Upornost je bit svakog biznisa i  jedan je od najvažnijih kvaliteta svakog freelancera.

Ono što mnogi freelanceri ne razumeju je činjenica da, iako nisu obavezni da rade pod punim radnim vremenom od 9 do 5, moraju da posluju redovno kako bi uopšte opstali u poslu i ostvarili stabilan prihod. Taj stabilni prihod u osnovi zavisi od zadovoljnih klijenata koji će se uvek vraćati onom poslodavcu u kog imaju poverenja.

U freelancingu se javljaju različiti vidovi upornosti – upornost u tome da učite o svom poslu iz dana u dana, da učite iz svojih iskustava i da se neprekidno trudite da budete što bolji u vašoj struci; upornost u tome  da svaki vama dodeljen projekat uspešno završite, bez obzira na to koliko je njegova realizacija kompleksna i zahtevna; i ona vrsta upornosti kojom ćemo se baviti u ovom članku – upornost u tome da ostavite utisak na klijenta i da ostanete u kontaktu sa onim klijentima sa kojim ste imali nadasve uspešnu saradnju.

Najjednostavniji način na koji bi ste to mogli da uradite je da prosto nazovete starog klijenta za kog ste sigurni da ima dobro mišljenje o vama i da bi vam prepustio još koji projekat, i da ga upitate ima li posla za vas. Možda vam ovo zvuči nekako neprikladno ili smešno, ali ukoliko ste stvarno ostali u dobrom odnosu sa vašim poslodavcem, to ne bi  trebalo da predstavlja nikakvu neprijatnost.

Ukoliko aktivno tražite novi angažman, verovatno ste već napravili kratku listu klijenata sa kojima biste mogli opet da ostvarite saradanju. Usredsredite se na to da ponovo uspostavite kontakt sa njima i da im na najbolji mogugući način predočite svoje ideje o tome kako bi vaša saradnja mogla da se nastavi i zašto je to pravi korak za obe strane.

Kontaktirajte sve klijente sa liste, ali prvo napravite vašu ličnu „rang listu“ onih klijenata s kojim mislite da bi dalja saradnja bila najuspešnija i sa kojim biste voleli ponovo da radite. Njih prve kontaktirajte. Neretko će njihov odgovor glasiti: „Nemamo sad posla za vas, ali moguće je da ćemo naći nešto kasnije!“. Zabeležite to i ostanite i dalje u kontaktu sa tim klijentom, jer sasvim je moguće da će tom klijentu u jednom momentu zaista zatrebati vaša usluga.

Ovde opet dolazimo do onog momenta kog smo toliko puta pominjali u našim tekstovim, a to je da put do uspeha vodi kroz dobru komunikaciju sa saradnicima. To znači da se u tom smislu ne smete skoncentrisati isključivo na komunikaciju sa klijentom u toku obavljanja vašeg posla, već i da ta kvalitetna komunikacija koju ste ostvarili sa klijentom prilikom rada treba da se nastavi i pošto projekat bude gotov. Ključ uspeha stoji u vašoj upornosti i poštenim odnosom sa svim klijentima, kako sa onim sadašnjim, tako i sa klijentima sa kojima ste ranije bili u poslovnom odnosu, a želeli biste da ga produžite i dalje.

Samim tim što ćete ostati u kontaktu sa njima i što ćete im se s vremena na vreme javljati sa novostima o vašem poslovanju, pokazaćete im da vam je stalo do vaše poslovne veze, kao i to da saradnja sa njima za vas predstavlja izuzetnu vrednost. Na taj način osećaće se bitnim i sigurnim.

Postoje razni načini na koje možete održavati kontakt sa klijentom. Dobar odnos sa klijentom je jedna od osnovnih stvari koja utiče na vaše poslovanje, tako da nemojte zanemarivati vaj segment komunikacije. Vaš pristup je zapravo ono što uslovljava dalju komunikaciju i uvek se morate truditi da zadovoljite osobu za koju radite, pa čak i onda kad niste u konkretnom poslovnom odnosu. Predložićemo vam neke od načina na koje možete kontaktirati starog klijenta i, naravno, pokazati mu da vam je stalo do dobrog odnosa sa njim.

  • Jednom mesečno obaveštavajte ga o napretku vašeg poslovanja i razvoju firme. Jednostavan „Newsletter“ bi trebali da šaljete svim potencijalno zainteresovanim strankama.
  • S vremena na vreme mu pošaljite mejl. To ne treba da bude neki opširan, obavezujuči mejl, već samo par rečenica. Ponekad takav mejl može sadržati i link o nečemu za šta mislite da bi interesovalo vašeg klijenta. Na taj način ćete mu svakako pokazati da niste izgubili interesovanje za vašu dalju sardanju.
  • Pošljite im čestitke za rođendan. Ovo je jedan potpuno jednostavan gest prema kom niko ne može ostati ravnodušan i vrlo je učestala pojava u biznisu. Setite se samo koliko ste čestitki dobili od vašeg video kluba i internet provajedera, zar ne biste i vi voleli da vas se osoba sa kojom ste imali korektan poslovni odnos seti na vama poseban dan.
  • U nekom od ranijih tekstova smo vam nagovestili značaj jednog jednostavnog telefonskog razgovora. Nemojte da svedete komunikaciju sa klijentom isključivo na razmenu elektronskih pošiljki (osim ukoliko osoba sa kojojm ste u kontaktu preferira takav vid komunikacije). Priznajemo da to jeste najjednostavniji način komunikacije, ali on je ipak daleko od bilo kakvog direktnog kontakta, i to mu jeste osnovna mana.
  • Ukoliko ste bliski sa klijentom, odvedite ga ponekad na ručak ili večeru. U tih sat vremena oboje se možete upoznati sa novostima u radu i životu onog drugog. To je vrlo bitno ukoliko je klijent od velike važnosti za vašu firmu. Ali nikako nemojte da zaboravite da primite račun!

Pored toga,  dobro je ostati u kontaktu sa onim klijentima sa kojim ste u skorije vreme završili neki upešan projekat. U tom smislu im možete dati na znanje ne samo da ste otvoreni za dalju saradnju na nekim novim projektima, već i da ste tu za njih ukoliko žele da naprave neke prepravke na onom projektu koji ste završili. Jednostavno ih nazovite i obavestite da ste voljni da napravite bilo kakve promene u vašem radu ukoliko oni budu smatrali da je to potrebno. To je vrlo bitno, jer neke stvari  brzo postaju zastarele i neki koncepti vrlo brzo izlaze iz mode, te ih je potrebno često prepravljati kako bi ostali u trendu. Gledajte na to kao na vašu prednost. Iz samog teksta je očigledno da će na taj način vaša usluga biti češće potrebna. Ukoliko ostanete na raspolaganju klijentu i posle završenog posla tog tipa, veće su vam šanse za stabilnu, dugoročnu, možda čak i višegodišnju saradnju sa klijentom u kog imate poverenja.

Druga dobra stvar u takvom pristupu klijentima je ta što ukoliko pokažete klijentu da ste otvoreni za bilo kakve promene i nadgradnje projekata koje ste za njih uradili, on sam će se osećati slobodnim da vas kontaktira za bilo kakve prepravke koje bi veleo da odradite, za  različite savete, pa i za neke potencijalne buduće angažmane.

Interakcija sa kljentima je takođe vrlo bitna. Pokažite ponekad i interesovanje za njihovo mišljenje. Pustite ih da se otvore i kažu koliko im se dopada saradnja sa vama i šta oni zapravo misle o vašem načinu rada. Na taj način vam mogu dati i neke konstruktivne ideje o tome kako biste mogli da unapredite svoj način poslovanja.

Imajte na umu da svaki klijent voli da se oseća posebnim i sigurnim u vašim klijentima. Sve to počinje upravo od jednog vrlo jednostavnog  posupka, a to je upamtiti ime klijenta. Možda zvuči banalno, istina je. Uostalom, ni vi sigurno ne bi voleli da vas neko naziva „Projekat rednog broja 35“.

A sada, rokovnik u ruke i krenite u akciju!

Mena Consulting jedna je od retkih kompanija čija je misija da izgradi i unapredi krug stabilnih poslovnih partnera u oblasti poslovnog, poreskog, i pravnog savetovanja za mala i srednja preduzeća. Kompaniju predstavlja tim mladih i obrazovanih ljudi okrenutih ka promenama i novim pravcima u ekonomiji i načinu poslovanja. Drugim rečima, ukoliko imate nedoumica i pitanja u vezi pravnog aspekta freelancing poslovanja, obratite se Mena Consalting timu, jer onu su spremni da vam pruže sve potrebne odgovore.

Ljubiša Lazarević je vlasnik i osnivač ove kompanije. Rođen je 1976. godine u Beogradu gde je odrastao i završio školovanje. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2000. godine.

U ovom intervjuu saznaćete više o njemu i njegovom radu, kao i o osnovnim ciljevima i zadacima Mena Consalting-a.

Da li nam, za početak, možete reći kako je došlo do osnivanja Vaše kompanije?

Mena Consulting postoji od 2005. godine, a može se reći da sam u poslovima vezanim za računovodstvo i poreze od decembra 2000. godine, kada sam osnovao svoju prvu računovodstvenu agenciju. Tu agenciju sam zatvorio pred odlazak u vojsku 2001. godine.

U periodu od diplomiranja do osnivanja Mena Consulting d.o.o., bio sam partner u zajedničkoj trgovinskoj firmi sa svojim bratom. Kasnije sam izašao iz tog posla, ali ta firma i dalje posluje.

Posebno bih istakao dvogodišnji rad u Institutu Torlak (2002-2004), gde sam bio pomoćnik u delu za finansije i projektu osmišljavanja Strateškog plana za Institut Torlak.

Šta, po Vašem mišljenju, znači biti freelancer u Srbiji danas?

Kako sam i sâm freelancer, hteo bih posebno da istaknem svoje viđenje tog statusa u nešto širem smislu. Freelancer je osoba koja, baveći se svojim poslom, stvara materijalno ili nematerijalno delo koje je uvek neraskidivo povezano sa samom ličnošću freelancera.U tom smislu freelanceri su izuzetno bitni u očuvanju ljudskosti (takva kakva je) u ovom svetu koji sve pokušava da ukalupi u neke predodređene okvire. Tako nam jedna reklama kaže »Budi svoj«, a svima prodaju isti sok. Ja kažem: » Budi svoj i napravi svoj sok, to bar nije teško «.

Po mom mišljenju, freelanceri (ili kako ih ja, kao osoba koja više voli da koristi srpske izraze, zovem »slobodnjaci«) baveći se svojim poslom, ne stavljaju novac na prvo mesto. Novac mora da postoji, ali nije glavni razlog zašto se freelanceri bave svojim poslom. Moglo bi se reći da su oni više svesni sebe, svojih mogućnosti i uopšte svoje uloge u društvu, i da znaju šta se novcem može kupiti, a šta ne. Sa druge strane, oni koji, u obavljanju posla, uvek stavljaju novac na prvo mesto, zapravo zavaravaju sebe da se novcem može nadoknaditi sve ono što jurenje za istim oduzima.

Na Vašem sajtu smo primetili ste upravo Vi odgovorni za sektor pravnog savetovanja, stoga mislimo da bi bilo dobro da našim čitaocima ukratko date savete o poreskim obavezama freelancera. Recite nam i kolika je taxa za samostalne biznismene.

Freelanceri u Srbiji mogu da ostvaruju naknadu za svoje usluge (svoj honorar) na više načina:

  1. kao fizičko lice sklapanjem ugovora sa drugim fizičkim licem
  2. kao fizičko lice sklapanjem ugovora sa pravnim licem ili preduzetnikom
  3. kao fizičko lice sklapanjem ugovora sa nerezidentom (tj. primanje prihoda iz inostranstva)
  4. kao preduzetnik (tj. poslovno registrovani slobodnjak) sklapanjem ugovora sa pravnim licem ili drugim preduzetnikom
  5. kao preduzetnik (tj. poslovno registrovani slobodnjak) sklapanjem ugovora sa fizičkim licem
  6. kao privredno društvo (u kome je slobodnjak osnivač/zaposlen) sklapanjem ugovora sa drugim pravnim licem, preduzetnikom ili fizičkim licem

Ako freelancer prima honorar kao fizičko lice tada bi taj ugovor mogao biti ugovor o delu ili autorski ugovor.

Autorski ugovor je onaj kojim se dobija naknada po osnovu autorskog prava ili prava srodnom autorskom pravu. U Zakonu o porezu na dohodak građana dat je spisak primanja koja se smatraju prihodom od autorskih prava i prava srodnih autorskom pravu. Poreske i druge obaveze po osnovu ovakvih primanja kreću se od 21-36% od ukupnog iznosa, ukoliko freelancer radi kao fizičko lice. Ako naknadu ostvari od drugog fizičkog lica ili iz inostranstva, onda sâm slobodnjak treba da plati poreze od ukupne cifre. Ukoliko naknadu dobija od pravnog lica ili preduzetnika, tada ta firma odbija poreze i slobodnjaku uplaćuje tzv. neto iznos. Navedeni procenat zavisi od vrste autorskog prihoda i od toga da li je primalac prihoda prijavljen na obavezno osiguranje u nekoj drugoj firmi.

Ugovor o delu pokriva primanja fizičkih lica po osnovu obvljenog posla za poslove koji su van delatnosti isplatioca (poslodavca). Uporedivi procenat u slučaju kada slobodnjak prima honorar kao fizičko lice je 34% ili 43% od bruto iznosa.

Ukoliko slobodnjak odluči da registruje svoju delatnost, to može učiniti registrovanjem tzv. preduzetničke radnje (agencije, biroa, studia, salona i slično) ili privrednog društva. Preduzetnička radnja može biti oporezovana paušalno ili može (u određenim slučajevima mora) da vodi poslovne knjige. Paušalno oporezovana preduzetnička radnja je po meni najbolja opcija za početak poslovanja!

Paušalno oporezovana preduzetnička radnja znači da su mesečne obaveze prema državi određene u paušalnom iznosu. Ta cifra zavisi od delatnosti, lokacije i drugih elemenata utvrđenih posebnom Uredbom. Recimo, za šifre delatnosti – poslovni konsalting, pružanje saveta i izrada kompjuterskih progama, pružanje prevodilačkih usluga – ta mesečna cifra u Beogradu se kreće od 14-17.000 dinara. U mesečne obaveze spadaju porez i doprinosi, što znači da ta cifra u sebi sadrži uplatu za staž i uplatu (pravo) za zdravstveno osiguranje za sebe i članove svoje porodice.

U Zakonu o porezu na dohodak građana propisani su uslovi za paušalno oporezivanje a to su: da radnja nije ortačka radnja; da delatnost nije u oblasti trgovine (ima nekih izuzetaka), finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi sa nekretninama; da u delatnost ne ulažu druga lica; da radnja ne pređe godišnji promet od 3 miliona dinara i da nije obveznik PDV-a.

Glavna prednost paušalno oporezovane preduzetničke radnje je ta što ne vodi troškove, a to znači da može slobodno da raspolaže novcem sa poslovnog računa (ne mora da pravda podizanje i trošenje novca). Takođe, ukoliko je vlasnik iole vešt sa papirima, ne mora da ima računovođu, već sâm može da vodi potrebne evidencije i komunicira sa poreskom upravom.

Ukoliko freelancer, registrovan kao preduzetnička radnja, izgubi mogućnost da bude paušalno oporezovan (a to je najčešće ako pređe 3 miliona dinara godišeg prometa/prihoda), tada njegova radnja mora da vodi poslovne knjige. Pored toga se mogu naći još neki problemi i u tom slučaju savetujemda se ta radnja preregistruje u društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), ili pak da se registruje nova preduzetnička radnja na novu osobu, ili novi d.o.o., koji bi po osnovu novog ugovora sa kupcem direktno imao prihode od poslovnih aktivnosti i time rasteretio radnju.

Prednost obavljanja delatnosti preko forme društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) u odnosu na preduzetničku radnju koja nije paušalno oporezovana, dakle u odnosu na radnju koja vodi poslovne knjige, postaje jasna tek na višim nivoima prihoda i zarade. Razlog tome je što situacija kada poslovne knjige moraju da se vode, znači da svaki novac na poslovnom računu mora biti opravdan dokumentima i po svojoj suštini mora biti utrošen u poslovne svrhe. Kada postoji potreba da se novac podigne za ličnu potrošnju tada se moraju platiti porez i doprinosi. U ovom smislu društvo sa ograničenom odgovornošću ima prednost u tome što vlasnik firme može sebi isplatiti profit firme (tzv. prihod od kapitala – dividendu) i na to platiti značajno manji porez (10%) u odnosu na vlasnika preduzetničke radnje (koji u tom slučaju plaća i do 45,8%). Takođe prihod od kapitala ne ulazi u osnovicu za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana (tzv. ekstra poreza).

Da li saveti koje dajete važe podjednako za sve klijente?

Ne postoji jedan opšti odgovor koji bi pokrio svaki slučaj slobodnjaka. Međutim, postoji dosta stvari koje su zajedničke za razne freelancere. Preporučio bih svim slobodnjacima koji razmišljaju o registrovanju da pročitaju moju knjigu, o kojoj ću u daljem delu razgovora opširnije pisati, a i druge sadržaje koji su dostupni na internetu. Tek nakon toga neka potraže pomoć i savet, jer će na taj način na sva konkretna pitanja dobiti i konkretne odgovore.

Priča i saveti koje dajem ljudima koji dolaze kod mene na konsultacije nisu isti za sve. Čest prvo ja postavljam pitanja, kako bih stekao sliku o tome šta moj sagovornik zna, na koji način razume materiju o kojoj me pita, i generalno koji mu je način razmišljanja o poslu. Tek nakon toga dopuštam da mi postavi konkretna pitanja.

Da li nam možete reći još neke pojedinosti vezane za registrciju freelance firme?

Na osnovu mog iskustva, freelancer prilikom odlučivanja o tome kako da obavlja svoje poslove, tj. da li je bolje da registruje ili ne registruje radnju, analizira niz stavki:

  • Hoće li mi registrovanje povećati prihod?
    • Ovo može biti slučaj ako je honorar dobijen od pravnih lica koja su uplaćivala porez i doprinose, a kada budem imao radnju onda će mi na račun biti prebačen ukupan bruto iznos, a ja imam zakonsku mogućnost da platim manje poreza
    • Registracija ponekad može da znači veću mogućnost za reklamiranje, jer onaj koji objavljuje oglas mora da dobije potpisanu Deklaraciju o oglašavanju, koju u određenim slučajevima može da potpiše samo firma/radnja
  • Da li je moj dosadašnji vid poslovanja u skladu sa zakonom i, ukoliko nije, koliko bi me koštala registracija?
    • Ovo je najčešće slučaj kada se honorar dobija iz inostranstva, pa postoji čitava konfuzija u internet zajednici Srbije po ovom pitanju. Odgovor je da na svako primanje mora da se plati porez, a ne samo na ono preko trostruke prosečne zarade u Srbji
  • Šta je tačno u skladu sa zakonom i koje su posledice?
    • Slobodnjaci često ne znaju šta je po zakonu i koje su posledice. Znanje o ovome može pomoći u postavljanju stvari na željeni način.
  • Da li želim da imam staž u Srbiji i da jednog lepog dana dobijem penziju?
  • Da il imam potrebe za zdravstvenim osiguranjem, ili to rešavam na drugi način?
  • Da li imam potrebe/planove da uzimam neki kredit od banke i kada?
  • Da li želim da proširim posao tako da jednog dana još neko radi u okviru te firme?

Slobodnjacima bih dao nekoliko saveta, koji su pametniji ljudi sigurno odavno napisali, ali ja sam tek skoro to zaista prihvatio. Slobodnjak treba što više da radi na sebi, svom usavršavanju i posebno na svojoj ličnoj promociji. Akcenat stavljam na ličnu promociju kako svog imena, tako i dela.. To je ono što niko ne može da uzme. Firma može da se proda, da propadne, da je kupi druga firma, da promeni delatnost i slično, ali slobodnjak je ono što jeste i zato treba da radi na profesionalnom i ličnom unapređenju.

Internet danas omogućava jeftinu i brzu promociju na veoma velikom tržištu. Ta mogućnost bi trebala što više da se koristiti, naročito zbog sve većeg integrisanja televizije, mobilnih telefona i kompjutera, i to upravo putem interneta. Ukoliko je moguće, treba širiti tržište na inostranstvo. Ne sme se zaboraviti na dobar odnos sa klijentima, jer upravo preporuka donosi najviše posla.

Koliki bi trebao da bude početni kapital freelancera i šta biste mogli da nam kažete o ostalim pojedinostima vezanim za investiranje?

Prilikom savetovanja klijenata o osnivanju privrednih društava ili preduzetničkih radnji, fokusiramo se pre svega na poreske aspekte. Naime, mi dajemo klijentu informaciju o tome koliki su troškovi poreza i doprinosa na plate zaposlenih; koje su opšte karakteristike PDV-a u Srbiji i njegove specifičnosti za delatnost kojom planira da se bavi; koje su specifičnosti obračuna poreza na dobit; koje su druge poreske obaveze prema državi i slično. Klijenti koji tim povodom dolaze kod nas već imaju određene informacije sa tržišta u vezi sa mogućom i planiranom prodajom i tržišnim maržama, konkurencijom i drugim aspektima poslovanja. Još uvek ne pružamo potpunu uslugu planiranja investicije koja bi obuhvatila i analizu tržišta, troškove finansiranja i druge činioce.

Koje ostale pravne usluge pruza Vasa agencija?

Pravne usluge pružamo u saradnji sa advokatom Andrijanom Radojević. Pored pomoći prilikom osnivanja privrednih društava, ogranaka, predstavništava, radnji i udruženja pri Agenciji za privredne registre, posebno bih istakao preregistraciju udruženja građana (rok za preregistraciju je 22.04.2011. godine), zaštitu intelektualne svojine u Srbiji i inostranstvu, i preregistraciju preduzetničke radnje u doo.

Ostale pravne usluge koje pružamo su izrada opštih akata pravnih lica, kao i izrada ugovora po zahtevu klijenta.

Recite nam nešto i o internet knjizi koju ste objavilili, s obzirom na to da se ona bavi upravo onim temama koje zanimaju čitaoce berzice .

Internet knjiga koju sam objavio, zamišljena je između ostalog i da ohrabri slobodnjake u samostalnom obavljanju svog posla.

Iz same srži onoga što pružamo kao firma (a to su računovodstvene usluge) proistekla je potreba kod nekih naših klijenata za informacijama o tome kako bi neke promene u njihovom poslovanju uticale na poreske obaveze prema državi. Odnosno, ti klijenti su odgovorno shvatili planiranje svoga posla, pa su u obzir želeli da uzmu i uticaj novih aktivnosti na poreske obaveze.

Naime, nije odgovorno ni sa jedne strane, ako klijent misli da baš sve zna oko samog posla i kako posao treba da se radi, a od računovođe želi samo da mu izračuna porez. Takođe, nije odgovorno ni ako računovođa ne želi preterano da objašava bitne elemente svog posla koji imaju uticaj na klijenta, već samo kaže »Donesite papire, pa ću tek onda videti kakva je situacija«.

Iz pružanja odgovora na pitanje o tome kako će buduće poslovne aktivnosti klijenta uticati na njegovo plaćanje poreza, proistekla je naša usluga koja se na tržištu zove poresko planiranje. Poresko savetovanje (kao širi pojam) kod nas u firmi je stvoreno pre svega zahvaljujući mom radu na internet forumima, a kasnije i na našem sajtu. Moj prijatelj me je uputio na forume, dajući mi savet da se ne reklamiram direktno, jer je to kršenje pravila foruma, već da dajem što kvalitetnije odgovore, a da u potpisu poruke stavim link ka svom sajtu. Tako sam i uradio.

Prateći vodeće domaće forume, shvatio sam da postoji značajna potreba za kvalitetnim informacijama u ovoj oblasti. Ta potreba se manifestovala u nizu osoba koje su nam se obraćale i dobijale uslugu savetovanja. To su pre svega bili odgovori na pitanja: koji i koliki porez i druge dažbine treba da platim ako se bavim tim i tim poslom, kako da izračunam porez u mom konkretnom slučaju, koje sve poreske i druge obaveze prema državi imam ako registrujem takvu i takvu firmu, da li da registrujem firmu ili ne, šta savetujete da radim i slično.

Na osnovu znanja, iskustva i prakse iz računovodstvenog posla i poznavanja poreskih propisa, sa jedne strane, i konkretnih potreba i pitanja dobijenih od ljudi koji su me posećivali i kontaktirali, sa druge strane, rodila se ideja da napišem knjigu sa naslovom »Kako započeti sopstveni posao u Srbiji – sa pravo-poreskog stanovišta«, koja je objavljena na našem web sajtu.

Knjigom sam nastojao da obuhvatim što širi okvir koji dotiče poslovanje malog biznisa u Srbiji, a da istovremeno to bude integrisano i razumljivo prosečnom čitaocu. Delimično sam zadovoljan kako je knjiga ispala. Nezadovoljan sam jer knjiga nije do kraja završena, ali sa druge strane, razumevanje knjige i same materije je dobro, što je bio i osnovni cilj pisanja.

Planiram da ažuriram knjigu, s obzirom na to da su se desile promene koje zaslužuju da budu objašnjene u knjizi, a prošlo je skoro dve godine od objavljivanja prvog izdanja.

Skoro sam se sam sebi nasmejao kada sam, oneraspoložen zbog opšteg stava državne uprave Srbije prema malom biznisu u našoj zemlji, pročitao delove svoje knjige i tako sâm sebe ohrabrio. A nisam to očekivao. Eto još jednog razloga ybog kog bi trebao da osvežim izdanje.

Nadamo se da će našim čitaocima ovaj intervju biti od velike pomoći, a ukoliko želite lično da se obratite Ljubiši i ostalim savetnicima iz kompanije Mena Consalting, možete im se javiti putem e-maila ( info@mena.rs ) ili kontakt telefona +381 11 2502 617.

Detaljnije informacije možete naći na njihovom sajtu.

Intervju: Ljubiša Lazarević, diplomirani ekonomista

Mena Consalting jedna je od retkih kompanija čija je misija da izgradi i unapredi krug stabilnih poslovnih partnera u oblasti poslovnog, poreskog, i pravnog savetovanja za mala i srednja preduzeća. Kompaniju predstavlja tim mladih i obrazovanih ljudi okrenutih ka promenama i novim pravcima u ekonomiji i načinu poslovanja. Drugim rečima, ukoliko imate nedoumica i pitanja u vezi pravnog aspekta freelancing poslovanja, obratite se Mena Consalting timu, jer onu su spremni da vam pruže sve potrebne odgovore.

Ljubiša Lazarević je vlasnik i osnivač ove kompanije. Rođen je 1976. godine u Beogradu gde je odrastao i završio školovanje. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2000. godine.

U ovom intervjuu saznaćete više o njemu i njegovom radu, kao i o osnovnim ciljevima i zadacima Mena Consalting-a.

Da li nam, za početak, možete reći kako je došlo do osnivanja Vaše kompanije?

Mena Consulting postoji od 2005. godine, a može se reći da sam u poslovima vezanim za računovodstvo i poreze od decembra 2000. godine, kada sam osnovao svoju prvu računovodstvenu agenciju. Tu agenciju sam zatvorio pred odlazak u vojsku 2001. godine.

U periodu od diplomiranja do osnivanja Mena Consulting d.o.o., bio sam partner u zajedničkoj trgovinskoj firmi sa svojim bratom. Kasnije sam izašao iz tog posla, ali ta firma i dalje posluje.

Posebno bih istakao dvogodišnji rad u Institutu Torlak (2002-2004), gde sam bio pomoćnik u delu za finansije i projektu osmišljavanja Strateškog plana za Institut Torlak.

Šta, po Vašem mišljenju, znači biti freelancer u Srbiji danas?

Kako sam i sâm freelancer, hteo bih posebno da istaknem svoje viđenje tog statusa u nešto širem smislu. Freelancer je osoba koja, baveći se svojim poslom, stvara materijalno ili nematerijalno delo koje je uvek neraskidivo povezano sa samom ličnošću freelancera.U tom smislu freelanceri su izuzetno bitni u očuvanju ljudskosti (takva kakva je) u ovom svetu koji sve pokušava da ukalupi u neke predodređene okvire. Tako nam jedna reklama kaže »Budi svoj«, a svima prodaju isti sok. Ja kažem: » Budi svoj i napravi svoj sok, to bar nije teško «.

Po mom mišljenju, freelanceri (ili kako ih ja, kao osoba koja više voli da koristi srpske izraze, zovem »slobodnjaci«) baveći se svojim poslom, ne stavljaju novac na prvo mesto. Novac mora da postoji, ali nije glavni razlog zašto se freelanceri bave svojim poslom. Moglo bi se reći da su oni više svesni sebe, svojih mogućnosti i uopšte svoje uloge u društvu, i da znaju šta se novcem može kupiti, a šta ne. Sa druge strane, oni koji, u obavljanju posla, uvek stavljaju novac na prvo mesto, zapravo zavaravaju sebe da se novcem može nadoknaditi sve ono što jurenje za istim oduzima.

Na Vašem sajtu smo primetili ste upravo Vi odgovorni za sektor pravnog savetovanja, stoga mislimo da bi bilo dobro da našim čitaocima ukratko date savete o poreskim obavezama freelancera. Recite nam i kolika je taxa za samostalne biznismene.

Freelanceri u Srbiji mogu da ostvaruju naknadu za svoje usluge (svoj honorar) na više načina:

  1. kao fizičko lice sklapanjem ugovora sa drugim fizičkim licem

  2. kao fizičko lice sklapanjem ugovora sa pravnim licem ili preduzetnikom

  3. kao fizičko lice sklapanjem ugovora sa nerezidentom (tj. primanje prihoda iz inostranstva)

  4. kao preduzetnik (tj. poslovno registrovani slobodnjak) sklapanjem ugovora sa pravnim licem ili drugim preduzetnikom

  5. kao preduzetnik (tj. poslovno registrovani slobodnjak) sklapanjem ugovora sa fizičkim licem

  6. kao privredno društvo (u kome je slobodnjak osnivač/zaposlen) sklapanjem ugovora sa drugim pravnim licem, preduzetnikom ili fizičkim licem

Ako freelancer prima honorar kao fizičko lice tada bi taj ugovor mogao biti ugovor o delu ili autorski ugovor.

Autorski ugovor je onaj kojim se dobija naknada po osnovu autorskog prava ili prava srodnom autorskom pravu. U Zakonu o porezu na dohodak građana dat je spisak primanja koja se smatraju prihodom od autorskih prava i prava srodnih autorskom pravu. Poreske i druge obaveze po osnovu ovakvih primanja kreću se od 21-36% od ukupnog iznosa, ukoliko freelancer radi kao fizičko lice. Ako naknadu ostvari od drugog fizičkog lica ili iz inostranstva, onda sâm slobodnjak treba da plati poreze od ukupne cifre. Ukoliko naknadu dobija od pravnog lica ili preduzetnika, tada ta firma odbija poreze i slobodnjaku uplaćuje tzv. neto iznos. Navedeni procenat zavisi od vrste autorskog prihoda i od toga da li je primalac prihoda prijavljen na obavezno osiguranje u nekoj drugoj firmi.

Ugovor o delu pokriva primanja fizičkih lica po osnovu obvljenog posla za poslove koji su van delatnosti isplatioca (poslodavca). Uporedivi procenat u slučaju kada slobodnjak prima honorar kao fizičko lice je 34% ili 43% od bruto iznosa.

Ukoliko slobodnjak odluči da registruje svoju delatnost, to može učiniti registrovanjem tzv. preduzetničke radnje (agencije, biroa, studia, salona i slično) ili privrednog društva. Preduzetnička radnja može biti oporezovana paušalno ili može (u određenim slučajevima mora) da vodi poslovne knjige. Paušalno oporezovana preduzetnička radnja je po meni najbolja opcija za početak poslovanja!

Paušalno oporezovana preduzetnička radnja znači da su mesečne obaveze prema državi određene u paušalnom iznosu. Ta cifra zavisi od delatnosti, lokacije i drugih elemenata utvrđenih posebnom Uredbom. Recimo, za šifre delatnosti – poslovni konsalting, pružanje saveta i izrada kompjuterskih progama, pružanje prevodilačkih usluga – ta mesečna cifra u Beogradu se kreće od 14-17.000 dinara. U mesečne obaveze spadaju porez i doprinosi, što znači da ta cifra u sebi sadrži uplatu za staž i uplatu (pravo) za zdravstveno osiguranje za sebe i članove svoje porodice.

U Zakonu o porezu na dohodak građana propisani su uslovi za paušalno oporezivanje a to su: da radnja nije ortačka radnja; da delatnost nije u oblasti trgovine (ima nekih izuzetaka), finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi sa nekretninama; da u delatnost ne ulažu druga lica; da radnja ne pređe godišnji promet od 3 miliona dinara i da nije obveznik PDV-a.

Glavna prednost paušalno oporezovane preduzetničke radnje je ta što ne vodi troškove, a to znači da može slobodno da raspolaže novcem sa poslovnog računa (ne mora da pravda podizanje i trošenje novca). Takođe, ukoliko je vlasnik iole vešt sa papirima, ne mora da ima računovođu, već sâm može da vodi potrebne evidencije i komunicira sa poreskom upravom.

Ukoliko freelancer, registrovan kao preduzetnička radnja, izgubi mogućnost da bude paušalno oporezovan (a to je najčešće ako pređe 3 miliona dinara godišeg prometa/prihoda), tada njegova radnja mora da vodi poslovne knjige. Pored toga se mogu naći još neki problemi i u tom slučaju savetujemda se ta radnja preregistruje u društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), ili pak da se registruje nova preduzetnička radnja na novu osobu, ili novi d.o.o., koji bi po osnovu novog ugovora sa kupcem direktno imao prihode od poslovnih aktivnosti i time rasteretio radnju.

Prednost obavljanja delatnosti preko forme društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) u odnosu na preduzetničku radnju koja nije paušalno oporezovana, dakle u odnosu na radnju koja vodi poslovne knjige, postaje jasna tek na višim nivoima prihoda i zarade. Razlog tome je što situacija kada poslovne knjige moraju da se vode, znači da svaki novac na poslovnom računu mora biti opravdan dokumentima i po svojoj suštini mora biti utrošen u poslovne svrhe. Kada postoji potreba da se novac podigne za ličnu potrošnju tada se moraju platiti porez i doprinosi. U ovom smislu društvo sa ograničenom odgovornošću ima prednost u tome što vlasnik firme može sebi isplatiti profit firme (tzv. prihod od kapitala – dividendu) i na to platiti značajno manji porez (10%) u odnosu na vlasnika preduzetničke radnje (koji u tom slučaju plaća i do 45,8%). Takođe prihod od kapitala ne ulazi u osnovicu za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana (tzv. ekstra poreza).

Da li saveti koje dajete važe podjednako za sve klijente?

Ne postoji jedan opšti odgovor koji bi pokrio svaki slučaj slobodnjaka. Međutim, postoji dosta stvari koje su zajedničke za razne freelancere. Preporučio bih svim slobodnjacima koji razmišljaju o registrovanju da pročitaju moju knjigu, o kojoj ću u daljem delu razgovora opširnije pisati, a i druge sadržaje koji su dostupni na internetu. Tek nakon toga neka potraže pomoć i savet, jer će na taj način na sva konkretna pitanja dobiti i konkretne odgovore.

Priča i saveti koje dajem ljudima koji dolaze kod mene na konsultacije nisu isti za sve. Čest prvo ja postavljam pitanja, kako bih stekao sliku o tome šta moj sagovornik zna, na koji način razume materiju o kojoj me pita, i generalno koji mu je način razmišljanja o poslu. Tek nakon toga dopuštam da mi postavi konkretna pitanja.

Da li nam možete reći još neke pojedinosti vezane za registrciju freelance firme?

Na osnovu mog iskustva, freelancer prilikom odlučivanja o tome kako da obavlja svoje poslove, tj. da li je bolje da registruje ili ne registruje radnju, analizira niz stavki:

  • Hoće li mi registrovanje povećati prihod?

    • Ovo može biti slučaj ako je honorar dobijen od pravnih lica koja su uplaćivala porez i doprinose, a kada budem imao radnju onda će mi na račun biti prebačen ukupan bruto iznos, a ja imam zakonsku mogućnost da platim manje poreza

    • Registracija ponekad može da znači veću mogućnost za reklamiranje, jer onaj koji objavljuje oglas mora da dobije potpisanu Deklaraciju o oglašavanju, koju u određenim slučajevima može da potpiše samo firma/radnja

  • Da li je moj dosadašnji vid poslovanja u skladu sa zakonom i, ukoliko nije, koliko bi me koštala registracija?

    • Ovo je najčešće slučaj kada se honorar dobija iz inostranstva, pa postoji čitava konfuzija u internet zajednici Srbije po ovom pitanju. Odgovor je da na svako primanje mora da se plati porez, a ne samo na ono preko trostruke prosečne zarade u Srbji

  • Šta je tačno u skladu sa zakonom i koje su posledice?

    • Slobodnjaci često ne znaju šta je po zakonu i koje su posledice. Znanje o ovome može pomoći u postavljanju stvari na željeni način.

  • Da li želim da imam staž u Srbiji i da jednog lepog dana dobijem penziju?

  • Da il imam potrebe za zdravstvenim osiguranjem, ili to rešavam na drugi način?

  • Da li imam potrebe/planove da uzimam neki kredit od banke i kada?

  • Da li želim da proširim posao tako da jednog dana još neko radi u okviru te firme?

Slobodnjacima bih dao nekoliko saveta, koji su pametniji ljudi sigurno odavno napisali, ali ja sam tek skoro to zaista prihvatio. Slobodnjak treba što više da radi na sebi, svom usavršavanju i posebno na svojoj ličnoj promociji. Akcenat stavljam na ličnu promociju kako svog imena, tako i dela.. To je ono što niko ne može da uzme. Firma može da se proda, da propadne, da je kupi druga firma, da promeni delatnost i slično, ali slobodnjak je ono što jeste i zato treba da radi na profesionalnom i ličnom unapređenju.

Internet danas omogućava jeftinu i brzu promociju na veoma velikom tržištu. Ta mogućnost bi trebala što više da se koristiti, naročito zbog sve većeg integrisanja televizije, mobilnih telefona i kompjutera, i to upravo putem interneta. Ukoliko je moguće, treba širiti tržište na inostranstvo. Ne sme se zaboraviti na dobar odnos sa klijentima, jer upravo preporuka donosi najviše posla.

Koliki bi trebao da bude početni kapital freelancera i šta biste mogli da nam kažete o ostalim pojedinostima vezanim za investiranje?

Prilikom savetovanja klijenata o osnivanju privrednih društava ili preduzetničkih radnji, fokusiramo se pre svega na poreske aspekte. Naime, mi dajemo klijentu informaciju o tome koliki su troškovi poreza i doprinosa na plate zaposlenih; koje su opšte karakteristike PDV-a u Srbiji i njegove specifičnosti za delatnost kojom planira da se bavi; koje su specifičnosti obračuna poreza na dobit; koje su druge poreske obaveze prema državi i slično. Klijenti koji tim povodom dolaze kod nas već imaju određene informacije sa tržišta u vezi sa mogućom i planiranom prodajom i tržišnim maržama, konkurencijom i drugim aspektima poslovanja. Još uvek ne pružamo potpunu uslugu planiranja investicije koja bi obuhvatila i analizu tržišta, troškove finansiranja i druge činioce.

Koje ostale pravne usluge pruza Vasa agencija?

Pravne usluge pružamo u saradnji sa advokatom Andrijanom Radojević. Pored pomoći prilikom osnivanja privrednih društava, ogranaka, predstavništava, radnji i udruženja pri Agenciji za privredne registre, posebno bih istakao preregistraciju udruženja građana (rok za preregistraciju je 22.04.2011. godine), zaštitu intelektualne svojine u Srbiji i inostranstvu, i preregistraciju preduzetničke radnje u doo.

Ostale pravne usluge koje pružamo su izrada opštih akata pravnih lica, kao i izrada ugovora po zahtevu klijenta.

Recite nam nešto i o internet knjizi koju ste objavilili, s obzirom na to da se ona bavi upravo onim temama koje zanimaju čitaoce berzice .

Internet knjiga koju sam objavio, zamišljena je između ostalog i da ohrabri slobodnjake u samostalnom obavljanju svog posla.

Iz same srži onoga što pružamo kao firma (a to su računovodstvene usluge) proistekla je potreba kod nekih naših klijenata za informacijama o tome kako bi neke promene u njihovom poslovanju uticale na poreske obaveze prema državi. Odnosno, ti klijenti su odgovorno shvatili planiranje svoga posla, pa su u obzir želeli da uzmu i uticaj novih aktivnosti na poreske obaveze.

Naime, nije odgovorno ni sa jedne strane, ako klijent misli da baš sve zna oko samog posla i kako posao treba da se radi, a od računovođe želi samo da mu izračuna porez. Takođe, nije odgovorno ni ako računovođa ne želi preterano da objašava bitne elemente svog posla koji imaju uticaj na klijenta, već samo kaže »Donesite papire, pa ću tek onda videti kakva je situacija«.

Iz pružanja odgovora na pitanje o tome kako će buduće poslovne aktivnosti klijenta uticati na njegovo plaćanje poreza, proistekla je naša usluga koja se na tržištu zove poresko planiranje. Poresko savetovanje (kao širi pojam) kod nas u firmi je stvoreno pre svega zahvaljujući mom radu na internet forumima, a kasnije i na našem sajtu. Moj prijatelj me je uputio na forume, dajući mi savet da se ne reklamiram direktno, jer je to kršenje pravila foruma, već da dajem što kvalitetnije odgovore, a da u potpisu poruke stavim link ka svom sajtu. Tako sam i uradio.

Prateći vodeće domaće forume, shvatio sam da postoji značajna potreba za kvalitetnim informacijama u ovoj oblasti. Ta potreba se manifestovala u nizu osoba koje su nam se obraćale i dobijale uslugu savetovanja. To su pre svega bili odgovori na pitanja: koji i koliki porez i druge dažbine treba da platim ako se bavim tim i tim poslom, kako da izračunam porez u mom konkretnom slučaju, koje sve poreske i druge obaveze prema državi imam ako registrujem takvu i takvu firmu, da li da registrujem firmu ili ne, šta savetujete da radim i slično.

Na osnovu znanja, iskustva i prakse iz računovodstvenog posla i poznavanja poreskih propisa, sa jedne strane, i konkretnih potreba i pitanja dobijenih od ljudi koji su me posećivali i kontaktirali, sa druge strane, rodila se ideja da napišem knjigu sa naslovom »Kako započeti sopstveni posao u Srbiji – sa pravo-poreskog stanovišta«, koja je objavljena na našem web sajtu.

Knjigom sam nastojao da obuhvatim što širi okvir koji dotiče poslovanje malog biznisa u Srbiji, a da istovremeno to bude integrisano i razumljivo prosečnom čitaocu. Delimično sam zadovoljan kako je knjiga ispala. Nezadovoljan sam jer knjiga nije do kraja završena, ali sa druge strane, razumevanje knjige i same materije je dobro, što je bio i osnovni cilj pisanja.

Planiram da ažuriram knjigu, s obzirom na to da su se desile promene koje zaslužuju da budu objašnjene u knjizi, a prošlo je skoro dve godine od objavljivanja prvog izdanja.

Skoro sam se sam sebi nasmejao kada sam, oneraspoložen zbog opšteg stava državne uprave Srbije prema malom biznisu u našoj zemlji, pročitao delove svoje knjige i tako sâm sebe ohrabrio. A nisam to očekivao. Eto još jednog razloga ybog kog bi trebao da osvežim izdanje.

Nadamo se da će našim čitaocima ovaj intervju biti od velike pomoći, a ukoliko želite lično da se obratite Ljubiši i ostalim savetnicima iz kompanije Mena Consalting, možete im se javiti putem e-maila ( info@mena.rs ) ili kontakt telefona +381 11 2502 617.

Detaljnije informacije možete naći na njihovom sajtu.