Berzica Blog

Kao osoba koja je zaokupljena svojim poslom, kako se osećate na ličnom nivou?

Da li radite na sebi i u toj sferi života, ili ga jednostavno isključujete?

Ukoliko ipak osećate da je vaš porodični i privatni deo života u zaostatku u odnosu na poslovni, možda je ipak pravo vreme da promenite pristup i da se malo odmaknete od poslovnih obaveza. Dajte sebi malo oduška i pobrinite se da uradite nesto korisno i na tom planu.

Razlozi zbog kojih se možete tako osećati su razni.

Mnogi ljudi osečaju prevelik pritisak na poslu i pod stalnimn su teretom da svaki posao moraju da urade najbolje što mogu i da to stalno treba da bude tako. Verovatno se neki od vas nalaze u toj nezgodnoj poziciji u kojoj  klijenti i svi saradnici očekuju od vas konstantno maksimalno zalaganje i uvek odlične rezultate. Čak i da ste u stanju da ispunite sva ta očekivanja i da vam postizanje takvih rezultata ne predstavlja naročito velik problem, uvek ostaje prisutno pitanje da li je vama takav tretman zaista potreban. Da li vam je zaista neophodno da se toliko dokazujete, jer realno, ako nastavite da radite na taj način, može  vam se desiti da vas ostale osobe bukvalno zatrpaju svojim visokim očekivanjima i kompleksnim zadacima. Sve to može rezultirati bezizlaznom situacijom u kojoj vaš privatni život trpi. Budite svesni da niste mašina, da ne morate uvek da budete najbolji i da je lična sfera vaseg života daleko bitnija od ogromnog poslovnog uspeha. Pritisak koji vaše poslovno okruženje može da vam nanese posle izvesnog vremena može da dobiije ogromne razmere, a da vi to ni ne primetite, već da odjednom osetite kao da upadate u klopku, ne shvaćajući da ste upravo vi pomogli tome da se ta klopka konstruiše.

U ovom tekstu daćemo vam primer toga kako pobediti sistem i unaprediti način poslovanja, a samim tim i distancirati se od tog nezdravog načina života.

Zamislite sebe kako ustajete ujutro da idete na posao (mada, to ne mora biti pravilo, zar ne, ipak smo vas naučili da kao freelancer imate to specijalno pravo da određujete sebi radno vreme onako kako vama odgovara), spremate se, i momenat pred odlazak pogledate se u ogledalu i poželite sebi “prosečan dan”. Zvuči smešno, zar ne? Pomalo bizarno. Ko bi još sebi poželeo samo prosečan dan? Zar to uopšte ima smisla?

Verujte nam na reč da je to zaista dobar princip.

Zamislite samo koliko biste se razočarali ukoliko godinama život vodite na takav način, da od svakog dana, od svake poslovne prilike, od svakog vašeg poduhvata očekujete samo najbolje! Recite nam šta se dešava onda kada ne ostvarite svoja očekivanja? Da li se osećate kao promašaj? Kao gubitnik?

Nemojte da radite to sebi. Svi smo ljudi i svima su nam dozvoljene greške. Čak, neki bi rekli, popriličan broj grešaka, zato nemojte namerno stavljati svoje ciljeve isuviše visoko, jer jednog dana, kada vaši ciljevi dostignu vrtoglavu visinu, veće su šanse da padnete i da vas taj pad jako zaboli.

S tim u vezi mozemo spomenuti i istraživanje izvesnog naučnika Lyndon Dukea koji se bavio pitanjem lingvistike samoubistava. On je proučavao oproštajne poruke samoubica, tražeci lingvisticke tragove koji bi mu pomogli u predviđanju i sprečavanju samoubilackih tendencija kod tinejdžera. Glavni uzrok takvom ponašanju, a samim tim i glavni okidač kod većine samoubica Duke je imenovao kao “prokletstvo posebnosti”.

Ne zaboravite da mi danas živimo u društvu u kom se svako trudi da bude poseban i izuzetan na bilo koji mogući način.

Postoje dva tipična rezultata takvog ponašanja:

1. Skoro niko ne uspeva u tome jer, po pravilu, ukoliko postoji previše “izuzetnih” ljudi, onda ostaje vrlo malo prostora za one koji to nisu. Tako “izuzetni” postaju većina,  i na kraju ono što je “izuzetno” postaje obično.

2. Nekolicina onih koji uspeju u svojoj nameri i koji se razlikuju od drugih, običnih osoba, postaju još usamljeniji i izolovaniji od društva nego što su bili ranije.

Tako dobijamo grupu ljudi koji se nikada neće osećati dobro u vlastitoj koži i koji nikada nece biti zadovoljni time što su. Oni će uvek želeti više od onoga sto imaju i što mogu da pruže. I ono sto je najtužnije, u najvećem broju slučajeva, te osobe će ostati zauvek neshvaćene i same.

Da li vam to zvuci poznato?

• Ponekad gledate oko sebe i upoređujete se sa ostalim uspešnim poslovnim ljudima do iznemoglosti?
• Gledate na njihov uspeh sa nezaustavljivom zavišću i pitate se zašto i vaš rad nije na tom nivou?
• Osecate se kao da se stalno nadmećete sa svim tim ljudima i konstantno osećate poraz s obzirom na njihovu brzinu i efikasnost koju vi nikako ne mozete da postignete?

Lyndon Duke je na kraju svog istraživanja došao do zaključka da životna želja koja usmerava čoveka na njegov put i razvoj, zapravo ne mora da bude uopšte izuzetna, ona čak moze biti sasvim jednostavna i obična. Njen osnovni cilj je da nas ispuni kao osobe , da nam pruži zadovoljstvo, radost i komfor. Duke je po tom pitanju izjavio da sreća i punoća života proizilaze iz različitosti. Prema njemu, najbitnije životno pravilo je: „Uvek čini ono za šta si sposoban, ne ono što želis da učiniš, a ne možeš.

Na taj način život jedne individue koja prati umerene norme, ima realna očekivanja i postiže prosečne uspeshe u oblastima koje zaista voli, može postati zaista izuzetna.

Setite se samo pratećih pevača koji nikada nisu dobili šansu da nastupaju solo ili su svesni da jednostavno nisu dovoljno dobri za tu fantastičnu samostalnu karijeru, ali koji su na taj način uspeli da proputuju svet i upoznaju mnoge važne ljude u muzičkom svetu, radeći upravo ono što vole.

Setite se onih web dizajnera koji su kreirali web stranice raznih neprofitnih organizacija, koji možda nikada neće biti velika imena u svetu dizajna, ali koji su na određen način imali udela u nečem zaista velikom i bez čije pomoći veliki broj humanitarnih akcije ne bi uspele da dođu do šire publike.

Setite se pisaca koji pišu kolumne za lokalnu medijsku kuću koja je uvek bila tu da spaja, zabavlja i informiše svoje citaoce. Njega  mnogi vole, on je poštovan u svojoj sferi, pa čak iako nikada neće dobiti prestižnu svetsku nagradu za književnost, on živi ispunjen život pisca koji svakodnevno ulazi u domove drugih ljudi i čini ih punijim.

Na kraju, zapamtite da vam nisu potrebne nagrade i ogromna količina novca da biste se osećali zadovoljni sami sobom. Te stvari jesu oni detalji koji čine život malo zanimljivijim, ali one nikako ne smeju postati razlog vašeg postojanja i cilj vašeg rada.

Ne morate uvek biti najbolji, najtraženiji i najskuplji freelancer kako bi bili zaista uspešni! Biti prosečan moze biti više nego dovoljno. Šta više, može biti izuzetno.