Berzica Blog

Prevođenje se oduvek smatralo jednom od osnovnih disciplina koje su zaslužne za kulturno bogaćenje jedne nacije. Neki je smatraju posebnom vrstom  umetnosti koja počiva na nauci o jeziku. Putem prevođenja, jedna nacija posredno se upoznaje sa stavaralaštvom druge, i na taj način celokupno kulturno nasleđe jednog naroda postaje opšte. Svaki poseban prevod se smatra odeđenim vidom posredovanja između originalnog dela i onog teksta koje prevodilac predstavlja čitaocima (ili publici).

U moderno doba u kom vladaju masovni mediji, u kom  komunikacija i povezivanje između najudaljenijih krajeva sveta nikada nije bilo lakše, prevođenje je otišlo korak dalje, i ono danas predstavlja vrlo rasprostranjen i profitabilan posao. No, s druge strane, danas se više nego ranije javlja problem kvaliteta prevedenog materijala. Taj problem se, u osnovi, javlja zbog sve većeg broja nelicenciranih prevodioca koji taj posao obavljaju, i koji samim tim, zauzimaju prostor namenjen osobama koje su stručnjaci u toj oblasti.

Upravo iz navedenih razloga sasvim je opravdana činjenica da je danas prevodilaštvo u svetu postalo jedno od osnovnih i najčešćih freelance zanimanja, i opšte je mišljenje da za osobe koje se njime bave „uvek ima posla“. Koliko je to tačno i u kakvoj se poziciji prevodioci u Srbiji nalaze, pokušaćemo da vam predočimo kroz ovaj intervju.

O svom prevodilačkom iskustvu i njenom stavu prema freelancingu u toj oblasti, pričaće nam Ivana Krgović iz Novog Sada koja već izvesno vreme radi u privatnoj školi stranih jezika Lingva, dok joj, bar za sad, freelance prevođenje predstavlja samo dodatni užitak.

Koliko dugo radiš kao prevodilac?

Kako mi je na fakultetu prvi jezik bio francuski a drugi španski ( iako sam danas mnogo posvećenija ovom drugom) sve je počelo sa francuskim, 2003 godine kada mi je predloženo da radim za književni časopis Zlatna greda, gde sam prevodila članke sa francuskog na srpski. Od tada se neprestano bavim prevođenjem, dakle uđoh u 7 godinu ovog posla.

Kakav je tvoj stav prema freelancingu kao prvenstvenom izvoru prihoda?

Nisam se odlučila za tu vrstu poziva, čak sebe tako ni ne oslovljavam ( mislilm da smo još uvek mlada zemlja za ovu titulu),ali ipak  smatram da se freelance danas sam po sebi nameće jer mi se čini da je retko ko u ovoj vrsti posla negde stalno zaposlen. Meni je teško da se odlučim između dva poziva : predavača i prevodioca, te se predstavljam kao oba, iako najpre kao predavač (ipak, to mi je osnovni izvor prihoda). Opet, kada je u pitanju prevodilaštvo, prvo što me reklamira je titula sudskog tumača. Ipak,  ni tu se freelance ne uklapa. To zvanje dolazi tek na treće mesto iako ne vredi manje i čak pruža najveće uživanje.

Freelance otvara mnoge mogućnosti ali ne pruža mnogo sigurnosti.  Lepota je u tome što se ponude ulančavaju, što se upoznaju različiti ljudi, različiti domeni jezika, različiti načini rada, što je posao češće raznovrsan nego monoton. Što čovek nije vezan za mesto posebno ako celokupan posao veže za internet.Ova stavka daje punu slobodu da se posluje sa bilo koje tačke zemljine kugle. Naravno, samo ukoliko posla ima dovoljno.

Koje su, prema tvom mišljenju, prednosti, a koje su mane takvog načina rada,?

Mislim da bi mi bilo teško da se oslonim samo na prevođenje jer iako sam u kontaktu sa dva časopisa i dve izdavačke kuće, nažalost nikada nije sigurno da li će i kada doći naredni članak ili knjiga. Čak i dok sam intenzivno prevodila crtane filmove, nisu mogli da mi garantuju da će svakog meseca biti ni naizgled jednako posla. Bilo je meseci kada sam prevodila jednu do dve epizode dnevno a bilo je i onih kada su mi stizale tri epizode u dva meseca. Verujem da ima ljudi koji su kompletno u prevodilačkim vodama i mogu da se oslone isključivo na to, ali se meni očito još uvek ne da da napustim tron ispred profesorske table.

Imaš li neka negativna iskustva kao freelancer?

Jedina negativna stvar kod ovakve vrste posla je ona koju već pomenuh: nedostatak sigurnosti i kontinuiteta, što opet može biti vezano za problem naše zemlje u kojoj ovakav poziv teško da može da zadovolji osnovne potrebe, jer je prevodilaštvo još uvek nedovoljno cenjeno i spušteno na niske grane te se prevodioci ne mogu olako izdržavati od prevođenja knjiga, članaka i emisija.

Kakav je tvoj odnos sa klijentima?

Verujem da je dobar jer ne prekidam odnose. Uglavnom me pozovu kada se pojavi nova ponuda što mi govori da ne zatvaram sebi vrata lošim odnosom ili delom. Nadam se

Kako najcesce dolazis do projekata na kojima radis?
Najčešće preko prijatelja i poznanika. Pokazalo mi se da se vremenom čovek okruži ljudima iste ili slične struke i na taj način jedni druge vučemo, preporučujemo, pomažemo i upoznajemo. Tu se otvaraju mnoga vrata.

Da li mislis da si dobro placena za taj posao?
Ne mislim. Često sam kivna na finansijka rešenja prevoda knjiga i emisija. Mislim da je pisana tj. prevedena reč krajnje podcenjena a samim tim i ova vrsta profesije. Mislim da se previše ljudi danas smatra sposobnim za prevođenje samo na osnovu komunikativnog poznavanja stranog jezika. Predivno je što se danas masovno uči još najmanje jedan jezik pored maternjeg i tužno što time priučena znanja nadomešćuju profesionalna i što ljudi koji studiraju jezike ostaju bez posla.

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju, Ivanu možete kontaktirati putem e-mailova

krgovic.ivana@gmail.com i adamsica@hotmail.com.