Berzica Blog

Nenad Gucunja ima 28 godina, živi i radi u Rumenci, malom mestu pokraj Novog Sada.

Bavi se ilustracijom i crtanjem stripova, a pri tom se bavi još i digital art-om, web i grafickim dizajnom. Svoj talenat je otkrio još dok je bio samo mali dečak, ali za razliku od ostalih malih dečaka, on je svoj talenat pustio da se razvije i da ga vodi nekim svojim, nesvakidašnjim putem. Danas je Nenad uspešan freelancer u svojoj oblasti i fantastični strip crtač koji je zaslužno dobio epitet „miljenik publike“. Neretko pravi ilustraciju za omote raznih albuma.  Pored toga, on  već dugi niz godina svira gitaru u novosadskim pank bendovima Red Union i Shoplifters.

Ovaj put, Nenad nam na njegov karakteristično duhovit način priča o svojim počecima, uspesima i ličnim dostignućima.

- Kad i kako si počeo time da se bavis?

Crtam od kada znam za sebe, i iako zvuči kao neka isfurana fraza, u mom slučaju je sušta istina. Sećam se da sam kao mali žvakao plastelin i pravio minijaturne skulpture koje su oduševljavale moju porodicu. Kratko posle toga sam se zainteresovao za olovke, voštane bojice i dosadne, prazne zidove. Tada više niko nije bio odusevljen.

Skupljao sam interesantno kamenje i stakliće, pravio interaktivne smicalice po stanu, ali mislim da je to vishe vezano za animaciju i dizajn nego za crtanje.

Kako sam “odrastao” tesao sam znanje i razumevanje svoje kreativne moći po dodatnim umetničkim časovima i sekcijama u osnovnoj skoli. Često sam bio privilegovan te nisam morao da budem na časovima fizike i hemije. Naravno, ja sam to koristio. Ko ne bi?!

Od tada sam radio svašta, od murala preko web dizajna do tetovaža.  Danas crtam stripove, bavim se grafičkim dizajnom i sve češće digitalno slikam. To je moja nova ljubav.

Interesantno je koliko čovek ima strana i šta je sve u stanju da uradi, samo ako ima volje i voli to što radi.

Sve u svemu – počeo sam rano, došlo je samo od sebe i ja sam to iskoristio.

- Da li si završio neku školu ili fakultet koji je vezan za sferu u kojoj radiš?

Da, naravno. Završio sam srednju umetničku školu “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, sa odlicnim uspehom i primernim vladanjem.

- Kako si dolazio do svojih prvih klijenata i kako taj proces u tvom slučaju danas funkcioniše?

Ranije sam ih nalazio preko prijatelja, preporuka ili čiste slučajnosti. Danas sarađujem sa shačicom ljudi koja mi odgovara i prilično sam zadovoljan sa našim odnosom.

Neki od njih su Frank Forte iz “Asylum Press“-a, male izdavačke kuće iz Los Angeles-a. Sa njim obično radim stripove i od pre par godina, grafičku novelu. Imamo zdravu komunikaciju i idejno se poklapamo. Bar što se tiče crtanja i stripova.

Zatim Robert Steven Rhine zvani Corpsy. Lucidni pisac uvrnutih, hibridnih horor-humorističnih  priča.
Rad sa tim čovekom predstavlja čistu zabavu i presrećan sam kad mi poshalje novi zadatak.

Trenutno radi na svom novom čedu, Girls and Corpses magazine, koji je rado čitan svuda po svetu, a naročito je popularan kod super-hrishćanske populacije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ja crtam pinup-e, bojim tuđe stripove i žongliram sa pilećim glavama za njega.

- Koliko dugo radiš kao freelancer?

Freestyle i freelance su usko povezani. Oni bukvalno ne postoje jedan bez drugog.

Freelance-ujem od momenta kada sam dobio prvi novac za svoj trud i rad. Što bi bilo od moje osnovne škole. Čini mi se da je jedini period mog života u kom nisam radio kao freelancer bio boravak u štampariji koji je trajao godinu dana. Mogu vam reći da je to bilo užasno iskustvo.
Freelance je zapravo najbolji način da radiš na sebi, da se organizuješ i napreduješ onako kao tebi kao individui najbolje odgovara. Nema ograničenja, niko te ne sputava, ne izgladnjuje….. i što je najlepše – radiš za sebe, a ne za neku krvopiju od gazde. Ali, ukoliko ukaze potreba ili prilika za dobar posao u nekoj  dobroj firmi, zašto da ne.
U poslu uvek treba biti iskren i otvoren za sve mogućnosti.

- Da li si zadovoljan tim načinom rada?

Bio bih zadovoljniji da živim negde drugde, ali u osnovi, jesam. Zadovoljan sam.

- Da li je isplativo, po tvom iskustvu, biti freelance ilustrator u Srbiji?

Zavisi od toga za koga radiš. Kvalitet i kvanitiet, izgleda, ne idu ruku pod ruku u mom slučaju. Uglavnom više ne radim za domaće izdavače jer imam loša iskustva i ne zelim više da se nerviram zbog arogantnih individua.
Sa druge strane, ima par domaćih izavacha za koje bih rado polomio vrh patentice. Joč samo da nađem način da se infiltriram. Ako pogledate šta se sve radi ljudima ovde, mislim da je prilično isplativo i ispao bih  vrlo licemeran i sebichan ako bih rekao drugačije.

- Negativna iskustva?

Samo sa domaćim izdavačima:
- ne dobiješ honorar ili ga odlože za sledeći milenijum,
- nabacaju ti brdo posla za koji ti neće ni platiti, a ti se nadash da ipak hoće,
- ultra kratki rokovi koji se nekim čudom iznenada još više skrate.
- neljudski odnosi i primitivizam u poznim godinama, itd.

- Napisi nesto o svojim nagradama?

1993 – Najbolja karikatura, Dani humora u Lazarevcu
Koliko se sećam,to je bio neki čika na toaletu koji se lansirao sa majke Zemlje u orbitu uz pomoć metana.

1996 – Srebrna medalja, Shankar’s international children competition, New Delhi, India
Ovaj put sam slikao neke košarkaše kako se znoje i skaču po terenu.

2005 – Najbolji klasichni strip izraz, International comic saloon, Beograd
Skoro kao prvo mesto s tim što je drugo i ne dobija se novčana nagrada! Bilo je kao u lošem filmu, čim sam se okrenuo da idem kući ,čuo sam svoje ime i muk u grudima. Super sam se osećao. Kaskao sam ka podijumu, pokupio plaketu i diplomu, izrukovao sa kim sam trebao… ma divota! Mogu recji da sam bio slavan par sekundi.
Nagradu sam dobio za Hell’s Bell’s koji sam radio sa gore pomenutim Robertom.On je pisao scenario, ja sam ga materijalizovao.

Nešto sam utihnuo poslednjih par godina, ali očekujem velike promene sledeće godine.
Doduše, ne u vidu nagrada, već dobrog odziva i pozitivne kritike.

- Na šta si najponosniji?

Pa, rekao bih na mogućnost da napredujem iako ne postoji kontinuitet u radu.
Mislim da u glavi rešavam probleme na koje nailazim tokom rada, dok je ruka manje – više alat, baš kao i medijum sa kojim radiš; teško da cće sama prevazići problem ako ne razmišljaš  o tome sta radiš i zašto to radiš.  Ponosan sam na ljude koji se ponose sa mnom i mojim istraživanjima na polju vizualne umetnosti.
Ponosan sam na svaki tačan odgovor, koji sam dao do sada!

Kao što je i pomenuto, Nenad i njegov dugogodišnji saradnik Frank Forte već duže vreme  pripremaju grafičku novelu Undead Evil (detalj iz novele je na slici gore) koja bi trebala da izađe u toku sledeće godine. Informacije o tom projektu, možete naći na sledećem blogu.

Nenadov portfolio sa velikim brojem radova, kao i kontakt informacije o njemu,  možete naći na sledećim stranicama:

http://www.creativehub.com/users/nenad-gucunja/
http://www.coroflot.com/public/individual_details.asp?individual_id=215089&