Daniel Farkaš je jedan od retkih profesionalaca koji su se u freelance vode upustili u ovo, blago rečeno, nestabilno vreme. Po struci je programer i tim poslom se bavi već deset godina. Ipak, kao freelancer radi tek nešto više od godinu dana i može se reći da je zadovoljan svojim izborom i da ni najmanje ne žali zbog te odluke. Kako je došlo do takve velike promene i šta je Daniela navelo da krene ovakvim putem, otkriće vam intervju koji smo napravili sa njim.

Koliko dugo se baviš svojim poslom i da li si obrazovanje stekao upravo u toj struci?

Na fakultetu sam stekao zvanje diplomiranog informatičara. Deset godina radim kao programer, sa fokusom na internet i programski jezik Java. Volim da kažem da nisam akademski građanin nego zanatlija, jer je programiranje u principu mnogo više skup stećenih veština i iskustava iz prakse, nego nekakva teorija. Ovo je bitno napomenuti, jer su studije onakve kakve sam završio korisne uglavnom kao gimnastika za glavu, zahtevi klijenta mi se nikada nisu poklopili sa nečim što sam učio na fakultetu. Diploma je korisna kao dokaz da čovek ima kapacitet da nauči, ali nije garancija da je dobar programer.

Dugo si radio u većoj firmi. Koje su prednosti, a koje su mane takvog rada?

Java kao platforma za internet rešenja je orijentisana na komplikovanije i zahtevnije sisteme, sa puno biznis logike, osetljivim informacijama i velikim bazama podataka, što profiliše kako klijente, tako i “izvođače radova”, tj. programere. Tržište je manje od onog klasičnog “izrada websajta za 50 evra”, ali specijalizovanije, profesionalnije, stabilnije, i, mora se reći, konzervativnije. Iz tog razloga je mnogo lakše dobijati projekte kao firma nego kao pojedinac. Početnicima je nemoguće da budu samostalni, jer se opipljivi rezultati očekuju od prvog dana, ne postoji prazan hod za učenje. Zato je čest model poslovanja otvaranje agencije koja okuplja programere, stvara timove, menadžment se bavi prodavanjem njihovih usluga i služi kao veza. Programeri se posmatraju kao “resurs”, i iznajmljuju klijentima. Prednost takvog načina rada je veća sigurnost, zaštićenost radnika, jer dobar deo netehničke komunikacije preuzimaju ljudi koji su za to i obrazovani, mogućnost za usavršavanje u usko specifičnim oblastima, rad na zaista velikim projektima za velike klijente. Među mane spada to što ne postoji sloboda u biranju tipa projekta i tehnologije, rad u korporativnoj atmosferi sa fiksnim radnim vremenom, u velikim zajedničkim kancelarijama, sa krutom hijerarhijom i pravilima ponašanja, obaveznim druženjima zaposlenih posle radnog vremena, i u principu, manja fleksibilnost u svemu.

Kad i kako si počeo da se baviš freelancingom? Šta je to konkretno uticalo na tvoju odluku da počneš samostalno da radiš?

Freelancing je došao spontano, male programerske agencije su pre desetak godina bile u povoju, teško se putovalo, projekti su se teže dobijali, tako da nisu mogle da garantuju stabilnost radnog mesta i plate. Već posle godinu dana rada u firmi, na jednoj od takvih neplaćenih pauza između projekata sam jednostavno potražio još neki posao. Posle toga sam imao nekoliko faza rada u firmama (uvek su to bile agencije koje su me iznajmljivale krajnjim klijentima), a zatim je krenula faza u kojoj sam to radio samostalno. Posao u mojoj struci je dosta dinamičan. Rad za jednog klijenta obično nije duži od nekoliko meseci, jer se za njih radi neki konkretni sajt, sistem za administraciju ili nešto slično, tako da se dešava da čovek nekoliko puta godišnje potpuno promeni radno okruženje, kolege, tehnologiju u kojoj programira, pa čak i grad u kojem živi. To nije za svakoga, ali onaj koji može tome da se prilagodi ima mogućnost da svoje usluge ponudi i kao pojedinac, jer u principu nema velike razlike između ta dva načina rada, osim u administracijskom smislu. Meni lično takve promene odgovaraju, jer na višegodišnjim projektima se dešava da se osećam stešnjeno, rutina mi brzo dosadi.

Da li si zadovoljan novonastalom situacijom i svojim izborom?

Trenutno sam samostalan više od godinu dana i uopšte se ne žalim. Posla ima onoliko koliko želim, mogu da biram projekte po tome koliko su mi interesantni, zarađujem više jer nema posrednika, imam veću slobodu oko organizovanja svakodnevnih obaveza. Imao sam godišnji odmor od četiri meseca jer sam rešio da mi je potrebno da se stvarno odmorim, da putujem i zaboravim na računar na neko vreme.

Relativno si „svež“ freelancer i verujemo da će naše čitaoce najviše interesovati na kakve probleme nailaziš tokom rada i na koji način se boriš sa njima. Da li ti je mnogo teže da se suočiš sa svim ovim izazovima sad kada radiš sam?

Bez firme između mene i klijenta prisiljen sam da se bavim i poslovima kojima se inače ne bih bavio, kao što su razna sastančenja, administracija i finansije. Takođe, pošto sam samostalan, ponekad sam prisiljen da klijentima izlazim u susret i odrađujem i stvari koje mi nisu u užem krugu interesovanja, dok bi u firmi to možda radio neko drugi, stručniji u toj oblasti. Odnos sa klijentom je ličniji, i moram biti fleksibilniji, što ponekad, zbog vremenske razlike, podrazumeva i noćne telefonske razgovore, rad vikendom i praznicima, čekanje da neko drugi završi svoj deo posla a da nemam nikakvu kontrolu nad tim. Razlika postoji, i od karaktera konkretne osobe zavisi kakav način rada joj najviše odgovara. Znam ljude koji bi radije predavali informatiku u školi za višestruko manju platu nego programirali, i to je sasvim u redu.

Šta ti se najviše dopada kod freelance poslovanja?

Fleksibilno radno vreme, mogućnost da sam odlučujem o vrsti i količini posla koju preuzimam i ceni koju naplaćujem, te manja količina formalne korporativne komunikacije za koju smatram da je u najvećoj meri neproduktivna. Rad od kuće mi omogućava da nisam vezan za lokaciju sa koje obavljam posao, kao i da sam u mogućnosti da u pauzama mogu da se bavim čime god hoću, od pranja sudova do odlaska na pijacu. Uglavnom je bitnije da se posao uspešno obavi nego da li sam sedeo za računarom punih osam sati. Uzajamno poverenje je neophodno, ali se u suštini zna koliko jedan čovek može da uradi u datoj jedinici vremena, tako da nema bezvlašća, ali ni krutosti kao u firmi.

Imaš li neka negativna iskustva?

Glavni problem za freelancere je to što su slabo pravno zaštićeni. Naplata odrađenog posla ume biti izvor nervoze. Postoje klijenti sa kojima je lako sarađivati, koji poštuju programera i plaćaju čak i kada projekat gubi novac. Ako je programer svoj posao obavio korektno, ono što se dalje dešava sa sajtom koji je napravio ne bi trebalo da ima veze sa njim, ali neki klijenti imaju problema da to razumeju. Programeri ponekad, u želji da ne komplikuju proceduru i što pre dobiju posao, ne insistiraju na potpisivanju bilo kakvog ugovora, ali čak i kada ugovor postoji, često je veoma nepraktično podizati tužbu s obzirom da su klijenti najčešće iz inostranstva. Još jedna zamka rada od kuće je i potencijalno pretrpavanje poslom zbog loše organizacije ili prevelike ambicioznosti, predugo sedenje za računarom i izolacija od ljudi, jer ne postoji potreba da se ide u kancelariju. Rekao bih i da su freelanceri izloženiji programerskim profesionalnim oboljenjima, jer često, doduše svojevoljno, rade više nego što bi u firmi, manje se čuvaju, manje obraćaju pažnju na zdravstvenu zaštitu jer bolovanja nisu plaćena. Jedna od dobrih ideja bi bila i da država povede više računa o freelancerima, što će se verovatno desiti kada shvate koliko nas ima i koliko možemo biti bitni. Trenutno smo nekako na margini, ni legalni ni ilegalni, bez ikakvog uticaja na bilo šta. Po ozbiljnijim državama vlasti formiraju kancelarije sa svom neophodnom infrastrukturom koje su potpuno otvorene, tako da freelanceri mogu slobodno da dolaze i rade u boljim uslovima nego kod kuće, da sarađuju i uče jedni od drugih, da se organizuju i razvijaju. Ovde smo još uvek neka vrsta alternative, što je na neki način simpatično, ali često i nepraktično.

Opiši u kratkim crtama svoj radni dan.

Trenutno radim za kanadskog poslodavca, tako da mi je radno vreme blago prilagođeno njihovom. Neophodno je da se preklapamo bar malo, zbog lakše komunikacije. Počinjem od deset, uglavnom imam zadatke o kojima smo se dogovorili prethodnog dana. Radim u timu sa ljudima odavde, tako da smo uglavnom sve vreme u kontaktu preko interneta. Oko četiri popodne se čujemo sa ljudima iz Kanade, analiziramo urađeno, planiramo dalje korake. Ako sam radio bez većih prekida, završavam oko šest, nekada se radi i duže, ako je neka gužva, ili ukoliko sam pravio veće pauze u toku dana. Nemam klasičnu pauzu za ručak i slično. To mi nije ni potrebno jer mogu da jedem kod kuće ili odem do ćoška da kupim nešto kad god poželim.

Da li imaš veliku konkurenciju i kakav je tvoj odnos prema tom pitanju?

Konkurencija, u klasičnom smislu te reči, među programerima ne postoji. Svako od nas ima svoje sklonosti, ambicije i znanja, a poslovi se dobijaju isključivo na osnovu toga. Ako, na primer, ne dobijem neki određeni projekat, moj stav ostaje da on ni nije bio za mene, i nemam ništa protiv osobe koja ga je dobila. Da je posla manje i kada ne bih bio siguran da ću dobiti neki drugi posao vrlo brzo, verovatno bih više brinuo o tome. Ovako, apsolutno podržavam svakog programera, čak ohrabrujem ljude bez posla, zaglavljene sa nekom neisplativom diplomom da, ako imaju sklonosti, pokušaju da nauče jednostavnije stvari. Programeri u ovom trenutku imaju tu sreću da posla uvek ima za one koji žele i umeju da rade.

Da li bi se ikada upustio u partnerstvo sa nekim drugim freelancerom i da li bi, i pod kojim uslovima, ponovo radio u nekoj većoj firmi?

Već sam imao iskustva sa radom u timovima sa drugim freelancerima, mada to nisu bila prava partnerstva, jer najčešće nisam imao slobodu da biram sa kim ću raditi, jer su nas klijenti okupljali. Opet, uvek imam slobodu da poslodavcu koji ima poverenja u mene predložim ljude za saradnju. Partnerstvo između dva ili više freelancera ima smisla, zbog dobijanja većih projekata, stvaranja ozbiljnije reputacije i pokrivanja većeg broja oblasti nego što bi to jedan čovek mogao, samim tim i bolje konkurentnosti. Kod nas su takva freelance partnerstva ili prerasla u firme ili su neformalna i kratkotrajna, nekakva sredina je retkost, i uglavnom posledica prethodnog prijateljstva. Što se tiče mog rada u nekoj većoj firmi, tu opciju nisam potpuno otpisao, ali su trenutno šanse prilično male. Sloboda koju ovako imam nema cenu. To što bi mi neko plaćao zdravstveno osiguranje i radni staž nije baš velika stvar, posao bi morao da bude zaista izazovan i perspektivan da bih rešio da menjam ovo što sada imam.

6,933 Responses to “Intervju: Daniel Farkaš, programer”

  1. DavBregela says:

    Cialis Generique Doctissimo cialis Cialis Es Malo

  2. Pavelvog says:

    Пару часов назад смотрел материалы сети интернет, неожиданно к своему восторгу открыл восхитительный ресурс. Я про него: 24dd . Для нас данный сайт явился довольно важным. Успехов всем!

  3. KennHisy says:

    Viagra 25 Mg 4 Tabl [url=http://cialvia.com]cialis[/url] Cialis E Effetti

  4. Petrsic says:

    Весь день разглядывал контент сети, и к своему удивлению увидел замечательный ресурс. Вот смотрите: лайн шоп . Для нас этот сайт произвел яркое впечатление. Всех благ!

  5. Carolyntip says:

    Добрый день.
    Подскажите как заменить аналоговые видеокамеры на MHD? Говорят кабель не нужно менять, а просто купить камеры и заменить.
    Нужно подключить 4 видеокамеры к одному видеорегистратору.
    В этой статье немного затронута эта тема http://www.penza-press.ru/zakazivaem-oxrannue-sistemu.dhtm, но всеравно осталось уйма вопросов.
    Спасибо за совет!

  6. DavBregela says:

    Shelf Life Of Cephalexin viagra prescription Sildenafil Citrate 100 Mg In Usa

  7. DavBregela says:

    Is 40 Mg Cialis Dangerous cialis Cialis Opinion

  8. Chaspiemia says:

    Cialis 20 Mg Interactions [url=http://cheapviapill.com]viagra online pharmacy[/url] Pharmacycanada

Leave a Reply