ćete verovatno primetiti nagli porast vaših telefonskih računa, ali činjenica je da bi ti troškovi bi bili još veći kada biste radili van kuće.

Mane

• Buka

Pravi poslovni prostori se uglavnom nalaze u onim delovima grada koji su za tu svrhu i namenjeni, što znači da se na takvim mestima najčešće ne može naći preglasna dečurlija koja se igra ko zna čega, psi koji neprekidno laju i ostali primeri zvučnih zagađenja koji su stalni elementi stambenih delova grada (to, naravno, zavisi od okruženja u kom živite, ali većina nas zaista stanuje u takvim kvartovima).

• Porodica

Ukoliko  živite sa drugim ljudima, bez obzira na to da li stan delite sa cimerima ili sa ostalim članovima porodice, nemala je šansa da se veliki broj puta nađete u onoj nezgodnoj situaciji u kojoj vam ostaje samo da želite da postoji supermoćni daljinski upravljač pomogu kojeg biste mogli da utišate svoje ukućane. Budite svesni toga da ukoliko dom delite sa nekim, pa makar to bila samo jedna osoba, potpuni mir u domu ne postoji!

Najgora opcija je verovatno deljenje stana sa svojim roditljima. Starijim ljudima je ponekad veoma teško objasniti da iako ne radite od 9 do 5 u nekoj državnoj firmi, vi zaista imate posao i da vi u svoja četri zida zapravo radite nešto stvarno važno!

Ukoliko imate decu, verovatno će ona posle škole doći da vas obiđu, pa možda čak i da se igrju sa vama. To ponekad može biti vrlo nezgodno (jer kako odbiti rođenu decu!?) ukoliko ste produktivni baš u to vreme.

• Velike su mogućnosti za odugovlačenje

Jednostavno rečeno – ukoliko ste stalno u kući i ako još radite u tom istom stanu, bolje su prilike za odugovlačenje. Te prilike se u sopstvenoj kući mogu naći svuda – od sudova koji su ostali neoprani od ranije, preko zanimljivog televizijskog programa, pa sve do zapostavljenih knjiga na polici u dnevnoj sobi koje su vam, eto baš sada, privukle pažnju. U kući je veoma lako odvraiti pažnju od svog posla na nešto drugo. Tu čak postoji opasnost da ćete, ko zna, možda odlučiti da je došlo krajnje vreme za veliko spremanje?! Mogućnosti za džabalebarenje u vašem sopstvenom domu su zaista veoma velike i veliki je izazov odoliti im u potpunosti.

Ukoliko za posao koristite još i isti kompjuter koji vam služi u lične svrhe, lista mogućnosti postaje beskonačna. Ni ne primetivši šta radite, već ćete ostavljati beskoristan status na fejsbuku o onome što ste danas doručkovali!

Rad u prostorijama van sopstvenog doma

Ovakav način rada vam se posle navedenih prednosti rada u kući sada verovatno ne čini kao najprimamljivije rešenje. Ipak, imajte na umu da se prednosti ovakvog poslovanja nalaze upravo na listi mana rada od kuće i obrnuto. Rad u kancelariji koja nije vezana za vaš dom, naravno, zahteva određen način ponašanja i to će, možda, uspeti da vas pogura da produktivnije provodite vaše radno vreme, što svakako gledamo kao glavnu prednost ovog načina rada.

U svakom slučaju, moguće je raditi uspešno u oba okruženja. Na vama ostaje da odlučite koji vam od ova dva načina rada više odgovara, jer ta odluka najviše zavisi od toga kakva ste vi osoba.

Uostalom, niko vas ne primorava da sve vreme budete vezani samo za jedno mesto, jer kao freelanceru vama se pruži prilika povremene promene radnog okruženja, što ćemo pokušati da vam objasnimo u nastavku teksta.

U svakom gradu postoji izbor alternativnih mesta za sprovođenje vašeg posla. Predstavićemo vam neke od njih, a vi sami odaberite ono koje vam najviše odgovara.

1. Kafić

Lokalni kafić je možda najočigledniji primer za ovakav način rada jer došlo je vreme u kom, čak i u našoj zemlji, videti osobu u kafiću koja za vreme radnog vremena radi punom parom za svojim računarom nije tako čudna stvar.

U kafićima u toku ranog posle podneva uglavnom nije velika gužva i to se možda čini kao najbolje vreme da ga posetite. Naravno, neki od vas će i najmanje zveckanje čaša smatrati smetnjom, ali to zaista zavisi do osobe do osobe.

Ukoliko ste navikli da obitavate u kafićima (nemojte ovo shvatiti na pogrešan način!) i ukoliko vam ispijanje kafe u takvom ambijentu i inače predstavlja veliko zadovoljstvo, verovatno ćete se tamo vrlo lako snaći, čak i kad nosite posao sa sobom.

2. Biblioteka

Drugo ne-kancelarijsko mesto koje vam rado predlažemo je biblioteka. Kao što ste verovatno primetili za vreme studija, čitaonice često predstavljaju najidealnije mesto za rad i učenje, s obzirom da se na ovim mestima podrazumeva potpuna tišina i mir (što ujedno može biti i ono što će vam najviše smetati kod ovog mesta, ali to najviše zavisi od vas samih). Iako je ovo vrlo verovatno najdosadnije mesto za rad, može se vrlo lako pokazati najproduktivnijim, zato, bez obzira na sve predrasude i potencijalni imidž večitog (možda čak i propalog) studenta, dajte mu šansu.

3. Parkovi

U odnosu na zapadne zemlje gde ljudi svoje pauze za ručak provode sa društvom u gradskim parkovima, kod nas ova praksa još uvek nije zastupljena. Verovatno na to utiče i manjak zelene površine u našim gradovima, ali sve to nije razlog da ne date šansu ovom prostoru. Svež vazduh uvek prija, i ko zna, možda upravo ovo mesto prihvatite kao najbolju alternativu.

4. Rad na odmoru

Iako zvuči paradoksalno, ponekad se zaista isplati otići na „odmor“ koji će služiti samo jednoj svrsi – podstaći vas na rad! Ujedno, ovo predstavlja najskuplju i najrizičniju alternativu, i svesni smo da mali broj vas može da je priušti, ali jedno je sigurno – uvek možete probati. Ukoliko ste u mestu u kom živite i radite pod stresom, možda je zaista najbolje da se na kratko vreme povučete i posvetite pažnju vašem poslu na nekom drugom mestu. Setite se samo onih pisaca koji namerno odlaze na zabačena mesta, kako bi na miru mogli da se skoncentrišu na svoj posao. Dakle, ta praksa uopšte nije neuobičajna i u velikom broju slučajeva se pokazala zaista produktivnom.

Jedino što morate paziti da ne završite kao junaci u romanima Stivena Kinga, ali to je već neka druga priča…

U svakom slučaju, bez obzira na kakav način rada se opredelili, imajte na umu da konstantan rad u istoj atmosferi posle izvesnog vremena može početi da negativno utiče na vašu produktivnost i zato vam savetujemo da ponekad, kada niste zatrpani poslom, ali kad ipak ne možete tako lako da se odvojite od svog kompjutera, promenite okruženje bar na par sati dnevno.

Na takav postupak biste trebali da gledate kao na neophodno osveženje. Zato, spakujte svoj laptop i izađite nepolje!

Mnogi freelenceri ne vide gotovo simboličku vezu između posedovanja bloga i freelance poslovanja. S jedne strane, svaki freelancer je uložio mnogo truda u to da osnuje sopstveni biznis i da svoj poslovni život vodi nazavisno od bilo koje veće institucije, dok neki od njih uporno odbijaju da svoje delovanje promovišu preko tako dostupne forme koja je zaista slobodna svima, bez obzira da li je u pitanju individualni ili kolaborativni blog.

Neki to rade iz puke tvrdoglavosti, dok ostali još uvek nisu uvideli važnost prezentacije tog tipa. Mi živimo u modernom, brzom svetu u kom je upotreba interneta primarna delatnost gotovo za svakog poslovnog čoveka. Iz istih razloga nastao je i ovaj blog koji sada čitate. Blog je zaista koristan vid prezentacije, jer on ne služi samo za reklamiranje sopstvenog proizvoda, već ujedno i kontaktu sa čitaocima istog, vaših potencijalnih i sadašnjih kupaca. Zato freelancerima koji još uvek nisu osnovali sopstveni blog, savetujemo da što pre počnu sa radom na istom, jer ovde nije u pitanju samo obična trka sa vremenom, već mnogo složenije pitanje.

Naravno, imajte u vidu i to da blogovi danas nisu jedini vid komunikacije sa širom internet publikom (iako imaju određene prednosti u odnosu na druge), tako da bi bilo dobro da obratite pažnju i na ostale socijalne mreže kao što su Facebook, Twitter, Flickr-a (ukoliko se bavite fotografijom i dizajnom), i raznim drugim internet mrežama koje, između ostalog, nude mogućnost besplatnog objavljivanja vašeg portfolia.

Kako bi vam sve bilo jasnije, pokušaćemo prednosti vođenja vlastitog bloga da predočimo u 5 osnovnih teza:

1. Pisanjem bloga postajete autoritet u određenoj oblasti

Vođenjem bloga, tačnije pisanjem tekstova o temama koje vas okupiraju, koji izražavaju vaše vlastite stavove o određenim fenomenima i koji će ujedno pokušati da vas ispromovišu kao freelancera u određenoj oblasti, vi na neki način postajete autoritet na tom istom polju. Kako god to možda smešno i naivno zvučalo, to je istina. Pogledajte samo neke modne blogove ili one koji se bave pop kulturom – i to ne samo one koji su najpoznatiji na sceni. Ljudi koji ih prate često rukovodioce tih blogova pitaju za razne savete i preporuke, jer među čitaocima blogova se ne nalaze samo oni koji se u određenu materiju dobro razumeju, već i oni koji su laici u toj oblasti i kojima je zato potrebna ličnost koja će ih u taj svet uvesti. Šta više, neretko takvi čitaoci predstavljaju većinu.

Blog je upravo zbog toga nezamenljiv, jer s jedne strane vam pruža mogućnost da se istaknete u moru drugih, dok vas sa druge strane povezuje sa ljudima različitih profila i tako vam omogućuje da ostvarite kontakte sa ljudima koji će vam u jednom momentu karijere možda biti zaista korisni.

2. Blogovi regulišu protok informacija na internetu

Stvar je vrlo jednostavna –  blogovi se svakodnevno pune novim, svežim informacionim sadržajima, koji se, kao takvi, pojavljuju u rezultatima internet pretraživača, koji sve čitaoce upućuju direktno na određen blog. To ujedno može da znači da će vaš blog u jednom periodu posetiti zaista mnogo ljudi, što naravno, zavisi od toga koliko zanimljivim i aktuelnim pitanjima se bavite na vašem blogu.

Šta to znači za vas? Pa, kao prvo, vi te čitaoce možete zainteresovati za vaš rad tako što ćete ih usmeriti ka vašim drugim internet stranicama ili ka vašem portfoliju. Na taj način će se sa vašim radom upoznati veći deo nove publike, koja će, ukoliko im se vaše stranice zaista sviđaju, proslediti dalje svoje nove „internet pronalaske“. Zapravo, na taj način internet mreža i funkcioniše. Uzmite kao primer neku najbanalniju stvar koju ste videli kod vašeg prijatelja, pa je prosledili dalje nekoj osobi za koju mislite da bi sadržaj te iste stranice mogao da je interesuje. Isti slučaj će se desiti i sa vašim prezentacijama. Dakle, kako biste što veću pažnju usmerili ka vašem radu, potrebno je biti prisutan na više socijanih mreža.

Primere pravilnog pristupa socijalnim mrežama i internet publici možete naći i kod nekih naših ranijih sagovornika.

3. Blogovanje gradi veze između ljudi

Ovde ne govorimo o romantičnim i prijateljskim vezama koje su ljudi u stvarnom životu, ostvrarili pomoću svojih blogova i raznih socijalnih mreža, iako postoji nemali broj takvih slučajeva, pa čak i kod onih osoba koji su internetu mrežama pristupili sa neke ozbiljnije, profesionalne strane. Dok pišete blog, vi vršite interakciju sa ljudima koji isti čitaju. Njihovi komentari uticaće na sadržaj i kvalitet budućih postova, nudiće vam nove ideje i predloge da neke probleme sagledate sa nekog novog ugla. Ti ljudi će stupiti u komunikaciju s vama i to ne samo preko polja za komentare, već će vaša komunikacija, u nekim slučajevima, dobiti na većoj važnosti. Čak i kad je u pitanju neki mali blog sa stotinjak pregleda dnevno (ako i toliko), postoje dobre prilike za stvaranje kvalitetnih poslovnih kontakata.

Ovi kontakti, kao što smo već spomenuli, vama mogu predstavljati potencijalnu klijentelu, a pošto su već u interakciji s vama, postoje veće šanse da vas upravo ti čitaoci angažuju kada im bude bila potrebna usluga kakvu vi pružate. Pored toga, ukoliko već radite sa klijentom koji od vas zahteva uslugu za koju niste u mogućnosti da mu pružite, među vašim kontaktima se može naći osoba koja će biti sposobna da vam pomogne u datoj situaciji.

4. Blogovanje se danas smatra terapeutskim sredstvom

Ukoliko ste gledali najnoviju BBC-jevu detektivsku dramu Sherlock, možda ste primetili da terapeut naizged depresivnog doktora Watsona, upravo to govori svom pacijentu: John, ti si vojnik i trebaće ti malo vremena da se navikneš na život u civilu i pisanje bloga o svemu što ti se dešava će ti stvarno pomoći. Pored toga (ako već ne verujete serijama), sada postoje i veliki broj naučnih istraživanja koja potvrđuju ovu tvrdnju.

Freelanceri se zbog prirode svog posla, pa tako i načina života, neretko mogu naći u zaista stresnim situacijama. Rokovi za izradu projekta, različiti odnosi sa različitim klijentima, svaljivanje celokupnog posla na samo jednu osobu i svi ostali problemi o kojima smo još ranije pisali, mnogima predstavljaju zaista stresne situacije. Ukoliko je to i sa vama slučaj, nemojte misliti da to znači da treba da odustanete od freelance poslovanja, već da na takvim stvarima što više radite i da se, samim tim, protiv stresa borite na razne načine. Jedan od tih načina je i vođenje bloga, jer ono što je u staro vreme nekada bio dnevnik, danas se pretvorilo upravo u ovu formu.

Ne mora blog koji vodite striktno da se odnosi na rad vaše firme. Bilo bi preporučljivo da se on fokusira na istu oblast kojom se i inače bavite, ali to ne mora da znači da on treba da služi isključivo promociji vašeg rada, već bi mogao da ima i neki ličniji ton. Sportski novinar ili voditelj neke sportske emisije je na svom radnom mestu ograničen onim što se od njega medijima zahteva, ali na svom parčetu internet neba, on može da piše o onim stvarima koje ne može da objavi u mediju za koji radi. Tako, na primer, u svom blogu on može pisati o sportovima koji ga lično zanimaju poput američkog fudbala, NBA košarke i ekstremnih i zimskih sportova, koji kod nas nisu naročito popularni (pa tako i neisplativi na tržištu), kako bi se bar na kratko vreme odvojio od evropskog i nacionalnog fudbala koji u toku radnog vremena zaokupljiju svu njegovu pažnju.

5. Pisanje bloga obogaćuje vaš jezički izraz

Ukoliko se vaše obrazovanje nije baziralo na konstantnom pisanju naučnih i raznih seminarskih radova, sigurno ste primetili kako tokom godina vaša sposobnost pisanja sve više opada. U novije doba to nije redak slučaj pa je samim tim i očuvanje pismenosti jedan od razloga zašto se blogovanje tako svesrdačno preporučuje svima koji imaju tu ambiciju da izađu iz sveta anonimnosti, makar na taj način. Ukoliko zaista osećate da je vaš literarni izraz zakočio, smatrajte to razlogom više da počnete da pišete. I to što pre!

Predloge na koji način biste to trebali da izvedete, kao razne druge savete vezane za pisanje vaših sopstvenih tekstova, možete naći u jednom od naših prethodnih tekstova.

To bi otprilike bilo to. Mi smo svoje rekli i potrudili se da vam uz pomoć najjednostavnijih primera pojasnimo važnost bloga kao sredstva komunikacije (pa tako i prezentacije) na internetu.

Ukoliko ste prezauzeti ili vas vođenje sopstvenog bloga, i pored svih ovih razloga, nikako ne privlači, savetujemo vas da unajmite osobu koja će taj posao obavljati umesto vas. U krajnjem slučaju naći će se neki student književnosti kome će praksa tog tipa uz mali honorar uvek dobro doći.

Ukoliko ste mislili da se osloboditi od ustaljenog načina rada i preći u freelance tokove nije lako, nadamo se da smo vas u našim prethodnim tekstovima bar u nekoj meri uverili da to nije potpuno neizvodljivo, te da se uz dosta truda i volje tako nešto može postići čak i na ovim prostorima.

Iako smo se do sada u našim tekstovima uglavnom bavili pojedincima koji su se u potpunosti (ili makar honorarno) okrenuli freelance načinu rada, ovaj put vam predstavljamo jedan poseban vid „profesionalnog osamostaljivanja“ i nešto što kod nas nije baš ustaljena praksa – izdavanje nezavisnog časopisa.

Udružiti se sa timom entuzijasta i na tržištu prepunom komercijalnih, najčešće licencnih izdanja časopisa koje mahom objavljuju velike medijske firme, zvuči praktički neizvodljivo. Ipak, u svetu je u poslednje vreme nezavisno izdavaštvo počelo zaista da cveta. Nesvakidašnji pristup materiji kojom se ovi časopisi bave, kao i sloboda u izražavanju kakva se teško postiže u mejnstrim izdanjima, neka su od onih karakteristika koja su im svakako otvorila vrata ciljnog tržišta i tako pridobila određen deo publike. Ono što ovakva izdanja neretko karakteriše su originalna dizajn rešenja, kao i njihov celokupni vizuelni sadržaj, a neki od njih se bave i onim temama koje se uredništvima komercijalnih časopisa čine dosta riskantnim.

Osnivanje sopstvenog časopisa nikako nije lak posao. Sprovođenje osnovne ideje u delo zaista je kompleksan proces. Prvi i osnovni korak je napraviti solidan koncept izdanja koji će zapravo odrediti smer u kom će se časopis razvijati. Posle toga treba odrediti sadržaje istog, pa zatim i sastaviti tim odgovornih i sposobnih ljudi koji će u svakom momentu biti na nivou zadatka. Ipak, najveći problem s kojim se suočavaju kako oni komercijalni, tako i nezavisni časopisi, svakako je činjenica da svaki od njih ima određen rok trajanja. U poslednje vreme, ekspanzijom izuzetno pristupačnih elektronskih medija koji su u stanju da zadovolje potrebe čitalaca gotovo svih profila, najveći problem je postao nedostatak zainteresovanih oglašivača koji su voljni da sarađuju sa štampanim medijima. Upravo se iz tog razloga osnivanje nezavisnog časopisa (naročito na ovim prostorima) smatra vrlo hrabrim i riskantnim potezom. S druge strane, sigurno svako od vas ima bar jedan najdraži domaći časopis koji ste redovno pratili, a koji je odavno već ugašen i koji vam poprilično nedostaje i zato će neki od vas uvek biti voljni da pruže šansu nekom novom zanimljivom izdanju.

Šta na tu temu ima da kaže naša ovonedeljna sagovornica Biljana Kovačević, između ostalog, možete pročitati u ostatku teksta.

Biljana je urednica porodičnog „uradi sam“ časopisa Kućne majstorije koji izlazi na svaka dva meseca. U  svakom izdanju ovog časopisa, koji broji 64 strana visokog kvaliteta štampe, zastupljeni su razni drveni projekti, ukusni recepti, kao i deo o uređivanju bašte.

Biljana, reci nam kako je nastala ideja za osnivanje časopisa?

Pre osnivanja Kućnih majstorija smo uvideli nedostatak „uradi sam“ časopisa na našem tržištu, koji će biti namenjen ne samo prekaljenim majstorima, već onog u kom će svi članovi porodice moći da nađu nešto što im budi interesovanje. Počeli smo malo da istražujemo i shvatili da sklopiti takav časopis neće biti lako, ali da jeste izvodljivo, pa smo zasukali rukave i krenuli u rad na prvom broju.

Kome je namenjen ovakav časopis i kakvi se saveti mogu naći u njemu?

Pronaći odgovarajuće projekte za ovakav tip časopisa koji bi ujedno trebali da budu zanimljivi i atraktivni svakom prosečnom čitaocu, a pri tom i ne previše skupi i lako izvodljivi, nije ni malo jednostavno. To je, takođe, i jedan od osnovnih razloga zašto časopis izlazi u ovakvoj periodici. Cena Kućnih majstorija je dosta povoljna, 99 dinara, a postoji i mogućnost godišnje pretplate.

Trudimo se da sve što stavimo u časopis zaista bude nešto što će ljudi poželeti da izrade i naša želja je da se u svakom broju nađe i par saveta o dizajnu enterijera, zatim neki zanimljivi projekti koje svako može sam da uradi za svoje najmlađe ili pak sa njima. Pored toga, predstavljamo i radove svojih čitalaca, koji su svi, po pravilu kreativni i lepo izrađeni.

Ko čini redakciju i kakva su vaša prethodna iskustva?

Nas je malo, ali smo izuzetno efikasni. Redakciju činimo ja, još dvoje ljudi koji honorarno pišu članke i koji su poprilično iskusni u ovom poslu, prelamač i momak koji obrađuje fotografije. Nije nas puno, ali se svi dosta trudimo.

Zašto ste se odlučili da časopis izdajete nezavisno od nekih većih medijskih korporacija i da li je to bio riskantan potez?

Jeste, kako nije, uzevši u obzir to da na početku nismo imali nikakav priliv novca, već isključivo ulaganja. Pri svemu tome, tiraž je bio skroman, a novca za reklamu nije bilo. Mi smo, ipak, verovali u kvalitet svog rada, dobro se potrudili, pa je samim tim i prodaja, a sa njom i tiraž, iz broja u broj rastao.

Da li je, bar po vašem iskustvu, bilo teško napraviti ovakav časopis?

Bilo je teško, ali se nadamo da će nam se trud isplatiti, a čini nam se da se publici poprilično sviđa.

Ko su tvoji uzori u svetu medija?

Moj najveći uzor je Marta Stjuart.

Da li imate konkurenciju na domaćem tržištu?

Mi zaista nemamo veliku konkurenciju. Na našem tržištu postoji par „uradi sam“ časopisa koji su namenjeni isključivo „ozbiljnijim“ majstorima, dok se ostala izdanja mahom bave uređenjem prostora.

Kakvo je tvoje mišljenje o časopisima koji izlaze kod nas i izboru koji se nudi publici?

Časopisa je dosta, ali kvalitet nije na naročito visokom nivou, kako u tekstovima, tako i u izgledu. Ja sam se radovala svakom novom broju Kvart magazina i poprilično mi je žao što se više ne izdaje.

Kakav je vaš odnos sa čitaocima i da li prilikom izrade broja uzimate u obzir i njihove komentare i predloge?

I više od toga! Oni su ključni deo procesa formiranja svakog novog broja, i to od samoga početka. Čim smo podigli sajt, stavili smo anketu preko koje smo dobili informacije šta publiku najviše interesuje. Mi naše čitaoce ne samo da pitamo za savet, već im i objavljujemo radove koji nam se najviše dopadnu. U svakom broju makar jedan projekat je plod kreativnog uratka naših čitaoca.

Kakvi su vaši planovi vezani za budućnost časopisa?

Bitno nam je da održimo sadašnji nivo kvaliteta, kako štampe, tako i sadržaja.

Ostale informacije o Kućnim majstorijama možete naći na njihovom oficijalnom sajtu, pa tako i na fejsbuk stranici, a pored toga, ovo izdanje prati i specijalan blog namenjen uvek svežim idejama koje se ne mogu naći u samom časopisu, bili to ručno pravljeni podmetači za čaše inspirisani jesenjim motivima, piling za ruke ili zanimljivi načini na koji možete da ukrasite vaše odevne predmete.

Ukoliko se profesionalno bavite freelance pisanjem, bilo da ste novinar, autor reklamnih tekstova ili ukoliko pišete za različite medije, sigurno ste već hiljadu puta čuli savet da kvalitet svojih tekstova možete poboljšati na jednostavan način –  svakodnevnim i čestim pisanjem. Kažu da je konstantno pisanje ključ uspeha i da freelance pisac treba da piše što više i što češće može, kako bi unapredio svoju karijeru, iskristalisao svoj individualni stil i postao plodan, iskusan i kvalitetan pisac.

Zato vam danas postavljamo pitanje: Da li je to stvarno tako?

Naš odgovor glasi da u ovom savetu ima dosta istine, ali da stvari, ipak, nisu baš toliko jednostavne.

Često pisanje će vam svakako goditi. Na taj način ćete naučiti da pravilno koristite i proširite svoj vokabular, postaćete brži, lakše ćete savladati gramatiku i lekturu svojih tekstova, preći ćete preko svih onih sitnih dilema sa kojima su suočeni svi oni koji se bave pisanjem i samim tim će vaši tekstovi postati solidni, a vaša produktivnost će porasti. Istinu govoreći, to će vam mnogo značiti, ali opet, ništa ne garantuje da će na taj način vaši tekstovi postati zaista zanimljivi, inspirisani i vredni. To ćete postići na neki drugi način.

Zapamtite da oni koji vas savetuju da pišete stalno, svakog dana po nekoliko sati, da pišete i kad vam se ne piše, kad vam ne godi – nisu u pravu i da vas na taj način neznajući savetuju ne da postanete bolji, već brz pisac.

Takav pristup radu omogućiće vam da ponavljate stalno iste greške, jer zbog konstanog pisanja nećete imati ni vremena da zastanete i sagledate na vaš dosadašnji rad i da obratite pažnju na svoje slabosti. Konstantnom vežbom na kraju nećete postići mnogo – samo ćete puno pisati. I ništa više.

Kao prvo, morate usporiti tempo pisanja. Zastanite i napravite „pogled unazad“. Obratite pažnju na vaše prethodne radove, uočite svoje mane i pokušajte da ih poboljšate u budućnosti. Pokušajte da izbegnete tu nevidljivu zamku u koju upadaju gotovo svi freelance pisci – prekinite da pišete u prazno!

Zapamtite da vi, kao pisac, stojite iza vaših reči, bez obzira na to što je tekst koji pišete naručio neko drugi. Morate razmišljati o onome o čemu pišete i morate shvatiti na koji način ćete najlakše privući pažnju čitaoca. Svoj rad morate posvetiti tome da vaši tekstovi postanu što čitljiviji, koncizniji i ubedljiviji.

Morate zaista raditi na tome da postanete bolji. Ukoliko pišete puno samo radi toga da biste napisali količinski puno, nećete uspeti u ovom poslu. Nećete ništa naučiti i, što vas možda najviše brine, nećete se poboljšati. Često pisanje vam neće magično poboljšati veštinu pisanja. Veštinu kuckanja po tastaturi svakako hoće, ali umeće pravog, kvalitetnog pisanja se ne postiže na taj način. Naročito ukoliko ste tek početnik.

Neki od vas će sad sigurno reći: „Ali, kad uporedim svoje tekstove od pre godinu-dve sa ovim koje sam napisao u skorije vreme, uočavam ogromnu razliku u kvalitetu!“.

Naravno da postoji, ali vaš uspeh nije zasnovan na količini materijala i broju tekstova koje ste napisali u toku karijere. Vaše umeće pisanja se poboljšalo zato što ste, možda čak i nesvesno, vremenom počeli da obraćate veću pažnju na kvalitet kako svojih, tako i tuđih tekstova. Počeli ste da pratite rad nekih drugih pisaca i na taj način upili nove tehnike pisanja koje su polako počele da se pojavljuju i u vašim tekstovima. Probali ste različite strategije i pristupali svojim zadacima s različitih strana. To je ono što je uticalo na vaš rad i što je uslovilo očigledno poboljšanje.

Vi niste samo sedeli i sklapali reči u mehaničke rečenice. Svoje pisanje ste poboljšali kroz aktivan pristup radu, eksperimentisanjem sa različitim metodama i kroz obzervaciju tuđih radova. Nesvesno ste upijali različite informacije koje ste vremenom unosili u svoje tekstove i na taj način se poboljšali. Vreme je da sada to počnete da radite sasvim svesno.

Unapređivanje neke veštine je aktivan, nikako pasivan proces. On predstavlja korak napred, ne ponavljanje onoga što već znate. U toku tog procesa vi ne uviđate samo ono šta možete, već ono šta biste mogli da uradite uz malo truda.

I zapamtite – bez obzira na to koliko ste dobri, u pisanju uvek možete biti bolji.

Setite se svojih omiljenih pisaca i njihovog celokupnog književnog opusa. Da li biste svako njihovo delo okarakterisali kao „savršeno“? Naravno da ne, jer kao svaki proces i pisanje ima svoje faze. Neke faze su bolje i zrelije od drugih, neke su produktivnije, a neke interesantnije. Takav je slučaj i u freelance pisanju (iako taj način pisanja svakako spada u drugačiju kategoriju od književnosti). Nećete uvek biti odlični. Ne može svaki vaš tekst biti pun pogodak. Vremenom ćete se pomiriti sa tim da je priroda vašeg posla jednostavno takva, ali to ne znači da treba da odustanete, već da konstantno učite na svojim greškama i eksperimentišete sa različitim metodama.

Lepota vašeg posla leži upravo u tome što kroz njega vi neprestano učite nešto novo. Iskoristite tu prednost kako biste postali što bolji!

Bez obzira na to da li je pisanje vaš osnovni ili samo honorarni posao, ozbiljno mu prisupite. Učite. Posmatrajte. Neki od najboljih načina kako to da ostvarite su sledeći:

• Redovno pišite – pod ovim ne mislimo na ponavljanje i pisanje kao konstantnu vežbu, već na aktivan rad na svom ličnom izrazu. Opet, ne smete dozvoliti sebi da na neko vreme prestanete da pišete. Ukoliko ste ozbiljni u svom poslu, prevelika pauza vam neće doneti ništa dobro.

• Stavljajte pred sebe sve veće izazove – budite gost na nekom popularnom blogu ili web portalu gde ćete objaviti neke svoje tekstove. Pošaljite jednu svoju priču na neko literarno takmičenje. Zapamtite da ćete svoj rad unaprediti jedino ako pred sebe postavite veće ciljeve.

• Čitajte o pisanju – ovo nije zamena za praktičan rad, već dobar način da se upoznate sa radom nekih drugih uspešnijih pisaca, da upijete nove tehnike izražavanja i da dođete do nekih dobrih saveta i ideja. Na internet nebu postoji veliki broj blogova koji se bave upravo ovom tematikom i mi vam, ovom prilikom, preporučujemo neke od njih: Men with Pens, Coppyblogger, Write to Done, Daily Writing Tips i Precise Edit na čijim stranicama možete naći i tekst u kom autor predstavlja nekoliko knjiga koje se bave problemom poboljšanja pisanja.

• Razmislite o kursu kreativnog pisanja -  iako možda zvuči pomalo naivno, ovaj korak vam nikako neće škoditi. Šta više, uključivanje u radionice ovakvog tipa će vam pomoći da lakše prevaziđete česte probleme sa kojima se suočavaju svi pisci, a koje se tiču formulacije rečenica i same strukture teksta. Ukoliko niste u mogućnoti da u vašem gradu nađete takav kurs, a dobro vladate nekim stranim jezikom, predlažemo vam da to pokušate putem interneta

Zapamtite da bez obzira na količinu iskustva i napisanog materijla, kao pisac, vi ste dužni da neprekidno upijate nova znanja, ideje i tehnike, kako biste radili na unapređenju vašeg stila i tehnike pisanja.

Kao što smo najavili u prethodnim tekstovima, ovu jesen smo posvetili freelance pisanju i novinarstvu – profesijama koje kod nas još uvek stoje na krhkim nogama u svetu medija.

Ove nedelje upoznaćemo vas sa mladim novinarem, Draganom Stojanovićem, kom smo postavili slična pitanja kao i našoj prethodnoj sagovornici Jovani Zdjelarević.

Dragan je završio gimnaziju u Leskovcu i, kako sam kaže, zamalo istoriju u Novom Sadu, gde već duže vreme živi i radi. Novinarstvom se bavi šest godina.

Dragane, koja su tvoja trenutna angažovanja i objasni nam kako uspevaš da uskladiš više poslova istovremeno?

Trenutno radim za dnevne novine „Nacionalni građanski“, nedeljnik „Akter“  i mesečnik „Vojvođanski magazin“. Svi ovi periodičnici su različitog karaktera i samim tim podrazumevaju pisanje tekstova koji pokrivaju različite teme. „Nacionalni građanski“ se uglavnom bavi temama unutrašnje politike, društva i ekonomije, dok je „Akter“, pored toga, orijentisan i na svetsku politiku i ekonomiju, i u njemu se više bavimo analizama fenomena i događaja. Ranije sam radio i u Večernjim novostima, Pressu, magazinu CorD… Pored svega toga, radim na projektu koji, takođe, ima veze s novinarstvom i medijima. Reč je dokumentarnom serijalu „Odgovornosti inteligencije na prostorima bivše Jugoslavije“, koji snimam u produkciji „Post Scriptum“, koju sam osnovao sa kolegom Željkom Tomičevićem. Reč je o serijalu namenjenom za TV emitovanje od osam epizoda u kome preispitujemo odgovornost intelektualnih i kulturnih elita u periodu od Drugog svetskog rada do danas.

Što se tiče uspešnog usklađivanja poslova, moram priznati da u tome nekako uspevam. Pisanje tekstova za nekoliko novina oduzima dosta vremena, a ne mogu da kažem da sam baš neki dobar organizator, koji zna pravilno da raspoređuje obaveze. U praksi se to ogleda tako što sedam za kompjuter tek kada dogori, odnosno tek pre nego što počne da ističe vreme za slanje teksta. To znači da nemam standardno radno vreme već kucam noću, nekada do rane zore (ako tekst moram da pošaljem ujutru), prepodne, poslepodne. Bukvalno, nema pravila. Mislim da sam najproduktivniji kada sam pod  pritiskom, jer sam tada najkoncetrisaniji. Ako se takav pristup radu uopšte može nazvati usklađivanjem, ja to uspevam upravo na taj način. U Excelu imam tabelu u koju zapisujem šta sve treba da uradim i do kada mi traje rok za taj projekat, kao i teme za naredne brojeve časopisa. Nekada napravim i plan kada sve to treba da uradim, ali se taj plan nikada ne ostvari. Sve to, ipak, funkcioniše, odnosno, ne dešava se da urednik ne dobije tekst na vreme ili sa dopustivim zakašnjenjem.

Koje su, po tvom mišljenju, mane novinarskog  posla?

Glavna mana je neuređen sistem. Ja nemam ni dana radnog staža, iako sam radio i još uvek radim kao da sam stalno zaposlen u nekim od navedenih novina. U nekim drugim oblastima je to nedopustivo, jer inspekcije naplaćuju enormne kazne poslodavcima za takve prekršaje. Ali u novinarstvu je tako i ne vidim da će se u skorijoj budućnosti išta promeniti. Novinarska udruženja praktično ničemu ne služe, nema sindikata niti inicijativa da se uradi nešto konkretno. Sve se svodi na kukanje i pisanje besmislenih saopštenja. Kada su sva tri udruženja zavapila nad sudbinom kletom, pošto su dobila na uvid tadašnji Predlog zakona o informisanju, ili kako se već zove, nikome nije palo na pamet da napiše bolju verziju (s obzirom da je važilo mišljenje da prva nije valjala) ili da prikupi neophodan broj potpisa poslanika kako bi i njihov predlog ušao u skupštinsku proceduru. Time bi, sve i da njihov predlog ne prođe, imali jako oružje protiv vlasti koje bi mogli da upotrebe svaki put kada se potegne ta tema ili dođe neko iz EU. To nije urađeno, a svi su našli za shodno da kritikuju, kukaju i jadikuju nad sopstvenom nesrećom, za koju su i sami krivi. Ili možda njima nije ni tako loše kao što žele da njihovi članovi pomisle…

U celoj toj priči freelance praktično ne postoji kao neka regulisana delatnost. Mislim, možda to i piše u nekom zakonu, ali za to nikoga nije briga.

Kad bi mogao da biraš kakvim tipom posla ćeš se baviti, šta bi bio tvoj izbor – freelance ili redovan posao u nekoj velikoj firmi?

Freelance, naravno. Ali treba još mnogo toga da se uradi (pri tome mislim na promene u državi, kao i na promene u samim novinarskim udruženjima), da bi takvo novinarstvo dobilo formu kakvu ima u civilizovanim zemljama.

Šta voliš kod svog posla i šta te inspiriše?

Volim da radim više stvari u isto vreme, da se bavim različitim temama i problemima, da nemam striktno radno vreme… Mislim da freelance novinar mnogo manje robuje okvirima koje postavlja uredništvo i nije toliko zatvoren u samom načinu obrade teme.

To naravno ne znači da može da kaže sve što misli, jer je (auto)cenzura u srpskim medijima dovedene do perfekcije. Ako nešto u Srbiji funkcioniše, to je sistem kontrole medija. Danas je on toliko razvijen da je prevazišao sve poznate oblike klasične cenzure. Vlasnici, urednici i novinari jednostavno neće ni da se bave nekim temama, jer znaju da će vlast ili firme o kojima pišu jednostavno prestati da se reklamiraju kod njih, a ukoliko nemaju marketinški ugovor, posle prvog oštrijeg teksta na račun dotičnih organizacija, isti se momentalno sastavlja.

Koju situaciju ili koji konkretan angažman iz dosadašnje karijere bi opisao kao najinteresantniji?

Najinteresantniji događaji su kada poslodavac reši da uplati davno zarađeni honorar.

U nekoliko prethodnih tekstova pokušali smo da vam predstavimo neke freelance profesije koje se u našoj zemlji nalaze tek u razvoju. Kao što ste i primetili, na ovim prostorima mali broj profesionalaca uspeva da se otisne u freelance vode i to upravo iz tog razloga što, kod nas, takav način rada većini predstavlja samo dodatni posao, a pojedincima čak i nuždu jer ne mogu da nađu zaposlenje u nekoj stabilnoj firmi. Neke profesije ipak dozvoljavaju maksimalnu i sigurnu smostalnost u radu, ali ipak postoje i one sfere rada koje još uvek nisu došle do tog stepena razvoja kod nas.

Rad u medijima je tipičan primer. Velik broj novinara, naročito onih mlađih koji osećaju da ih sistem rada u našim medijskim kućama na neki način koči, voleo bi da se osamostali i da svoju novinarsku karijeru sagradi u sopstvenim uslovima. Koliko njih je zapravo uspelo u tome, na žalost, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. U svakom slučaju, freelance novinarstvo u našoj zemlji je tek u začetku, a šta na tu temu imaju da kažu mladi profesionalci, otkrićemo vam u par narednih tekstova.

Ove nedelje, rešili smo da vas upoznamo sa jednom mladom novosadskom novinarkom.

Jovana Zdjelarević ima 25 godina i živi u Novom Sadu. Završila je u Karlovačku gimnaziju, a prošle godine je diplomirala Žurnalistiku na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Za vreme studija radila je kao novinarka za studentsku emisiju „Dekodiranje“ koja je bila fakultetske produkcije, a emitovala se na RTV Vojvodina. To je bilo njeno prvo iskustvo, trajalo je godinu dana, a uporedo sa tim je počela da radi u novosadskom Dnevniku u redakciji gradskih vesti, takozvane „Novosadske hronike“. Kratko vreme je radila i na jednoj novosadskoj radio stanici, tako da se za ovu mladu novinarku može reći da ima iskustva u sve tri vrste medija.

U daljem delu teksta, prenosimo vam razgovor sa Jovanom, u kom nam je prenela neka svoja razmišljanja, iskustva i stavove vezane za status freelance novinara u Srbiji i novinarstvu kao profesiji uopšte.

Kako uspevaš da uskladiš više poslova istovremeno?

S obzirom na to da se novinarstvom bavim relativno kratko, neke tri godine, još ne mogu da definišem koji medij mi najviše prija, ali najduže radim kao novinarka u štampanim medijima i u pisanju imam najviše iskustva.

Trenutno radim u „Novosadskoj hronici“ i pišem za mesečnik „Vojvođanski magazin“.

Naime, pošto se u hronici bavim uglavnom svakodnevnim problemima sugrađana, kao i temama koje su vezane za grad, uglavnom pišem vesti i izveštaje, dakle informativne žanrove koji u osnovi ne zahtevaju puno kreativnosti, jer su kao novinarski žanrovi definisani kako u formalnom, tako i u sadržinskom smislu. Sa druge strane, članci koje pišem za „Vojvodjanski magazin“ ne samo da mi dopuštaju kretivnost u pisanju, već je to jedan od neophodnih uslova koje svaki novinar mora da ispuni kako bi pisao za magazin tog tipa. Dakle, tekstovi imaju neki moj lični pečat i odlikuju se mojim stilom pisanja.

Koju situaciju ili koji konkretan anagžman iz dosadašnje karijere bi opisala kao najdraži ili najinteresantniji?

Najinteresantnije mi je bilo raditi za emisiju „Dekodiranje“ jer to je bilo moje prvo novinarsko iskustvo, a pored toga, radila sam sa svojim kolegama sa fakulteta i dragim prijateljima, što je bilo naročito prijatno. Radili smo jako profesionalno jer su nas tako učile i usmeravale urednice, inače asistentkinje na fakultetu. Našem poslu  smo pristupali vrlo ozbiljno, iako smo se mahom bavili temama za mlade, a pri tom smo zastupali isti vrednosni sistem nekog građanskog društva uz poštovanje prava i sloboda pojedinaca i mislim da na svaki taj prilog mogu da budem ponosna. U tom periodu sa naučila šta je disciplina, odgovornost, timski rad, šta je organizacija, kolegijalnost i strpljenje. S druge strane, tad sam po prvi put osetila nervozu prilikom obavljanja posla, ali tako i  zadovoljstvo koje se javlja kada slaviš prvi rodjendan emiisje u čijem stvaranju si aktivno učestvovao. U to vreme sam imala dvadeset godina i bila sam jako ponosna na taj posao.

Koje su, po tvom mišljenju, mane tog posla i na koji način se one mogu savladati?

Što se vremena tiče, dnevno novinarstvo zahteva puno radno vreme i svaki dan treba napisati nekoliko različitih tekstova. Ovakav tip posla je dosta dinamičan i primorava te da se trudiš da ti ne bude dosadno, iako, istinu rečeno,  teme nisu vrhunac inspirativnosti. Zato to nadoknađujem u tekstovima koje pišem za „Vojvođanski magazin“. Kvalitetna organizacija je najvažnija, a pored toga i dobra komunikacija sa ostalim kolegama od kojih zavisi tvoj tekst, fotoreporterima i urednicima, jer na kraju sve pohvale i kritike dobijaš ti, čije ime stoji pod tekstom. Ostali članovi tima koji učestvuju u čitavom procesu ipak ostaju nepotpisani.

Kad bi bila u situaciji u kojoj bi mogla da biraš između freelance poslovanja ili zaposlenja u nekoj firmi, šta bi bio tvoj izbor?

Mislim da u Srbiji ne postoji freelance novinarstvo u pravom smislu te reči. Zapravo, ono što bi kod nas moglo da predstavlja freelance novinarstvo, mi nazivamo „tezgarenjem“. Dakle, pošto nikome nije dovoljna jedna plata ili honorar koji dobija radeći u samo jednom mediju, ljudi često traže dodatne izvore novca, pa tako dolaze u situaciju da rade nekoliko poslova istovremeno. To je u redu kad si mlad, kad imaš snage i volje i pun si entuzijazma, ali moje mišljenje je da porodičnim ljudima koji pored posla imaju milion drugih obaveza, nije najlepše kad iz jedne redakcije idu kući kako bi pisali tekst za drugu. Ja nisam udata i živim sama, tako da je svo moje vreme podređeno samo mojim ličnim potrebama, obavezama, kao i neophodnom odmoru i zabavi, jer imam slobodu da život organizujem onako kako meni ogovara. Naravno, kad je  u organizacionom smislu sve kako treba, stižem da napisem sve što se od mene ocekuje i da sve predam u roku.

U Dnevniku dobijam redovnu platu iako tamo nisam stalno zaposlena, već radim kao honorarac. Isti slučaj je i sa „Vojvodjanskim magazinom“, s tim što je tamo situacija  neizvesnija – ne postoji fiksna plata, već koliko tekstova, toliko i novca. Samim tim što moji tekstovi u tom magazinu ne izlaze redovno (ponekad se desi da mi u jednom broju ne izađe ni jedan tekst, a u sledecem čak tri), od tog medija nemam ustaljena primanja, pa mi je samim tim i teško da organizujem svoje lične troškove.

Mislim da je, u ovim okolnostima, baviti se pravim freelance novinarstvom potuno neisplativo, iz prostog razloga što ovde ne postoji takvo tržište. Freelance podrazumeva da ti, kao samostalan novinar, sam nalaziš teme o kojima ćeš pisati i isto tako sam od njih praviš priče, bilo u pisanoj formi ili u formi radijskih i televizijskih priloga ili emisija. Da bi napravio jedan tekst, svakom ozbiljnom novinaru je potreban određen izvor novca kako bi potkrepio troškove koje svaka reportaža nosi sa sobom – pod time se podrazumeva odlazak na teren, snimanje intervjua diktafonomi ili nekim drugim tehničkim sredstvom i sl. Kad je u pitanju televizijsko novinarstvo, obavezna je kamera, a pored nje u igri su i mašine za pregledanje materijala, usluge montažera, kao i ostale stvari koje su neophodne prilikom pravljenja reportaže. To su sve izdaci koji su neophodni za stvaranje krajnjog proizvoda za kojeg ne postoji garancija da će ga neko kupiti. Najveća mana freelance novinarstva je upravo nedostatak stalnog izvora novca, s obzirom na to da se  određena svota novca na početku mora uložiti, bez obzira na to da li će kasnije ona biti nadoknađena ili ne.

Kad bih imala izbora, verovatno bih odabrala da radim kao freelancer, jer sam mlada, imam snage i energije i imam ideje koje ne mogu da ostvarim u ovakvim uslovima (tj. postojećim redakcijama). Mislim da bih tako više naučila i stekla mnogo više iskustva i verovatno bih se brže formirala kao novinarka i profesionalka. Ali, nakon nekoliko godina kad bih imala porodicu i druge obaveze, mislim da bih više stremila ka nekom redovnom poslu koji je stalan i siguran, jer bih u tom  slučaju morala da vodim računa ne samo o sebi već i o drugima. Dakle, u ovom trenutku bih najradije radila kao freelancer, ali pretpostavljam da bih se posle izvesnog vremena umorila od takvog načina života i počela da tražim stalan posao u nekoj ozbiljnoj redakciji.

Postati freelance pisac nije lako, ali je itekako moguće. Za ovakav posao je potrebno uložiti mnogo truda i strpljenja. U svakom slučaju, danas je ta profesija razvirenija nego ikada pre. Ne potcenjujte moć interneta, s obzirom na to da vas on povezuje sa čitavim svetom, već počnite sa istraživanjem i pokušajte da nađete svoj prvi angažman!

Svi smo svesni toga da je na našim prostorima vrlo teško doći do ovakvog  posla (zapravo, do bilo kog posla uopšte). U prošlom tekstu, imali smo primer obrazovane novinarke koja je igrom slučaja postala scenaristkinja na jednoj hrvatskoj televizijskoj stanici, ali kojoj ni takav posao ne može da pruži maksimalnu finansijsku sigurnost, te je stoga bila primorana da pored tog, nađe još jedan „stalan“ posao. Realno, ona nije jedina osoba na ovim prostorima koja uz pisanje mora da se bavi još nečim. Bez obzira na to da li pisanje shvatate kao honorarni angažman (koji vam služi kao finansijska potpora uz neki drugi posao, ili vam obezbeđuje nekakvu materijalnu korist tokom studiranja) ili redovan posao, postoje određeni osnovni koraci koje morate da sprovedete u delo kako biste postali uspešni u ovoj profesiji.

Budite svesni toga da je početak uvek najteži. Tek posle izvesnog vremena, kada vam pisanje tekstova preraste u rutinu i kada pronađete način rada koji vam najviše odgovara, osetićete veliko olakšanje.

Pre svega, morate se odlučiti za određene oblasti za koje smatrate da biste mogli temeljno i kvalitetno obrađivati. Biti ekspert u oblasti književnosti sa sobom nosi neke prednosti poput dobrog poznavanja jezika i gramatike, ali to ne mora neminovno da  znači da ćete uspeti da se snađete i sa temama koje nemaju dodirnih tačaka sa tom oblasti. Ukoliko posedujete moć lakog prilagođavanja različitim temama, veće su šanse da uspete u ovom poslu.
Drugo, morate unapred znati kakav način poslovanja vam odgovara, tj. da odredite  li želite li da vam pisanje bude honorarni ili full-time posao? Te dve kategorije morate jasno razgraničiti. U svakom slučaju, neki od početnih koraka su isti za obe vrste freelancera, ali ipak postoje izvesne razlike koje ćemo vam naknadno objasniti.

Koraci su sledeći:

#1 Ne postoji bolji način da vam objasnimo prvi korak sem da vam pružimo najjednostavniji savet koji glasi: „Samo počnite!“. Meseci istraživanja, razračunjavanja, pravljenja strategije i traženje podataka će vam samo oduzeti vreme i u praksi vam neće biti od neke velike pomoći. Takve stvari se rade „usput“. Najbitnije je početi sa poslom, navići se na konstantno sedenje za računarom i taj angažovani način razmišljanja.

#2 Nađite posao preko intereta. To je istovremeno i najlakši način da dobijete ovakav posao, jer naše firme se uglavnom ne bave posredovanjem između freelance pisaca i klijenata koji traže da im neko obavlja taj posao. Uz dobro poznavanje engleskog ili nekog drugog stranog jezika i malo truda možete se uvrstiti među one koji svoju klijentelu nalaze u inostranstvu. Naravno, uzmite u obzir i to da na našem „internet nebu“ postoje sajtovi koji objavljuju tekstove poput recenzija, kolumni i raznih drugih članaka, koje im šalju ljudi koji nisu zaposleni u samoj redakciji. Bitno je samo naći dobru priliku i iskoristiti je na najbolji mogući način. Takvi poslovi su negde sasvim dobro plaćeni, negde ne (što u osnovi zavisi od kredibiliteta samog sajta). Oni mogu da posluže kao pristojna finansijska potpora, ali generalno je teško naći stalan angažman, tako da ovakav način rada preporučujemo za one freelancere koji pisanje shvataju isključivo kao „posao sa strane“.

Kako bismo vam bar malo pomogli prilikom ostvarivanja ovog konkretnog koraka, pripremili smo vam listu najpopularnijih sajtova koji su specijalizovani u oblasti freelance pisanja*. Na ovim sajtovima naći ćete izvrsne savete o tome kako i na koji način možete unaprediti svoju freelance karijeru, a većina njih se zapravo bavi posredovanjem između različiih pisaca i klijenata. Iskreno vam savetujemo da obratite pažnju na ove sajtove i dobro prostudirate mogućnosti koje oni pružaju, pa tako i postavljene uslove koje morate da ispunite kako biste započeli sa radom:

• http://www.freelancewritinggigs.com/
• http://www.freelancewriting.com/
• http://kpwriting.com
• http://www.4writers.net/
• http://www.essaywriters.net/
• http://www.prospectsolution.com/
• http://allfreelancewriting.com/

* Ukoliko želite da nam predložite još nekoliko sajtova sličnog tipa, budite slobodni da to učinite u komentarima!

#3 Odredite svoje dugoročne i kratkoročne ciljeve. U ovom koraku najlakše ćete shvatiti kakav način rada vam odgovara i koja su vaša očekivanja od karijere freelance pisca. Jednostavniji ciljevi mogu biti prodaja nekoliko članaka dnevno – kako online, tako i određenim štampanim medijima (to uglavom mogu biti različiti specijalizovani časopisi). U više ciljeve može spadati konstantno objavljivanje tekstova na određenim internet portalima ili prodavanje tekstova kvalitetnijim časopisima koji se odlikuju visokom stopom prodaje.

#4 Naučite na koji način možete prodati i preprodavati svoja autorska prava kako biste od njih dobili najviše što možete. Ovaj korak najviše utiče na stvaranje i oblikovanje vašeg mesečnog prihoda.

#5 Svakog dana odvojite malo vremena za traženje novog posla. Ukoliko ste u određenom momentu zauzeti nekolicinom različitih projekata, ovo može biti teško izvodljivo, ali istovremeno će vam pomoći da izbegnete zaista veliku grešku, jer jednog dana kada se napokon oslobodite te velike kolilčine posla, može vam se desiti da ostanete bez bilo kakvog angažmana. To vam može naneti veliku štetu, bilo da ste honorarac ili da vam pisanje predstavlja jedini stalan posao. Zato morate naučiti da uvek držite jedno oko otvoreno prema drugim mogućnostima i potencijalnim angažmanima.

Kako ostvariti i dokazati svoje iskustvo?

Ukoliko se nalazite u stadijumu u kom tek trebate da dokažete svoje sposobnosti potencijalnom klijentu, savetujemo vas da se držite sledećih uputstava.

Dakle, bez obzira na to kakav je klijent u pitanju i šta on tačno očekuje od vas, vi mu morate predočiti da ste sposobni za obavljanje posla koji se od vas traži (jednostavno rečeno – da ste pismeni i da ste voljni da istražujete o temama koje vam se nude), a to možete učiniti na jedan jednostavan način: primerom vašeg dosadašnjeg rada!

Vaš rezime se ne može ozbiljno uzeti u obzir ukoliko nije ispunjen kvalitetnim sadržajem. Isto tako, ne možete napraviti blog ili websajt na kom ćete reklamirati svoje usluge ukoliko na njemu ne postavite primere takvih usluga. Prosto rečeno – nijedan klijent vas neće uposliti ukoliko nemate šta da ponudite. Bez obzira na to ko ste, da li ste akademski obrazovani ili ne, koji način freelance rada vam odgovara i čime zaista želite da se bavite, osnovna stvar koju kao freelance pisac morate da uradite jeste da stvorite kvalitetan i bogat rezime.

Drugačije rečeno – spremite se za malo neplaćenog posla! Vreme će pokazati da će vam se to „volontiranje“ u budućnosti isplatitit.

To možete učiniti na neki od sledećih načina:

• Volontirate na nekim neprofitnim sajtovima kojima su potrebni kvalitetni tekstovi (to mogu biti sajtovi različitih društvenih ili humanitarnih organizacija, pa tako i sajtovi koji se bave kulturom i koji objavljuju tekstove određenog sadržaja)
• Napišite obiman i kvalitetan esej na temu koja vas najviše interesuje (ne zaboravite da ga konvertujte u PDF format kako biste ga široj javnosti prezentovali na interesantan i vizuelno primamljiv način)
• Nađite par kvalitetnih radova sa fakulteta na koje ste ponosni i za koje ste dobili visoke ocene. Bilo bi najbolje da to budu tekstovi objavljivani u određenim naučnim publikacijama.
• Upotrebite tekst koji ste napisali za nekog od prethodnoh klijenata čija se tematika podudara sa onim što novi potencijalni klijent očekuje od vas.
• Napišite pismo uredniku lokalnih novina ili časopisa za koji biste želeli da pišete, a koje će istovremeno biti vrlo inspirativno i pronicljivo.
• Napravite blog. Zapamtite da nije toliko bitno šta ćete pisati na njemu. Bitno je samo da to budu zanimljive i iscrpno obrađene teme koje vas inače interesuju i pomoću kojih ćete ostvariti rutinu svakodnevnog višečasovnog pisanja koje je u ovom poslu najbitnije.

Bez obzira na vašu odluku o tome šta ćete i na koji način ćete pisati, uvek morate voditi računa da svaki vaš tekst predstavlja najbolje od vas, kao i o tome da izabrani način rada odgovara vašim očekivanjima od ovakvog posla.

Zahvaljujemo se za strip www.ncwinters.com www.freelanceswitch.com

Posao freelance pisca na dalekom Zapadu već uveliko je razvijen, ali kod nas ta profesija se gotovo uopšte ne spominje. Realno gledano, gotovo da se ni ne smatra pravom profesijom. Neredak je slučaj da kvalitetni pisci uopšte ne mogu da nađu bilo kakav angažman i da stoga moraju da se okrenu nekim drugim, ne toliko kreativnim poslovima. S druge strane, na našim prostorima uvrežen je stav da je „freelance“ zapravo samo drugi način da se kaže da je neko nezaposlen. Oštro, zar ne?! Da li je takav stav opravdan ili ne, Berzica i dalje pokušava da vam pokaže kroz različite primere.

Nikolina Čuljak jedna je od onih osoba koja ima tu sreću da se u životu bavi onim poslom koji zista najviše voli – makar privremeno. Naime, ona je tipični primer freelance pisca na ovim prostorima, s obzirom da joj taj način rada nije dovoljan da bi se u potpunosti sama izdržava, te da je morala da nađe još jedno zaduženje u obliku mirnog i stabilnog posla u državnoj firmi. Pre izvesnog vremena stupili smo u kontakt sa ovom šarmantnom scenaristkinjom i zamolili je da nam otkrije tajnu o tome kako na najuspešniji način napraviti balans između dve potpuno različite profesije i kako se izboriti za svoje mesto u profesiji u kojoj je konkurencija izuzetno drčna i jaka, ali koju iskreno volite.

O svojim počecima, sadašnjem statusu i prvobitnim željama, Nikolina nam je rekla sledeće:

Zovem se Nikolina Čuljak i živim u jednom malom i dosadnom gradiću 15-ak km od Zagreba. Po struci sam novinar, a završila sam Fakultet političkih znanosti u Zagrebu prije četiri godine. Od novinarskog posla sam odustala jer sam shvatila da a) treba proći puno vremena do konkretne zarade a ja sam željela biti milijunašica do 30e,  b) da nemam želuca, volje ni vremena kopati po tuđem smeću samo da bih došla do priče. Novinarstvo u Hrvatskoj je spalo na jadne i potpuno požutjele grane, i, iako osobno (i licemjerno) uživam u čitanju žutila, moram priznat da mi je tolerancija na pisanje istog ravna nuli. Stoga sam, sasvim slučajno, završila u scenarističkim vodama i njima uspješno plovim već 6 godina. Prve dvije i pol godine sam radila samo to, jedno vrijeme je to bio praktički full time job, ali kasnije sam se zaželjela sigurnosti i danas, uz freelancanje, imam i onaj dnevni, “pravi” i sigurni posao, a to je savjetnik za zapošljavanje u jednoj državnoj ustanovi. Trenutno radim kao vanjski pisac tj. dijalogist za jednu hrvatsku seriju.

Da li si bila srećnija kada si radila isključivo kao freelance scenarista, ili ti je status bolji sad kad pored toga imaš i redovan posao?

Uf, ovo je teško pitanje i to se i sama pitam svaki dan. Dakle, ne znam. Činjenica je da sam, kad sam radila samo pisanje, mogla raditi od kuće, imala sam veću slobodu, otišla bih na godišnji kad sam god htjela, a i sama sam mogla određivati koliku ću zaradu imati svaki mjesec. No, negativna strana je svakako nesigurnost tog posla. Primjerice, trenutno sam u procesu dobivanja kredita za stan, što nikad ne bih mogla ostvariti samo s honorarnim poslom, a dovoljno gotovine, naravno, nemam.

S druge strane, da ne radim honorarno, vjerojatno se opet ne bih odlučila na neke veće korake jer ne bih imala taj drugi, prilično velik (i znatno bolji od stalnog) prihod koji dobivam pisanjem.

Zapravo bi bilo idealno kada bi status slobodnih umjetnika, odnosno scenarista, u Hrvatskoj bio bolje (ustvari, uopće) riješen, jer bih mirne duše dala otkaz na “sigurnom” poslu i posvetila se pisanju koje je zaista moja prva i jedina ljubav. Nažalost, stvarnost je drukčija i, po završetku projekta na kojem trenutno radim, moguće je da bez angažmana budem i nekoliko mjeseci, tako da si ne mogu dopustiti ovisiti samo o tome.

Kako uspevaš da uskladiš ta dva posla?

Zapravo, iznenađujuće lako. Pošto dnevni posao obavljam od pola 8 do pola 4, a samo radno mjesto mi je jako blizu trenutnog mjesta stanovanja, imam praktički cijelo poslijepodne za pisanje. Moram naglasiti da sam jedina od svojih kolega na trenutnom projektu koja ima stalni posao uz freelance, no nikad mi se nisu činili ustupci u smislu produžavanja rokova ili slično. Najbolje radim pod pritiskom i kada dobijem neki bezumni rok, primjerice, napisati cijelu epizodu u trajanju od 45 minuta u roku od tri dana (točnije, tri poslijepodneva jer strogo odvajam “dnevni” od honorarnog posla), takve epizode najčešće dobiju pohvale i općenito se u njima puno više “dam” nego u onima koje, zbog praznika, godišnjih ili slično, rastežem i po dva tjedna. Jest da počesto društveni život pati, no gdje ima volje, ima i načina!

Da li bi radila kao redovni scenarista u nekoj televizijskoj kompaniji ako ti se pruži prilika za tako nešto?

Svakako, tako već jesam radila i opet bih. Naravno, kako su ljudi nezahvalna i njurgava bića, tako sam tada mislila da su se sva zla svijeta sručila na moja nejaka ramena, ali sam odlučila otići tek kada sam shvatila da tapkam u mjestu i da trebam zasukati rukave te napokon napisati diplomski i završiti fakultet. No, kada bi se ostvarile moje želje koje sam već navela (pisanje scenarija kao siguran posao, uz redovita primanja i prijavu na zdravstveno i mirovinsko), moje jedino pitanje bi bilo „Gdje trebam potpisati?“.

Šta voliš kod tog posla?  Šta te inspiriše?

Hm… volim… rekla bih sve, ali kako i kod osoba koje najviše volimo nalazimo mane, probat ću biti preciznija. Volim to što se mogu izražavati pismenim putem, koji mi je, osobno, najdraži. U pisanju nema zamuckivanja, nema neugodnih šutnji, likovi mogu biti zabavni, tužni, veseli, glupavi, duhoviti i pametni kako ti sam nikada nisi (naravno, uvijek se mora paziti da se ostane “u karakteru” određenog lika), mogu koristiti reference na pop-kulturu (osobno to obožavam), mogu oživjeti kroz riječi svojih likova. Taj osjećaj je neprocjenjiv.

Inspirira me, osim spomenute pop-kulture, sam karakter lika koji pišem, sama epizoda koju trenutno raspisujem, slučajni pogled na reklamu koja je upravo na televiziji, svakodnevni život i situacije. Ponekad mi se dogodi da mi na pamet padne neka rečenica pa onda cijelu scenu napišem samo da bih mogla ubaciti baš tu rečenicu, što i nije baš pohvalno, ali u tome uživam. A ponekad se radi i o samo jednoj riječi. Npr. goropadno. Zar to nije super riječ? Pala mi je na pamet na početku pisanja ovih odgovora i evo, uspjela sam ju ubacit iako potpuno bez konteksta. Bravo za mene!

Koje su prednosti i mane takvog posla?

Mane su, osim spomenute nesigurnosti (i to je definitivno najveća mana, toliko velika da zasjenjuje sve ostale), počesto i sam ego pisca. Vjerujem da svi ljudi koji rade (ili si umišljaju da rade) nešto kreativno, smatraju da je upravo njihovo rješenje, njihova ideja – ona prava. Scenaristi nisu nimalo manje tašti od glumaca, dapače. Grč na mom licu dok gledam vlastitu epizodu ekraniziranu je ravan posmrtnome, jer, naravno, svatko ima ideju kako bi njegovo djelo trebalo izgledati u stvarnosti, a nerijetko se izvedba kosi sa slikom u glavi. Užasno velik problem je i nedostatak inspiracije. Svakih otprilike dva mjeseca dobijem savršeno normalnu i zabavnu epizodu za raspisivanje, a u mojoj glavi potpuna praznina. Ne znam kako bih počela, kako završila, svaku rečenicu važem deset minuta, plačem, spavam, gledam u zid, ali ideje niotkud. Tu onda, i sramim se što to priznajem, posežem za prvoloptaškim forama, jednoznačnim rečenicama, jeftinim aluzijama i slično. A pisanje smije biti sve samo ne to, makar se radilo i o najjednostavnijim televizijskim formama. Ukratko, mane scenarističkog posla su zanemarive u odnosu na prednosti, jer treba znati udahnuti likovima dušu i život. A kada se to uspije, onda znate da ste napravili dobar posao

Ove  nedelje smo vam pripremili listu od sedam zanimljivih knjiga za koje smatramo da su veoma korisne za svakog freelancera, kako za one koji tek počinju sa ovakvim načinom rada, tako i za one koji se već nekoliko godina nalaze u freelance vodama. Pazili smo da lista ne bude preopširna i da se na njoj nađu zaista kvalitetni naslovi koji su kod stranih čitalaca naišli na vrlo dobre ocene. Moramo napomenuti da ove knjige nisu dostupne na našem tržištu, ali da se sve bez problema mogu naći na stranim online prodavnicama po sasvim pristupačnim cenama.

My So-Called Freelance Life

Ova knjiga predstavlja vodič za ljude koji žele da se otarase svakodnevnih problema koje sa sobom nosi freelancerski način života i da svoje snove pretvore u realnost. Autorka ove knjige vrlo simpatičnog naslova je šarmantna Michelle Goodman koja je dugo vremena sama sebe nazivala „robom plate“ i koja se freelancingom bavi već dugih 15 godina. Ona u ovoj knjizi pokušava da kroz primere svoje poslovne karijere, uspone i padove kroz koje je i sama prošla, pruži primer budućim i trenutno aktivnim freelancerima, kako bi ih povela putem uspešnog nezavisnog poslovanja.

Pored klasičnih saveta, u ovoj zanimljivoj knjizi nalaze se i brojne istinite priče raznih freelancera, koji govore o tome kako su prevazišli svoje probleme i nastavili sa poslovanjem na drugačiji, ali bolji način od onog na koji su navikli.

My So-Called Freelance Life je vrlo duhovita i interesantna knjiga koja se čita sa zadovoljstvom i koja može biti vrlo korisna za one kojima je potrebna mala pomoć i podrška pri vođenju freelance posla.

Broj strana: 256

The Principles of Successfil Freelancing

Ukoliko tek razmišljate o tome kako bi bilo lepo da se oslobodite svog sadašnjeg šefa i da osnujete svoju sopstvenu firmu, The Principles of Successfull Freelancing je prava knjiga za vas! Ovaj kratki vodič kroz svet freelancinga je vrlo lak za praćenje i pomoću njega možete naučiti mnogo toga što će vam zatrebati u vašoj budućoj freelance karijeri.

Ukoliko se nalazite u tranziciji između stalnog posla u nekoj kompaniji i samostalnog rada, vaša pozicija podrazumeva suočavanje sa ličnim i poslovnim izazovima kojih još možda niste ni svesni. Pored toga, pred vama će iskrsnuti problemi sa kojima ćete, kako znate i umete, morati da izaćete na kraj, s obzirom da neki od vas do ovog momenta uopšte nisu bili upoznati sa administrativno orgazicionom stranom poslovanja. The Principles of Successful Freelancing pomoći će vam da se prilagodite promenama sa kojim ste suočeni u ovom specifičnom periodu. Miles Burke, autor ove knjige, u svojim internet publikacijama koje objavljuje već godinama unazad, pokušava da svojim čitaocima pruži savete koji će im biti od pomoći prilikom formiranja balansa između privatnog života i poslovnih obaveza koje su u freelance poslovanju zaista brojne. Uz ovu knjigu, možete shvatiti koje su to stvari koje bi trebale da predstavljaju prioritet u vašem životu i poslovanju, kao i korake koje ne smete propustiti prilikom osnivanja i vođenja svoje vlastite poslovne organizacije.

Broj strana: 200

The Unlimited Freelancer

Ovu knjigu je napisala grupa autora koja stoji iza internet portala Freelance Folder. Kao i koncepcija njihovog sajta, ova zanimljiva knjiga je sjajno osmišljena i kroz nekoliko lakih koraka prelazi preko silnih poteškoća koje muče svakog prosečnog freelancera.

Ukoliko ste spremni da svoje poslovanje podignete na viši nivo, ovo je prava knjiga za vas! Potpisnici mnogih redova na Freelance Folder portalu, kao i koautori ove knjige, J. Chartrand i M. Hipp, istražuju nekoliko različitih strategija koje bi freelnaceru mogle pomoći pri povećanju mesečnih prihoda (poput sastavljanja timova freelencera različitih profila i sličnih organizicionih aktivnosti). Tekstovi u knjizi su vrlo konkretni i jasno napisani i fokusiraju se na korake koji se mogu napraviti odmah, bez ikakve prethodne pripreme.

The Unlimited Freelancer je knjiga prepuna informacija o tome kako postati zaista uspešan u svojoj profesiji.

Broj strana: 200

Creatively Self-Imployed

Napisana od strane Kristen Fischer, jedne od glavnih autora sajta koji se bavi freelance problematikom – Freelance Switch, ova knjiga pruža realističan pogled na sve promene i probleme koji vas očekuju kao nezavisnog radnika.

Izdanje sadrži veliki broj intervjua sa raznim freelancerima, i pruža insajderske informacije o tome kako se sa brojnim obavezama i velikim teretom samostalnog rada nose oni koji se takvim poslom bave već duže vreme. Tu su predstavljena njihova iskustva i saveti o tome šta bi jedan freelancer trebao i, što je još bitnije, šta ne bi trebao da radi u svojoj karijeri.

Broj strana: 186

How to be a Rockstar Freelancer

Ova knjiga pokriva sve aspekte poslovanja jednog freelancera – od samog početka samostalne karijere do proširivanja firme. Osnivači gore pomenutog sajta Freelance Switch, Collis & Cyan Ta´eed, potpisnici su ove izvanredne knjige koja sadrži pregršt svežih informacija, saveta i tekstova koji nisu objavljeni na izvornom sajtu.

Ova knjiga predstavlja sjajnu početnu tačku za sve one koji tek razmišljaju, ili su se pak upustili u razvijanje sopstvene nezavisne karijere. How to be a Rockstar Freelancer ide mnogo dalje od pukog opisivanja kreativnog aspekta poslovanja i daje savršeno jasne savete koji se tiču nezgodnih i komplikovanih situacija u koje se može uplesti jedan neiskusni freelancer – od organizacije budžeta, pa sve do saveta koji mogu biti korisni prilikom rada sa više zahtevnih klijenata odjednom. Svi saveti u knjizi su jasno konstruisani, a dosadašnji čitaoci je karakterišu kao vrlo inspirativno štivo.

Broj strana: 212

The Wealthy Freelancer:

12 Secrets to a Great Income and an Enviable Lifestyle

Priznajte da naslov zvuči primamljivo!

Bez obzira na to da li sebe nazivate freelancerom, konsultantom, samostalnim radnikom koji radi „na ugovor“, ili bilo kako drugo, The Wealthy Freelancer vam pokazuje kako na najlakši način možete doći do klijenata, veće zarade i kvalitetnog načina života koji svakako zaslužujete. Uz ovu knjigu naučićete kako da stavite što veću količinu novca u banku, uživate u slobodnom vremenu sa svojom porodicom i obezbedite sebi život radeći upravo ono što najviše volite, slobodni od tereta koji nosi rad u nekoj velikoj komercijalnoj firmi….zauvek!

Knjiga je prepuna dokazano dobrih ideja i primera iz stvarnog života koje su predočili brojni freelanceri različitih profila i predstavlja idealno štivo za one koji zaista žele da postanu „bogati“ u svakom smislu te reči.

Ukoliko podrobnije želite da se upoznate sa ovim izdanjem, predlažemo vam da prvo pregledate istoimeni sajt kog uređuju sami autori knjige.

Broj strana: 288

Verbal Kung Fu for Freelancers – Master the Art of Defense Against Difficult Clients

The one book demanding clients pray you never buy!

Ukoliko ste ikad bili frustrirani, zbunjeni ili izvedeni iz takta zbog ponašanja nepodnošljivo zahtevnih i tvrdoglavih klijenata, ovaj „kung-fu priručnik“ je prava knjiga za vas!

Knjiga je posvećena svima onima koji se boje da se suprotstave klijentima i da stanu u odbranu svog rada. Koncipirana je tako da može da pomogne svakom nesigurnom freelanceru kako bi izgradio samopouzdanje i sadrži strategijske planove o tome na koji način se suprotstaviti protivnicima i zaštititi svoja prava na koja polaže svaki samostalni poslodavac.

Ova knjiga se, takođe, može naći i u elektronskom formatu, a na ovoj stranici, možete pronaći više informacija, kako o ovom, tako i o ostalim naslovima istog izdavača, kao i intervju sa samim autorom.

Broj strana: 166