Grafički dizajn danas je jedan od najrasprostranjenijih vidova umetničog stvaralaštva, i sam po sebi predstavlja perspektivnu profesiju. Savremena tehnologija je grafički dizajn učinila izuzetno dostupnim, ali mora se imati u vidu činjenica da je talenat ono što uslovljava kvalitet rada uopšte.

Milan Sekiz je mladi novosadski umetnik. Ima 24 godine i već neko vreme se uspešno bavi grafičkim dizajnom, a oblast svog interesovanja je pre nešto manje od 3 godine proširio i na fotografiju. Možemo slobodno reći da njegov  rad jednostavno odiše svežom mladalačkom energijom i nije čudo što je vrlo tražen kao dizajner plakata, flajera i ostalog promotivnog materijala za razne događaje, barove i agencije u Novom Sadu i šire.

Iako mu je grafički dizajn prvenstveno predstavljao samo hobi,  posle svoje prve samostalne izložbe grafičkih radova za koju je pravio i propratni promotivni materijal, počinje profsionalno da se bavi time. Zanimljiva kombinacija fotografije sa ilustracijom kao jedna od osnovnih karakteristika grafičkog dizajna, dala mu je inspiraciju za njegove prve radove i usmerila njegovo interesovanje u tom pravcu. Zahvaljujući prijateljima iz Happynovisad organizacije, dobio je šansu da fotografiše neke bitne kulturne događaje poput festivala Exit i Cinema city. Ubrzo posle toga pravi još dve samostalne izložbe.

Pri izvesnog vremena kontaktirali smo Milana i bio je vrlo ljubazan da nam odgovori  na naša pitanja.

Kad i kako si počeo?

Pošto me je odavno privlačilo “crtanje” na računaru, pre tri godine sam se zaposlio u firmi koja se bavi pripremom za štampu i grafičkim dizajnom. Može se reći da sam u to vreme jednostavno bio početnik koji je radio za male pare i koji je bio spreman da uči o poslu koji ga zanima. Vremenom sam se usavršio u svojoj oblasti, ali bez obzira na moj trud, plata je ostala mala, tako da sam se odvojio i počeo da radim sam.

U našoj zemlji neredak je slučaj da neki od najtraženijih i najkvalitetnijih umetnika uopšte nisu završili stručne škole i fakultete koji bi ih kvalifikovali kao stručnjake u profesiji kojom se bave. Da li je to i sa tobom slučaj?

Jeste. Bez obzira na to što sam fotografiju i grafički dizajn odabrao za svoju karijeru, moje dosadašnje školovanje uopšte nije imalo dodirnih tačaka sa poslom kojim se sada bavim.  Iskreno, to ni ne smatram posebno velikim propustom. Poprilično sam zadovoljan tokom kojim je moja karijera krenula, i činjenica da nemam diplomu kojom bi mogao da potkrepim moj rad na polju grafičkog dizajna mi do sad nije predstavljala nikakav problem.

sekiz1

Na koji način dolaziš do svojih klijenata?

Na početku je to uglavnom išlo preko poznanstava. Kasnije se reč o meni proširila i to mi je mnogo pomoglo. Trudio sam se da na što više strana ostavim podatke o tome ko sam i šta radim i da na taj način privučem potencijalne klijente. Veoma sam ponosan na činjenicu da sam veliki broj svojih projekata dobio na osnovu preporuka starih klijenata. Narvno, internet je nezamenjiva karika  u promociji. Ubrzo sam otvorio svoj sajt, kao jedinstveno mesto na kom se nalazi veliki broj mojih radova. Komunikacija preko foruma i ostalih comunity sajtova mi je u velikoj meri pomogla u tome da skrenem pažnju na svoj rad.

Moja internet prezentacija Linetoform zapravo predstavlja digitalnu kolekciju mojih dosadašnjih projekata. Na sajtu se nalazi i veliki broj mojih fotografija, a wallpaper-i koje sam dizajnirao mogu slobodno da se skinu.

Da li si zadovoljan ovakvim načinom poslovanja ili bi se radije opet zaposlio u nekoj stabilnoj firmi?

Ja to pitanje jednostavno posmatram na sledeći način: firma = radno vreme! Slobodno radno vreme je svakako jedan od osnovnih razloga zašto sam se odlučio da počnem da radim kao freelancer. Moram priznati da sam ja jedan od onih ljudi koji ne funkcionišu baš najbolje u kolektivu. Po prirodi sam vrlo rezervisana osoba, jak individualac i rad sa velikim brojem ljudi me je oduvek sputavao. Istina je da se kvalitet mog rada poboljšao od kada radim sam, da ne spominjem to koliko se spektar mojih interesovanja i mogućnosti proširio odvajanjem od firme. Na ovaj način, ja sam dobio priliku da radim u kućnoj atmosferi i to mi u potpunosti odgovara. Inspiraciju za svoje radove nalazim na svakom koraku i nisam ograničen pravilima i kriterijumima koji važe u jednoj firmi. Možda bih se jednoga dana opet zaposlio u nekom preduzeću, ali iskreno, za to bi mi trebala poprilično velika motivacija. Moj rad i vreme uloženi u neki projekat vrede i danas retko koja firma to zna da ceni na pravi način.

Koja su tvoja negativna iskustva vezana za ovakav način rada?

Ne mogu da kažem da sam ih do sad imao. Dobra komunikacija je prepreka za negativna iskustva. Moje pravilo je da obavezno pre početka rada sednem sa klijentom i popričam o svemu što ga zanima vezano za posao koji obavljam za njega. U slučaju da lični susret nije moguć i da se klijent nalazi u nekom drugom gradu ili državi, komunikacija ide preko mejla ili telefona. Najteži deo posla mi zapravo predstavlja isplata. Postoje klijenti na koje ne možeš tek tako da se osloniš i uvek sam spreman na to da mi, u velikom broju slučajeva, novac neće stići na vreme i da ću morati da čekam i da konstantno podsećam klijente na to da bi trebali da me isplate. Ali, nažalost, ja nisam izuzetak i toga ima svuda.

sekiz2

Koje kompjuterske programe preferiras da koristiš u svom poslu?

Najčešće koristim Photoshop i Corel Draw, a pored njih  Photo Paint, Swish Maxx i L. Lightroom. To su programi koji mi najviše odgovaraju i u kojima se najbolje snalazim.
Šta ti se zapravo najviše sviđa kod freelancing načina poslovanja?

Sloboda u radu, naravno.

U poslednje vreme, Milan je zauzet još jednim značajnim projektom. Naime, tim kreativnih mladih ljudi stvorio je savremenu, interaktivn školu koja ima za cilj da prikupi što veći broj  kreativaca nove generacije i usmeri ih ka interesantnim i ….. oblastima za koje na tržištu i među publikom postoji sve veće interesovanje. U svom sastavu, škola obuhvata nekoliko radionica koje pokrivaju sledeće oblasti: muzička produkcija, organizacija događaja, performans i žongliranje, mediji i novinarstvo, fotografija, DJ-ing, web dizajn i programiranje.

Milan je, naravno, rukovodiolac fotografske radionice i pre nekoliko nedelja je počeo da drži prve časove. Više informacija o Edon radionicama možete naći na njihovom sajtu.

Jedna od najboljih stvari vezanih za freelancing, pored toga što ste u mogućnosti da birate svoje radno vreme, je to što većinu posla možete da obavljate od svoje kuće!

Za razliku od prethodnih tekstova u kojima smo se najviše orijentisali na one standardne i proverene freelancing poslove poput izrade web dizajna i honorarnog pisanja različitih tekstova, ovaj put ćemo se usredsrediti na onaj tip freelancinga koji nije tako tipičan i kojeg se, verovatno, nikada ne bi setili kao prve asocijacije za pojam samostalnog biznisa.

Iako deluje kao posao koji spada u neku posebnu kategoriju, ručna izrada odeće, modnih dodataka, nakita, kozmetike i ostalih handmade proizvoda, takođe spada u domen freelancinga.

U poslednje vreme internet je prepun blogova i sajtova koje vode mladi sposobni ljudi koji su svoju kreativnost pretvorili u način zarade. Pored običnih streetfashion blogova u poslednje vreme sve se više pažnje obraća na one kreativne individualce koji putem interneta žele da skrenu pažnju javnosti na svoje sopstvene rukotvorine.

Današnja moda sve se više oslanja na unikatne detalje i originalne spojeve različitih stilova. Kao što je nekad marka određivala kvalitet i status, danas se u modnom svetu sve se više pažnje poklanja stilu običnih ljudi i tako se centar interesovanja modnih kritičara preselio sa modne piste na gradske ulice. Veliki doprinos tome leži upravo u činjenici da je danas gotovo sve pristupačno. Dovoljno je samo da odete na neki od sajtova za prodaju konfekcije ili modnih detalja, da odaberete model, broj koji nosite, količinu artikala i da vam vaša narudžba stigne na kućnu adresu. (Naravno, sve ovo je mnogo teže ukoliko živite u Srbiji, naročito ako naručujete robu iz stranih zemalja. U tom slučaju budite spremni na dugo čekanje i najčešće visoke poštarine.)

Vrlo je interesantna činjenica da se na tržištu može naći veoma velik broj potpuno originalnih i fantastičnih dizajnova nakita i drugih modnih dodataka koji su vrlo pristupačni i koji su daleko interesantniji od sličnih artikala koji nose ime nekog svetski poznatog kreatora. Originalnost i maštovitost uvek su na ceni, a to je univerzalno pravilo koje važi i kod neafirmisanih dizajnera.

Ekspanzija prodaje handmade odeće, kozmetike i nakita dogodila se početkom 2000-tih, naročito u Americi i Zapadnoj Evropi. Kod nas je od uvek bilo nekih manjih privatnih butika koji su prodavali svoje unikatne kreacije, ali slobodno možemo reći da su oni za naše standarde bili relativno skupi. U to vreme na Zapadu počinju da se otvaraju blogovi i internet prodavnice koji su u mnogome olakšali proces prodaje i kupovine, kao i komunikaciju između klijenata i dizajnera. A onda se 2005. godine lansirao etsy. Etsy je internet sajt koji je širokoj javnosti obezbedio prodaju i kupovinu handmade artikala, kao i  stare „vintage“ robe i širokog asortimana materijala potrebnih za izradu raznoraznih rukotvorina. Handmade artikli uključuju širok spektar proizvoda koji se odnose na slikarstvo i grafički dizajn, fotografiju, odeću, nakit, jestive proizvode, kozmetiku i igračke. Sajt zapravo prati tradiciju otvorenih izložbi rukotvorina i unikatnih kreacija, dajući prodavcu mogućnost da na tom mestu izloži svoje radove i odredi im prodajnu cenu. Etsy je simpatično opisan kao lukav prelaz između Amazon-a i eBay-a i pohoda na skrivene tajne bakinog tavana. Sajt se u narednih godina izuzetno proširio i ostvario zaista velik finansijski dobitak. Danas korisnici ovog sajta koriste i ostale social network sajtove poput Facebook-a ili Twitter-a kako bi skrenuli pažnju na sebe, svoj rad i asortiman u njihovoj Etsy prodavnici.

A kako početi?

Razgovarali smo sa Keiko Lynn, mladom dizajnerkom iz Njujorka čiji se fashion blog kotira kao jedan od najpopularnijih u toj kategoriji. Još kao student je osnovala  sopstvenu modnu liniju „Postlapsaria“ koja je vremenom postala poprilično uspešna.

„Svoje modne kreacije sam počela da pravim kako bih se izdržavala na koledžu, još davne 2003. godine. U početku sam isključivo radila sa rabljenom – second hand odećom tako što sam ih rekonstruisala i pravila od njih nešto potpuno novo. Svoju kolekciju sam nazvala Postlapsaria, što bi u bukvalnom prevodu značilo „posle destrukcije“. Pošto sam uspela da privičem pažnju kupaca, počela sam time da se bavim malo ozbiljnije. Registrovala sam firmu, napravila sajt i preselila se u Njujork kako bih se potpuno skoncentrisala na stvaranje sopstvenog brenda. U početku nisam imala plan da mi to postane prava karijera, ali stvari su se desile tim tokom i sada sam presrećna zbog toga.

Većina mojih ranih mušterija me je pronašle preko portala livejournal (mnogo pre nego što sam napravila svoj sadašnji blog), gde sam postavljala tekstove o mom svakodnevnom životu zajedno sa tekstovima u kojim sam promovisala moje kreacije. Danas svoje klijente nalazim takođe putem interneta, ali sada već imam svoje verne mušterije koje redovno kupuju moje proizvode, a i u velikoj meri mi pomaže to što se između kupaca i putem interneta proširila lepa reč o mom radu. Do današnjeg dana još uvek nisam platila ni jednu jedinu reklamu, potpuno se oslanjajući na besplatne forme marketinga i usmenu propagandu. Razmišljam o tome da uskoro prekinem tu tradiciju i da zapravo zakupim neki marketinški prostor na kom bih mogla da se reklamiram, ali zaista sam vrlo ponosna na to koliko sam postigla sa svojom modnom linijom tokom vremena.“

Keiko nije jedina dizajnerka koja je svoj posao lansirala na ovakav način. Ona može poslužiti kao pravi primer za to kako se upornost u poslu nekada zaista isplati i koliko je samostalna promocija  na internetu danas zapravo preduslov za napredak u poslovanju svakog samostalnog biznisa. Naročito u tom svetu mode u kom se ona polako probila.

Danas je zapravo vodjenje uspešnog fashion bloga u svetu postao način na koji vrlo lako može da se dođe do nekog dodatnog prihoda. I sama Keiko naplaćuje reklamni prostor na svom blogu. To je praksa koja je postala potpuno uobičajena i neredak je slučaj da neke manje firme upravo na taj način privuku pažnju na sebe, traživši među ljudima koji prate određeni blog svoje potencijalne kupce. A ono što je najprimamljivije za sve blogere – dokazane ljubitelje mode, upravo leži u činjenici da oni najzanimljiviji i najviše praćeni blogeri vrlo često dobijaju na poklon odeću od raznih firmi kojima je u cilju da se na taj način ispromovišu kod one publike koja prati i prima savete od svojih voljenih blogera.

Treba spomenuti i ModCloth – internet prodavnicu koja ima za cilj da na jednom mestu prikupi što veći broj mladih neafirmisanih dizajnera koji na tom sajtu svoje kreacije prodaju po sasvim pristojnim i povoljnim cenama. ModCloth je takođe i prodavnica u kojoj se može naći izuzetno širok asortiman kvalitetne second hand garderobe.

Kod nas je situacija ipak malo drugačija.

Nije u pitanju to da mi imamo manje kreativnih ljudi, zapravo veliki je broj naših mladih (i ne tako mladih) kreativaca poput Jelene Seničić koji vode i po nekoliko uspešnih i vrlo čitanih blogova. Ipak, ono što našim dizajnerima fali je jedan kvalitetan i veliki portal poput Etsy-ja koji bi pažnju usmerio na rad samostalnih dizajnera u ovom regionu.

Naravno da postoje manje internet prodavnice koje se time bave, poput Creative Shop-a ili velikog portala Sam svoj majstor, ali na ovom području ipak ne postoji dovoljno velika tražnja koja bi mogla da uslovi postojanje i funkcionisanje nekog većeg sajta.

Možda najbolji primer za našu temu je sajt Moj ručni rad kog je osnovala dvadesetšestogodišnja Sonja Krtinić i koji sada predstavlja sedište većine eminentnih dizajnera nakita, unikatne odeće i ukrasa na području  Srbije. Napravljen iz dobre volje i želje za druženjem i razmenjivanjem iskustava, na sajtu se može naći i određen broj internet prodavnica samostalnih dizajnera kojima je pravljenje handmade unikata ne samo hobi, koliko i velika strast, a nekima predstavlja i pravu karijeru. Uz veliku podršku muža, Sonja je stvorila još jedan brend, pod nazivom ” Monadikos ” (prevedena sa grčkog, ta reč označava unikat ili jedinstvenost). Monadikos je zapravo izložbeni prostor za sve kreacije koja je Sonja napravila, a takođe i služi kao prodavnica u kojoj se iste mogu i naručiti. Nedavno je nastao i njen blog, jer kako i sama dizajnerka kaže, ni jedan umetnik danas nije prihvacen bez istog.

Ono što je vrlo upadljivo u  mreži blogova ovog regiona je nedostatak običnih i kvalitetnih fashion blogova. Zašto je to tako, još uvek nije jasno. Čak i u Hrvatskoj postoje portali koji prate trend u svetu i veliku pažnju obraćaju svakodnevnoj modi, dok kod nas to još uvek nije ustaljena praksa. To se možda jednostavno može prepisati nedostatku hrabrosti kod naših mladih ljudi da se širokoj javnosti prikažu kao zanimljivi, ako ne i čak ekstravagantni. Samim tim ostajemo uskraćeni za neke interesantne ideje i zanimljive blogove koji bi mogli da pariraju američkim ili skandinavskim blogovima čija popularnost prevazilazi nekoliko hiljada pregleda na dan.

Zapravo, naše tržište je uglavnom orijentisano ka izradi i prodaji unikatnog nakita, bižuterije, ukrasa i torbi. Retki su slučajevi nekih mladih dizajnera koji po prihvatljivim cenama prodaju svoje kreacije, dok se handmade kozmetika – sapuni, kupke i slično,  gotovo ni ne nalaze u ponudi.

Doduše, može se povući paralela kod toga na koji su način naši dizajneri počeli sa svojim poslom u odnosu na Keiko i ostale mlade kreatore koji žive u razvijenijim zemljama. Većina njih je zapravo počela sa svojim radom još u toku studija i tako se polako probijala na tržište. Imajte u vidu da je veliki broj naših kreatora zapravo završio škole o dizajnu i umetničke akademije. Neki od njih su obezbedili sebi poziciju među klijentima i sada imaju stalne mušterije koje ih redovno prate, dok dosta njih pokušava da se probije preko interneta. Uglavnom su to mladi dizajneri i brendovi poput Lily Lohe, koji  pokušavaju da skrenu pažnju na sebe otvarajući naloge na social network sajtovima poput MySpace-a ili Facbook-a preko kojih na najlakši način mogu doći do šire publike.

Oni koji su bili u mogućnosti, uložili su određena finansijska sredstva u svoj rad i otvorili sopstvene prodajne prostore ili se priključili onim buticima koji su bili voljni da njihove proizvode uključe u svoj asortiman. Deo njih je registrovao  svoju firmu i odvojio određen budžet za reklamiranje svog brenda.

Lily Lohe zapravo predstavlja primer uspešnog lansiranja jednog novog i mladog brenda na domaćem tržištu. Iza tog projekta stoji dvadesetdvogodišnja Marijana Gligić koja se nalazi tek na drugoj godini studija grafičkog dizajna na Višoj politehničkoj školi u Beogradu. Ona je počela sa kreiranjem i šivenjem isključivo torbi za mlade devojke, da bi ubrzo prešla na dizajniranje i izradu suknji od tila (popularno zvanih tutu suknje), kaiševa sa print aplikacijama i nakita od fimo mase. Uporedo se bavi fotografijom i grafičkim dizajnom i na tom polju je ostvarila uspešnu saradnju sa mnogim bendovima beogradske underground scene. Ona je za njih pravila plakate, a takođe je fotografisala bendove i njihove nastupe uživo.

Jedan od najuspešnijih manjih brendova kod nas je Empress Design, tim koji predvodi dizajnerka Zorana Mitrović u čijoj „maloj radionici nastaju Empress mindjuše, broševi i ogrlice“ kombinirajući vintage i moderni stil korišćenjem neobičnog materijala od plastične mase. Empress Design je za kratko vreme skrenuo pažnju javnosti, njihovi proizvodi su vrlo traženi i uspeli su da se pojave čak i u nekim prestižnim modnim časopisima.

Jedan posebni vid promocije kojem pretenduju naši dizajneri su pojavljivanja na sajmovima. Bitan događaj za naše kreatore je „Moda za poneti“ koja se dešava u Beogradu nekoliko puta godišnje i koji poznat široj publici kao mesto na kom se mogu sresti i upoznati mladi i neafirmisani dizajneri iz cele Srbije, kako oni koji imaju već određeni status u svetu mode, tako i oni manje poznati. To je jedinstvena prilika za sve mlade ambiciozne ljude i dizajnere da ostvare kontakte sa onim firmama ili individulacima koji im na bilo koji način mogu pomoći u karijeri i plasiranju sopstvene kolekcije na tržište. Sledeća „Moda za poneti“ održaće se 28. i 29. novembra u Kulturnom centru „Grad“.

Za kraj…

Ipak, ono što nama sigurno nedostaje jesu unikatne persone poput Ruskinje Ksenie poznatije kao Kraljica jednoroga Doe Deere koja živi i radi u Njujorku kao model, muzičar i starleta, a pre izvesnog vremena osnovala je i spostvenu kozmetičku liniju Lime Crime Makeup. Ono što je interesantno u njenoj priči je to što je ona sa svojom kolekcjom počela gotovo ni iz čega – motivisana jednostavnom željom da stvori kolekciju u kojoj će preovladavati jarke, živopisne i smele boje, koje se do sada nisu mogle naći na otvorenom tržištu. S obzirom na to da je pažnju javnosti zadobila svojom karijerom kao model, eksperimentisanje u karijeri joj nije predstavljalo izuzetan problem, ali stvaranje sopstvene unikatne šminke zahteva potpunu posvećenost i predanost poslu i čini se da je ova mlada žena u potpunosti spremna da  se prihvati takvog izazova.

Osnivanje sopstvenog biznisa nikada nije bio lak posao, pa čak ni u svetu mode. Iako neki od navedenih primera možda na prvi deluju kao poprilično bajkoviti i lako ostvarljivi, verujte nam da su iza svakog proizvoda stajali sati i sati rada, a pre svega dugog vežbanja. Praksa i umešnost su ono što svaki posao čine posebno vrednim, i to je pravilo koje je izuzetno bitno kod izrađivanja unikatnih ručnih tvorevina.

Bavljenje freelancingom

November 2nd, 2009

Bavljenje freelancingom, kao što smo vam nagovestili i ranije, sa sobom povlači razne probleme. Ukoliko se nalazite u procesu donošenja odluke u vezi sa tim da li želite da postanete freelancer ili ne, jedno od prvih i osnovnih pitanja koje će vam se nametnuti glasi – da li je to profitabilno?

Ne moramo vam ni pričati u kakvoj se ekonomskoj i političkoj situacija nalazi naša zemlja, znate to i sami. Samim tim, postavlja se pitanje da li uopšte ima smisla biti samostalan radnik u zemlji u kojoj neke elementarne stvari još uvek nisu pravno regulisane. Ali, kao i svuda u svetu, na vama je da odlučite da li želite da preuzmete takav rizik.

Prativši razne blogove kreativnih mladih ljudi širom sveta koji se bave muzikom, dizajnom, fotografijom, modom, primetili smo da su mnogi od njih vrlo rano, čak i u svojim ranim dvadesetim, počeli da se bave nekim svojim samostalnim poslom. Neki od njih su na samom početku uspeli da se povežu sa pravim ljudima i ostvare dobre kontakte koji su ih doveli do tog mesta na kom se sada nalaze. Neki od njih su počeli tako što su se prijavljivali na razne konkurse i uključivalli na razne community sajtove kako bi skrenuli pažnju na sebe i svoj rad. Koliko li im je samo truda bilo potrebno da bi lansirali te sopstvene modne linije, otvorili privatne booking agencije i slično, teško je zamislivo, ali jedno je sigurno – svako od njih je još na samom početku imao jasnu viziju onoga što bi u budućnosti želeo da napravi.

Koliko je u našoj državi moguće da se tako veliki planovi ostvare, već je kompleksno pitanje, ali ipak je pravilo da uspeh nečijeg poslovanja najviše zavisi od truda i upornosti same osobe, kao i od količine ulaganja u taj posao. Čvrst stav temelj je svakog uspešnog poslovanja. Dobar plan i solidan stav o tome kako bi vaša agencija trebala da posluje može vam poprilično pomoći prilikom pozicioniranja na tržištu. I to je nešto što važi kao osnovno pravilo svuda na svetu.

Ne možete preko noći postati vlasnik sopstvene firme ili biznisa. Do toga vas deli dug i trnovit put. Upoznavanje sa zakonom, sa vašim pravima, ali i ograničenjima, upoznavanje sa tržištem i definisanje sopstvenog proizvoda jedni su od osnovnih koraka koje svaki freelancer mora da savlada. Najteže je upravo to što sve to morate da uradite – sami!

Upravo na blogovima i drugačijim internet prezentacijama raznih mladih freelancera, mogu se naći dobri saveti koji vam mogu pomoći prilikom lansiranja sopstvenog biznisa i koji treba da vas ohrabre da to učinite. Ukoliko ste u nekakvoj dilemi vezanoj za startovanje biznisa ili ukoliko želite samo da čujete mišljenje nekog drugog ko se bavi istim poslom kao i vi, kontaktirajte tu osobu. Razgovor sa njom može vam čak biti ohrabrujuć ili koristan.

Neki od najbitnijih saveta koje vam mladi biznismeni mogu dati vezani su za prvi utisak i prvi kontakt sa tržištem ili potencijalnim kupcem. Svakako će vas savetovati na to da pazite na to kakav prvi utisak ostavljate. Kojim god poslom da se bavite, morate delovati sposobno, poverljivo, smireno. Na poslovne sastanke ili pak sajmove zapošljavanje i slične događaje obavezno ponesite svoju vizit-kartu i dodatni materijal („Press Kit“). Taj materijal trebao bi da predstavlja svojevrsan rezime o onome šta vi kao prodavac nudite na tržištu. To je zapravo vid štampane propagande koja bi potencijalnog kupca trebala da uputi u vaš rad i upozna ga sa proizvodima koje nudite. Takav materijal bi pored kratkog opisa i slika vaših proizvoda, trebao da sadrži i vašu kratku biografiju kao i kontakt telefon, e-mail ili adresu vaše internet prezentacije. Ukoliko klijentu zapravo pristupate putem interneta, pazite na svoje izražavanje i budite što kokretniji. Na taj način ćete delovati ozbiljnije i lakše ćete privući pažnju na sebe. Takođe, bilo bi poželjno da unapred odredite svoju optimalnu početnu cenu i da je se držite. Ukoliko klijent nije spreman čak ni izbliza da ispoštuje vašu ponudu, znači da nije klijent za vas. Još jedan bitan savet koji će vam reći svaki freelancer, sećajući se svojih početaka, je to da odbijanje nikada ne smete da prihvatite lično. Ako vas kupac (ili firma kojoj želite da prodate svoj proizvod) odbije, to ne mora neminovno da znači da vaš proizvod nije dovoljno dobar. Ponekad to jednostavno znači da vaš proizvod nije ono što traže u datom momentu i da im vaša ponuda na toj osnovi, a ne po pitanju kvaliteta, nije zadovoljavajuća. Uvek pitajte zašto vaša ponuda nije prihvaćena i koji je razlog odbijanja, jer takva informacija će vam svakako dobro doći.

Generalno, prva asocijacija za pojam freelancing poslovanja putem interneta danas predstavlja samostalna izrada web dizajna. Zapravo, web dizajn je upravo onaj posao koji je najlakše obavljati putem interneta i koji je svakako neophodan. Neosporiva je činenica da se web dizajnom danas bavi skoro svako, od diplomiranih dizajnera specijalizovanih u toj oblasti, do samoukih dizajenera koji su uputstvo za pravljenje web stranice bukvalno skinuli preko interneta. Samim tim, na tržištu postoji velika konkurencija, ali dobra strana je upravo to što posla u ovoj branši gotovo uvek ima i što se za različite dizajnere mogu naći odgovarajući poslovi koji im najviše odgovaraju. Na primer, nerazvijeni, kao i neki neprofitabilni sajtovi sigurno neće prilaziti renomiranim dizajnerskim firmama, već će pokušati da ostvare saradnju sa nekim talentovanim individualcima čija tarifa nije preterano visoka. Treba uzeti u obzir i to da u ovakvim situacijama upravo ti samouki dizajneri često zarađuju dosta više od onih koji su daleko stručniji da se tim poslom bave. Do toga se najčešće dolazi upravo zbog talenta i truda kog je jedna osoba spremna uloži kako bi unapredila svoje poslovanje i svoj rad, jer trud se uvek isplati, bez obzira način na koji ste počeli da se bavite svojim poslom.

Zapravo, pitanje stručnosti se može gledati i kao jedno od najbitnijih pitanja u freelancingu. Kao što smo vam i raniji govorili, razlog zbog kojeg vam neki klijent pristupa kako biste rešili jedan problem i odradili određeni projekat umesto njega leži upravo u tome što ste vi za taj posao kompetentniji od njega. Vaša stručnost u određenoj oblasti je ono što se naplaćuje. To je upravo ono što vas čini posebnim.

Pisanje tekstova za razne časopise ili internet stranice se takođe može smatrati pravim i isplatljivim freelancing poslom. Ponekad je dovoljno da se samo povežete sa odgovarajućom osobom i da dokažete da je posao pravi za vas. Ovakav vid posla je najpopularniji među osobama koje su završili žurnalistiku ili književnost, ljudima koje ovakav posao najviše i zanima i koji se mogu snaći u raznim oblastima o kojima pišu. Da biste dobili ovaj posao često vam nije dovoljno samo da se prijavite i napišete određeni probni tekste, već i da dokažete svoje umeće, dotadašnji rad, i samim tim svoju pismenost, Naravno, bez u velikog truda i poznavanja starnih jezika ovakav posao je teško zadržati. Iako je uvreženo mišljenje da je to zapravo lak način da se dođe do pristojne količine novca, ne mora nužno da bude tako. Pisanje različitih tekstova često podrazumeva dug i iscrpan istraživački rad. Ukoliko ne radite samo za jedan određeni list ili za određene sajtove koje se isključivo bave nekom određenom tematikom, razni poslodavci će vam nuditi različite teme o kojima čete morati da pišete. Na početku poslovanja kao honorarni pisac, takvi slučajevi su neizostavni, sve dok se ne dokažete kao stručnjak u jednoj određenoj oblasti. Budite spremni na izazove i različite zadatke i prohteve.

Ukoliko želite da počnete da radite kao honorarni pisac i ukoliko dobro poznajete strane jezike, svaetujemo vam sajt http://www.academia-research.com koji služi kao posrednik između vas i klijenata kojima su neophodne osobe koje bi pisale različite tekstove za honorarnu nadoknadu. Dobra stvar u vezi honorarnog pisanja tekstova je upravo ta što na taj posao možete gledati ili kao na dodatni izvor zarade ili kao na pravi posao, što sve zavisi upravo od vašeg pristupa poslu i, naravno, vaših ambicija.

Ako zaiste želite da počnete da radite kao freelancer, povucite jasnu crtu između vašeg samostalnog posla kao načina za dobijanje dodatnih finansijskih sredstava i vašeg pravog, svakodnevnog i redovnog posla. Imajte na umu to da je osnovni razlog zašto ste se zapravo i uhvatili nekog dodatnog, posla „sa strane“ je zapravo to što vaš osnovni pravi posao nije dovoljno unosan. Nije redak slučaj da freelancer svoju samostalnu karijeru započne upravo tako što će izvesan period u isto vreme raditi i svoj dodatašnji redovan posao i taj dodatni, samostalni poso. Zapravo, takav pristup se može smatrati zaista dobrim, jer na taj način se izbegava pauza u toku primanja prihoda. Tako ćete na lakši način raskrčiti sebi put i otvoriti vrata za ulazak u svet freelancing-a.