Berzica Blog

Prevođenje se oduvek smatralo jednom od osnovnih disciplina koje su zaslužne za kulturno bogaćenje jedne nacije. Neki je smatraju posebnom vrstom  umetnosti koja počiva na nauci o jeziku. Putem prevođenja, jedna nacija posredno se upoznaje sa stavaralaštvom druge, i na taj način celokupno kulturno nasleđe jednog naroda postaje opšte. Svaki poseban prevod se smatra odeđenim vidom posredovanja između originalnog dela i onog teksta koje prevodilac predstavlja čitaocima (ili publici).

U moderno doba u kom vladaju masovni mediji, u kom  komunikacija i povezivanje između najudaljenijih krajeva sveta nikada nije bilo lakše, prevođenje je otišlo korak dalje, i ono danas predstavlja vrlo rasprostranjen i profitabilan posao. No, s druge strane, danas se više nego ranije javlja problem kvaliteta prevedenog materijala. Taj problem se, u osnovi, javlja zbog sve većeg broja nelicenciranih prevodioca koji taj posao obavljaju, i koji samim tim, zauzimaju prostor namenjen osobama koje su stručnjaci u toj oblasti.

Upravo iz navedenih razloga sasvim je opravdana činjenica da je danas prevodilaštvo u svetu postalo jedno od osnovnih i najčešćih freelance zanimanja, i opšte je mišljenje da za osobe koje se njime bave „uvek ima posla“. Koliko je to tačno i u kakvoj se poziciji prevodioci u Srbiji nalaze, pokušaćemo da vam predočimo kroz ovaj intervju.

O svom prevodilačkom iskustvu i njenom stavu prema freelancingu u toj oblasti, pričaće nam Ivana Krgović iz Novog Sada koja već izvesno vreme radi u privatnoj školi stranih jezika Lingva, dok joj, bar za sad, freelance prevođenje predstavlja samo dodatni užitak.

Koliko dugo radiš kao prevodilac?

Kako mi je na fakultetu prvi jezik bio francuski a drugi španski ( iako sam danas mnogo posvećenija ovom drugom) sve je počelo sa francuskim, 2003 godine kada mi je predloženo da radim za književni časopis Zlatna greda, gde sam prevodila članke sa francuskog na srpski. Od tada se neprestano bavim prevođenjem, dakle uđoh u 7 godinu ovog posla.

Kakav je tvoj stav prema freelancingu kao prvenstvenom izvoru prihoda?

Nisam se odlučila za tu vrstu poziva, čak sebe tako ni ne oslovljavam ( mislilm da smo još uvek mlada zemlja za ovu titulu),ali ipak  smatram da se freelance danas sam po sebi nameće jer mi se čini da je retko ko u ovoj vrsti posla negde stalno zaposlen. Meni je teško da se odlučim između dva poziva : predavača i prevodioca, te se predstavljam kao oba, iako najpre kao predavač (ipak, to mi je osnovni izvor prihoda). Opet, kada je u pitanju prevodilaštvo, prvo što me reklamira je titula sudskog tumača. Ipak,  ni tu se freelance ne uklapa. To zvanje dolazi tek na treće mesto iako ne vredi manje i čak pruža najveće uživanje.

Freelance otvara mnoge mogućnosti ali ne pruža mnogo sigurnosti.  Lepota je u tome što se ponude ulančavaju, što se upoznaju različiti ljudi, različiti domeni jezika, različiti načini rada, što je posao češće raznovrsan nego monoton. Što čovek nije vezan za mesto posebno ako celokupan posao veže za internet.Ova stavka daje punu slobodu da se posluje sa bilo koje tačke zemljine kugle. Naravno, samo ukoliko posla ima dovoljno.

Koje su, prema tvom mišljenju, prednosti, a koje su mane takvog načina rada,?

Mislim da bi mi bilo teško da se oslonim samo na prevođenje jer iako sam u kontaktu sa dva časopisa i dve izdavačke kuće, nažalost nikada nije sigurno da li će i kada doći naredni članak ili knjiga. Čak i dok sam intenzivno prevodila crtane filmove, nisu mogli da mi garantuju da će svakog meseca biti ni naizgled jednako posla. Bilo je meseci kada sam prevodila jednu do dve epizode dnevno a bilo je i onih kada su mi stizale tri epizode u dva meseca. Verujem da ima ljudi koji su kompletno u prevodilačkim vodama i mogu da se oslone isključivo na to, ali se meni očito još uvek ne da da napustim tron ispred profesorske table.

Imaš li neka negativna iskustva kao freelancer?

Jedina negativna stvar kod ovakve vrste posla je ona koju već pomenuh: nedostatak sigurnosti i kontinuiteta, što opet može biti vezano za problem naše zemlje u kojoj ovakav poziv teško da može da zadovolji osnovne potrebe, jer je prevodilaštvo još uvek nedovoljno cenjeno i spušteno na niske grane te se prevodioci ne mogu olako izdržavati od prevođenja knjiga, članaka i emisija.

Kakav je tvoj odnos sa klijentima?

Verujem da je dobar jer ne prekidam odnose. Uglavnom me pozovu kada se pojavi nova ponuda što mi govori da ne zatvaram sebi vrata lošim odnosom ili delom. Nadam se

Kako najcesce dolazis do projekata na kojima radis?
Najčešće preko prijatelja i poznanika. Pokazalo mi se da se vremenom čovek okruži ljudima iste ili slične struke i na taj način jedni druge vučemo, preporučujemo, pomažemo i upoznajemo. Tu se otvaraju mnoga vrata.

Da li mislis da si dobro placena za taj posao?
Ne mislim. Često sam kivna na finansijka rešenja prevoda knjiga i emisija. Mislim da je pisana tj. prevedena reč krajnje podcenjena a samim tim i ova vrsta profesije. Mislim da se previše ljudi danas smatra sposobnim za prevođenje samo na osnovu komunikativnog poznavanja stranog jezika. Predivno je što se danas masovno uči još najmanje jedan jezik pored maternjeg i tužno što time priučena znanja nadomešćuju profesionalna i što ljudi koji studiraju jezike ostaju bez posla.

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju, Ivanu možete kontaktirati putem e-mailova

krgovic.ivana@gmail.com i adamsica@hotmail.com.

U nekim od naših prethodnih tekstova pričali smo o važnosti korektnog i prijateljskog odnosa koji bi trebao da postoji između različitih freelencera. Ovaj put, želeli bismo da vas upoznamo sa jednim izvanrednim primerom saradnje nekolicine mladih individualaca – kreativaca koji su odlučili da svoje znanje i umeće u oblastima kojim se bave, usmere ka jednom sasvim plemenitom, ali i nesvakidašnjem cilju – obrazovanju drugih. Tako je prošle godine u Novom Sadu nastala interaktivna škola EdOn.

Ovu organizaciju osnovali su mladi sposobni ljudi koji su tome pristupili s namerom da potencijalnim saradnicima pruže mogućnost savremene, interaktivne edukacije, koja svakako, još uvek nije dobila punopravno mesto u našem obrazovnom sistemu. Ovakav princip već je uveden u edukativne procese mnogih svetskih univerziteta, fakulteta i sekundarnih edukativnih centara, i njen cilj leži u sistematičnom  razvoju kreativnih i stručnih sposobnosti njenih učesnika.

EdOn škola je nastala upravo na temelju tih potreba, pri tom dokazavši da jednostavna edukacija može da bude da se primeni i na jedan zabavan i zanimljiv načim. Akcenat je stavljen na praktični deo nastave, kako bi učenici već posle tromesečnog kursa mogli da primene svoje znanje i u stvarnom svetu. Kursevi koje škola Edon nudi, zapravo su koncipirani tako da učesnici kursa za što kraće vreme savladaju teorijske i praktične zadatke iz one oblasti za koju su se odlučili, i koja bi im u budućnosti mogla predstavljati potencijalnu karijeru. Smatramo da škola Edon ima potencijal da svojim učenicima pruži solidnu osnovu u nihovom kreativnom i profesionalnom razvoju. Neke od EdOn-ovih radionica podeljene su na početne i napredne nivoe, što omogućava predavačima da na što temeljniji način upute polaznike u kompleksnu materiju iz određenih oblasti. Po završetku svakog ciklusa radionica, održava se „EdOn događaj“ koji se zasniva na predstavljanju i praktičnoj primeni znanja koje su učenici stekli u toku nastave.

Radionice koje škola EdOn u toku ovog semestra nudi se sledeće:

EdOn_Photo – Fotografija (početni i napredni nivo)

EdOn_Design – Grafički dizajn
EdOn_Paint – Slikarstvo (početni i napredni nivo)

EdOn_Spin – Performans i žongliranje

EdOn_Act – Osnove glume

EdOn_Mix – DJing (saradnja sa Kulturnim skloništem)

EdOn_Communication – Asertivni trening

Radionica Fotografije

Ova radionica podeljena je na dva kursa – kurs za početnike i kurs za napredne učenike. Radionica za početnike se sastoji iz tri dela. U prvom, akcenat je stavljen na teorijski deo, na upoznavanje sa tehničkim mogućnostima aparata, kao i  na neke bitne elmente fotografije. Drugi deo više je usmeren ka praktičnom radu uz obavezni rad na terenu i zatvorenom prostoru,  dok se u trećem delu radionice učenici upoznaju sa mogućnostima fotografije kao nezamenljivog elementa koji omogućava povezivanje različiteih oblasti (fotografija u marketingu, dizajnu, povezanost sa ilustracijom…). Ovu radionicu vodi mladi novosdaski fotograf i dizajner Milan Sekiz, s kojim ste već bili u prilici da se upoznate u jednom od intervjua koje smo objavili na našem sajtu.

Napredni nivo je određen za one koji već poseduju osnovna znanja o fotografiji i koji žele da se usavrše u toj oblasti. EdOn_Photo+ radionica se sastoji iz četiri dela. Svaki deo se sastoji iz teorijske nastave i praktičnog rada prilagođenog umeću učenika koji pohađaju ovaj kurs. Radionicu vodi Mladen Mitrović, mlad, ali vrlo uspešan fotograf koji se ovim zanatom počeo baviti još 2004. godine. Kao freelancer radio je sa većim brojem poznatih firmi, a danas poseduje svoj sopstvni studio Sioux. U poslednje vreme bavi se wedding fotografijom. Sajtovi na kojima se možete upozanti sa Mladenovim radom su:

www.sioux-studio.com
www.artstylephoto.com

Radionica grafičkog dizajna

Svi smo već svesni činjenice da je dizajn postao jedan od neizostavnih segmenata svakidašnjice. Dizajn utiče na naš sud o nekom proizvodu, i često predstavlja odlučujući faktor u smislu privlačenja klijenata i potrošača proizvoda koji se prodaje. Pri tom, dizajn je postao jedan od načina na koji se neka određena poruka može preneti javnosti. To je jedna vrsta izraza koja ima za zadatak da na originalan način iznese ideju i viziju kreatora. Nezamenljiv je u marketingu, a pri tom još uvek predstavlja jedan vid upečatljivog i modernog umetničkog izraza. EdOn_Design je radionica koja ima za cilj da predstavi sve mogućnosti dizajna, kao i snagu ličnog kreativnog autora koji su svojim radom usmerili razvoj ove oblasti. Radionica obuhvata teorijski i praktičan rad i otvorena je za sve one koji imaju malo ili nikakvo predznanje o grafičkom dizajnu.

Radionicu vodi vrlo mlada i izuzetno talentovana dizajnerka  Sanja Šajatović. Osim do njenog portfolija, uputićemo vas na još dva sajta na kojima se možete upoznati sa njenim radovima.

http://www.behance.net/Sanjchek

www.sanjcek.deviantart.com

Likovna radionica

Radionica EdOn_Paint je usmerena ka pružanju osnovnog teorijskog i praktičnog znanja u oblasti klasične i moderne umetnosti. Namenjena je svima onima koji imaju želju da na najbolji način razviju svoj talenat i pokrenu svoju kreativnu snagu. Ova radionica ima za cilj da svoje polaznike upozna sa osnovnim tehnikama crtanja i slikanja, te da ih na zanimljiv način upozna sa radom nekih od najvećih slikarskih majstora, kao i sa epohama u kojima su stvarali. Za one članove koji smatraju da već poseduju osnovno znanje iz slikarstva, organizovana je posebna EdOn_Paint+ radionica, koja je namenjena i za one koji planiraju da se ozbiljno bave ovim pozivom.

Obe radionice vodi Danijela Cvjetan. Ona ima 22 godine i završila je Srednju umetničku školu u Nišu. Sada privodi kraju studije na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo, i bila je učesnik na više grupnih izložbi.

Radionica EdOn_Spin

Ova radionica posvećena je izučavanju Poi veština, posebne fuzije sporta i umetnosti, plesa, žongliranja i raznih drugih trikova koje treba savladati kako bi na poseban način predstavili ovaj drevni ples ratnika Maora sa Novog Zelanda. Današnjoj formi Poi igre pridodati su elementi joge, thai-chija, baleta, čime je ona postala jedna moderna, atraktivna, ali nadasve zahtevna fizička veština. Poi je u poslednje vreme stekao veliku popularnost na našim prostorima i u okviru ove EdOnove radionice postoje dva nivoa – početni i napredni. Učenici se u ove grupe rapoređuju prema njihovoj veštini i sposobnosti.

Ovaj kurs vodi mladi Novosađanin Atila Šoš koji je svoju karijeru Poi igrača započeo pre nekoliko godina u organizaciji Alternacija, koja se specijalizovala u oblasti promocije,  menadžmenta i produkcije događaja, scenskog nastupa i performansa koju čini ekipa DJ-eva, menadžera, dizajnera, novinara, žonglera i poi igrača.

Glumačka radionica

Ovaj kurs namenjen je onima koji žele da se upoznaju sa svim tajnama glume i pozorišta. Program radionice je osmišljen tako da pokriva predavanja prve godine predmeta glume na akademijama dramskih umetnosti, sa osnovama ostalih stručno umetničkih predmeta.

Ovu izuzetno zanimljivu radionucu vodi Živko Grubor koji je završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu

Radionica EdOn_Mix

Ova radionica zapravo predstavlja prvu pravu DJ školu kod nas, s obzirom na to da EdOn ovu radionicu vrši uz saradnju sa Kulturnim skloništem, centrom za muzičko obrazovanje koje je lider u obrazovanju budućih DJ-eva. Namenjena je svim ljudima koji bi voleli da se upoznaju sa veštinama DJ-inga, bez obzira na njihovo prethodno iskustvo i praksu. Radionica je podeljena na tri nivoa (Beginner, Intermediate i Advanced) i vode je već afirmisani DJ-evi Billy 9 i Vladimir Aćić.

Radionica EdOn_Communication

Asertivni trening je proizišao iz ljudske potrebe da komunicira sa drugim ljudima i njegovog problema da tu želju ostvari usled različitih negativnih faktora. O problemu komunikacije u freelance svetu posvetili smo puno prostora u nekim od naših prethodnih tekstova i iz iskustva vam govorimo da je ovaj problem zapravo vrlo čest, ali da se uz veliku volju i odgovarajući tretman on lako može ukoniti. Program je koncipiran na taj način kako bi svakog pojedinca uspeo da navede da što bolje i direktnije izražava svoja osećanja, potrebe i zahteve. Ova radionica se preporučuje svima onima koji smatraju da se ne snalaze dobro u odnosu sa drugim ljudima (naročito u pitanju profesionalnih odnosa), ukoliko imaju problem sa javnim izražavanjem i koji misle da bi trebali da usavrše svoju sposobnost komunikacije.

U EdOnu, ovaj trening vode diplomirani psiholozi i sertifikovani treneri asertivne komunikacije Tijana Kabić i Ivana Korom.

Tokom prvog semestra EdOn radionice su privukle više od 70 polaznika i nadamo se da će ova, kod nas jedinstvena, moderna i dokazano kvalitetna škola u budućnosti privući još veću pažnju publike.

Početak novog semestra najavljen je za 1. mart 2010. Prijava traje od 1. do 28. februara 2010.

Više detaljnijih informacija o samoj organizaciji, kao i o nastavnom planu svih radionoica, cenama kurseva i ostalih pojedinosti, možete naći na njihovoj zvaničnoj prezentaciji  http://www.edon.rs.

Nastavićemo sa predstavljanjem uspešnih freelencera u Srbiji. Ovaj put, pričali smo sa gospodinom Milanom Petrovićem iz Niša, poznatim WordPress developerom.

Kad i kako ste počeli da se bavite freelancingom?

Pre 2 godine sam zaplovio u freelance vode, u početku kao dodatni posao u odnosu na moje regularno zaposlenje. Pre godinu dana sam dao otkaz i od tada radim kao freelancer. Zapravo, ja sam još od 2002 godine povremeno uzimao neke dodatne poslove, ali ta zaduženja nisu bila tako zahtevna i ozbiljna, sada se situacija sasvim promenila.

Da li su uslovi u kojima ste radili dok ste bili zaposleni u nekoj većoj firmi imali veliki uticaj na Vašu odluku da postanete freelancer?

Od 2006 do 2009 sam radio u srpsko-kanadskoj firmi Ilumnis, i prve dve godine sam bio zadovoljan poslom. Medjutim, došao sam u situaciju da radim na projektima koji nisu bili posebno interesantni, kreativnost više nije bila cenjena kao ranije i stalno se radilo pod pritiskom. Imao sam dosta dobru platu u odnosu na sve druge IT firme koje su u to vreme poslovale u Nišu, ali to bilo samo nekih 5 Eura po satu, što je daleko ispod cene rada za isti posao bilo gde na zapadu.

Uz to, ja sam prevashodno bio zainteresovan za PHP i pre svega WordPress, a za to nije bilo mesta u Ilumnisu. Sve to je dovelo do odluke da napustim firmu i krenem u freelance vode.

Šta Vam se zapravo najviše sviđa kod takvog načina rada?

Pre svega sloboda da raspolazem svojim vremenom. Freelance karijera predstavlja mač sa dve oštrice, i neophodno je pronaći balans. S druge strane, kao freelancer uvek imam 2-3 projekta na kojima radim. Raditi non stop na jednom te istom projektu (a to je bio slučaj u firmi u kojoj sam radio, kao i u bilo kojoj drugoj firmi koja se bavi sličnim poslom) zna da bude vrlo zamorno. Ima dana kada mi se ne radi, i uvek mogu da preraspodelim vreme i da napravim pauzu kada je potrebno.

I još jedna prednost koju kao freelancer vrlo lako možete da steknete je ta što kada steknete određenu reputaciju, broj ponuda za poslove će biti veći i sasim tim dolazite u situaciju u kojoj birate projekta na kom želite da radite.

Vrlo mi je bitno da sve što radim, radim za inostrano tržište i upravo to mi dozvoljava da sam formiram cene za svoj rad, što je i najveća beneficija freelance posla u našim uslovima. Za kvalitetan rad freelanceri kod nas su plaćeni nekoliko puta više nego za isti posao u bilo kojoj firmi. Sa cenama koje sam formirao, nema šanse da mogu da nađem klijente u Srbiji koji bi to platili.

Da li ste se nekad osetili preopterećeni obavezama vezanim za Vaš posao, s obzirom na to da ste “sam svoj šef”?

Kao što sam rekao, ovaj posao je mač sa dve oštrice. Vrlo lako možete da dođete u situaciju da imate mnogo klijenata i da svi traže da se njihov projekat što pre završi. Meni se to dešavalo u početku, i svakom freelanceru je potrebno izvesno vreme da pronađe balans. Trenutno nekih 30% vremena posvećujem mojim projektima, a ostatak vremena klijentima i trudim se da u isto vreme imam maksimalno 2 klijenta. Najgore što freelanceru može da se desi je da ima previše klijenata ili da nema ni jednog.

Koja su Vaša negativna iskustva vezana za freelancing poslovanje?

Što se posla tiče, zaista nisam imao problem. Najveći problem je činjenica da freelance poslovanje u Srbiji još uvek ne postoji i nema tog odnosa države prema freelancer-ima kao u razvijenim zemljama. Večiti su problemi vezani za plaćanje poreza, prijema deviza i slično, s obzirom na to da je 100% mog posla je za inostrane klijente (ponekad se radi preko domaćih posrednika, ali ipak, sva plaćanja dolaze van zemlje).

Da li nam možete ukratko objasniti prirodu Vašeg posla?

Poslednje 2 godine, moj posao je vezan isključivo za WordPress i razvoja dodataka (pluginovi i teme) za WordPress. Kreirao sam 7-8 pluginova koji su dostupni besplatno, među kojima je najpopularniji GD Star Rating koji predstavlja celokupni sistem za ocenjivanje članaka i komentara za WordPress. Za klijente sam kreirao nekih 40 pluginova do sad i 10-tak tema. Međutim, sredinom decembra 2009. sam pokrenuo Dev4Press website koji je donosi tzv. Premium pluginove i uskoro Premium teme za WordPress. Sajt nudi besplatne pluginove, verzije koje se plaćaju, kao i podršku. Ovako nešto nije tipično za freelance posao, ali moja ideja je uvek bila da pokušam da pokrenem posao koji bi bio trajniji i drugačiji od standardnog freelance rada.

Da li biste nam u krtakim crtama opisali Vaš tipičan radni dan?

Mislim da nema tipičnog radnog dana. Cilj svakog freelancera da nađe neki radni ritam, ali tako nešto je skoro nemoguće postići. Iskreno, ne znam mnogo drugih freelancera koji su u tome uspeli. Nekad radim 3-4 sati dnevno, nekad i celih 12. Ta dinamika koja se stalno menja zna da bude naporna ponekad, ali je to i razlog što radim kao freelancer – uvek se nešto dešava, i posao nikad ne dosadi. Mislim da je standardni način rada „ od 9 do 5“ nešto što ubija produktivnost, s obzirom na to a se na taj nečin ne može zapravo prepoznati individualni kvalitet zaposlenih. Ja lično ne volim da radim čim se probudim, i retko kad počinjem sa radom pre 11 ujutru.

Da li ste školovan strucnjak u oblasti kojom se bavite?

Ja sam diplomirao na Elektronskom fakultetu u Nišu na smeru za telekomunikacije. Imao sam nekoliko predmeta koji su imali dodirne tačke sa programiranjem. Za posao koji radim ne možete se školovati u Srbiji. Ni jedan od fakulteta kod nas nema programerski smer koji može da vas pripremi za savremene tehnologije. Naši fakulteti su daleko iza svetskih trendova i jedini način da se bavite ovim poslom je da sami učite. Domaće fakultetske diplome ne mogu u tome pomoći.

Da li vam je ta činjenica ikada predstavljala problem ili smetnju u poslovanju?

Ako ništa drugo, školovanje me je sprečilo da počnem da se bavim ovim poslom ranije. Ni jedna firma koja se bavim ovim poslom nije zainteresovana u diplome, već u znanje. To je od posebne važnosti za sve nove tehnologije. Moja bivša firma Ilumnis nikada nije postavljala uslov diplome za zaposlenje, a slično je i sa drugim firmama. Kada pređete u freelance vode, diplome postaju beznačajne.

Vaš rad je veoma poznat. Koliko Vam je vremena trebalo da se probijete i zaslužite svoje poziciju?

Još u vreme dok sam radio u Ilumnisu, radio sam povremeno i na WordPress projektima, i razvijao pluginove koji su bili odmah dostupni. Neki od njih su postali popularni vrlo brzo, i danas već spomenuti Rating plugin se koristi na više desetina hiljada sajtova. Mogućnost da ljudi (i potencijalni klijenti) vide i procene rad na osnovu tih besplatnih pluginova je bila vrlo važna i ponude za poslove su stizale u sve većem broju. Freelanceri moraju da budu spremni da ulože vreme u svoje napredovanje, da omoguće klijentima da vide ono što rade i ako treba, nek budu spremni da se ponude da određene projekte odrade besplatno, slično kao što sam ja radio sa WordPress pluginovima.

Kakav je Vas odnos prema konkurenciji?

Dobra strana rada za WordPress je baš velika konkurencija. U svetu ima mnogo ljudi koji razvijaju za WordPress, upravo zbog njegove velike popularnosti i nekih 5-6 miliona sajtova koji ga koriste. Imam odlične odnose sa velikim brojem WordPress programera i u mnogo slučajeva sam čak dobijao poslove od njih ili sam prepuštao svoje ponude drugima. Do sada su odnosi uvek bili odlični, nadam se da će tako i ostati.

Linkovi preko kojih se možete upoznati sa Milanovim radom i preko kojih možete da ga kontaktirte su sledeći:

Twitter: http://twitter.com/milangd

Email: milan@gdragon.info

Dev4Press: http://www.dev4press.com/

GD Star Rating: http://www.gdstarrating.com/

Portfolio: http://portfolio.gdragon.info/

Upravo smo za sobom ostavili ono doba godine kada se vraćamo unazad na prethodnih 365 dana, vagamo naša postignuća i neuspehe, a zatim odlučujemo na koji način ćemo stvari učiniti boljim ove godine. Bez obzira da li je u pitanju skidanje kilaže, bogaćenje, unapređivanje radne etike, lečenje slomljenog srca ili sveopšti rad na sebi, postoji nešto vezano za kraj kalendarske godine što nas tera da dobro pogledamo naše trenutno stanje i zarctamo ciljeve za budući napredak.

Ni freelanceri nisu izuzetak od ovog pravila. Šta više, vođenje sopstvenog freelance posla zahteva vrednovanje posla na kraju godine. Preporučljivo je da se ovo vrednovanje ličnog učinka vrši i češće nego jednom godišnje. Svaki dan, svaka nedelja i svaki mesec trebali bi da uključuju neki vid kontinuiranog razmatranja trenutne pozicije freelancera kada su u pitanju njegovi ciljevi. Ovo su neki od principa za koje verujemo da bi svi freelanceri trebali da prisvoje kako bi stupili u narednu deceniju potpuno spremni da ostvare svoj pun potencial.

1. Podignite svoje cene

Poznata je činjenica da su mnogu freelanceri u finansijskim problemima zato što premalo naplaćuju za usluge koje nude. Nekim freelaancerima se dešavalo da im i sami klijenti govore kako bi trebali više da naplaćuju. Nije neobično za feelancere – pogotovo za one koji tek počinju – da svoje cene drže značajno ispod standarda u nadi da će na taj način privući klijente i nadigrati konkurenciju. Nažalost, ovo često ume da izazove negativne efekte smanjujući vrednost rada i usmeravajući potencijalne klijente na druge adrese, kod navodno profesionalnijih freelancera koji više vrednuju svoj rad. Stara izreka „koliko para, toliko muzike“ dobro je ucrtana u mišljenej potencijalnih klijenata koji će često platiti više verujući da više cena garantuje bolji rad.

Izvršite vrednovanje trenutnih cena na vašem polju rada. Razgovarjte sa drugim uspešnim kolegama i saznajte koliko oni naplaćuju. Odredite ono što smatrate da je poštena cena za nivo kvaliteta vašeg rada, kao i za vaše klijente. Zatim, obavestite vaše klijente o poskupljenju. Postarajte se da im date jasna objašnjenja o razlozima vašeg poskupljenja. Iako se možda pribojavate da će ovaj korak oterati vaše klijente, verujemo da će to imati suprotan efekat. Uostalom, inflacija, recesija i povećani životni troškovi očigledno utiču na sve poslove, tako da realističan klijent verovatno i očekuje posklupljenje. Nova godina je dobro vreme da postavite novi standard.

2. Podignite produktivnost

Iako činjenica da ste sam svoj šef ima mnoge prednosti, često umemo svom „zaposlenom“ da ostavimo malo više prostora za vrdanje. Rad kod kuće sa sobom nosi i mnogo mogućnosti za odvraćenje pažnje kao što su neprestan pristup medijima, neproduktivno i neredovno spavanje, kao i razne druge situacije koje freelancera mogu da udalje od postizanja dnevnih ili čak časovnih ciljeva. Veoma je važno da pronađemo ravnotežu između uživanja u slobodi freelancinga i održavanja produktivne radne sredine i tempa koji nam omogućava da nastavimo sa svojim polsom. Bez obzira koliko ste produktivni, gotovo je sigurno da možete bolje. Pokušajte da vodite evidenciju ili da „imitirate“ tradicionalni radni dan i pažljivo ga analizirajte kako bi ste otkrili sve mane i oblasti koje zahtevaju popravke.

Postoje brojni softverski programi u vidu planera koji vam mogu pomaći da efikasno obavljate svoje poslove i održite distrakcije pod kontrolom.

3. Proširite svoj brend

Koliko ste „poznati“ na svom polju rada? Moguće je da vam ide sasvim dobro u okvirima vašeg trenutnog kruga kontakata. Bez obzira na odgovor, imajte u vidu da su prilike za proširivanje vaše mreže klijenata i saradnika neograničene nakon skorašnje eksplozije socijalnih mreža. Kao freelanceru nije vam neophodno da stvorite reputaciju najboljeg na vašem polju rada, ali je svakako preporučljivo da reklamirate vaš freelance brend do tačke da drugi pomisle na vas kada ih neko upita za preporuku.

Ukoliko još uvek niste kreirali brend za vaš posao, zacrtajte sebi da to uradite ove godine. Identifikujte i promovišite vaše osnovne vrednosti, primarnu misiju i profesionalni stil. Izgradite i razvijajte vaš brend koristeći socijalne medije kao što su Twitter i Facebook, imajući u vidu da je prekonoćni uspeh samo mit i da morate uporno da radite kako biste vaš brend učinili vidljivim i pepoznatljivim. Postavite dostižne ciljeve koji vam neće smetati pri obavljanju vaših zaduženja i završavanju projekata. Budite rešeni da to učinite ove godine kako bi drugi prepoznavali ime vašeg freelance posla.

4. Nastavite svoje obrazovanje

Čovek se uči dok je živ – potpuno ispravno tvrdi izreka. Svako ko veruje da zna sve što treba da zna o bilo čemu je, naprosto rečeno, budala. Gotovo svakodnevno pojavljuju se nova otkrića, novi odgovori i nove metodologije i bilo bi besmisleno pretpostaviti da imamo svo znanje koje nam je neophodno. Sa mnoštvom lako dostupnih izvora – internet, biblioteke itd., freelancer bi morao da se usmeri ka kontinuiranom obrazovanju na svom polju rada, kao i u drugim oblastima interesovanja. Od nove godine postanite „večiti student“ i posmatrajte kako to pozitivno utiče na vašu karijeru.

5. Odstranite viškove

Iako mnogu freelanceri nisu u poziciji da odbijaju angažmane, i ovaj vid poslovanja bi mogao da „izgubi na kilaži“. Freelancer će često prihvatati raznovrsne projekte – često po smešnim cenama – samo da bi finansijski ostao u životu. Pokušaji da popunite vaš raspored bez obzira na tip posla i vreme koje vam on oduzima, mogu da rezultiraju gubitkom mnogo profitabilnijih i lepših poslova samo zato što niste bili dostupni onda kad je to bilo potrebno. Ovo, takođe, može da izazove konfuziju kod već postojećih i potencijalnih klijenata, jer oni gube jasan uvid u vaše istinske specijalnosti i fokus.

Preispitajte vaše prošlogodišnje projekte i odredite one koje ste trebali izbeći. Predlažemo da ne gledate na finansijsku dobit projekta, već pozitivan ili negativan uticaj na vaš posao, postizanje ciljeva i jačanje sposobnosti.

Nakon što ste identifikovali tipove projekata koje je trebalo izbeći, napravite listu i držite je pri sebi za buduću upotrebu. Postarajte se da je koristite kao filter za svaki potencijalni projekat koji se nađe pred vama.

6. Unapredite komunikaciju sa klijentima

Freelanceri bi neprestano trebali da rade na razvijanju navika i veština opštenja sa klijentima. Uslužnost prema klijentima i kvalitetna komunikacija su važna oružja u arsenalu svakog freelancera. Uvek će predstavljati ključni faktor za privlačenje novih klijenata, kao i za zadržavanje starih i njihovu motivaciju da nastave da posluju sa vama. Procenite vaše trenutne komunikacijske navike i identifikujte eventualne slabosti. Zamolite vaše klijente da učine isto. Verovatno će navesti nekoliko oblasti u kojima ste mislili da ste dobri. Istražite internet ili pročitajte knjige o tome kako napraviti plan koji bi pretvorio vaše slabosti u prednosti, pri tom doteravši jače strane vaše komunikacije. Jedan od predloga bio bi da imate određeno vreme ili vremena u toku dana kada odgovarate na e-mailove i telefonske pozive kako bi sve interakcije bile izvršene i niko ne bi bio izostavljen. Postoj i široki spektar literature o komunikacijskim sposobnostima koja bi vam mogla biti od pomoći, i naš savet bio bi da se što bolje upoznate sa tom materijom, s obzirom da je komunikacija sa klijentom jedna od najbitnijih stavki u freelance poslovanju.

7. Proširite svoju mrežu

Freelanceri obično rade sami, ali prednosti povezivanja sa kolegama iz vaše struke, kao i razvijanje ličnih i profesionalnih odnosa sa njima su neprocenjive. Povezivanje sa drugima na vašem ili sličnom polju rada može otvoriti mnoga vrata, uključujuči sredstva za rad, pomoć i partnerstvo. Koristite socijalne mreže, blogove i forume kako biste ostvarili nove kontakte. Radite na širenju vaše mreže i vaš profesionalni i lični život biće obogćeni.

Novost na Berzica je nova opcija ako želite da primate oglase za posao koji su samo iz vašeg grada.

Nova opcija se nalazi u meniju “Moj profil”.

Berzica i  ovaj put nastavlja da vam predstavlja uspešne freelancere u Srbiji koji se bave različitim oblastima. Ovaj put imamo čast da vam predstavimo Danijela Gajana, web dizajnera iz Pančeva, koji je zapravo zaslužen za izgled i dizajn našeg portala i na tome smo mu izuzetno zahvalni.

Za njega je ova godina bila izuzetno značajna i to iz više razloga. Naime, on je u toku ove godine u potpunosti počeo da se bavi freelancingom, snimio je album sa svojim bendom sa kojim je prezadovoljan i ono što je najbitnije – postao je otac!

Ovaj put, sa Danijelom pričamo o njegovoj karijeri, počecima i iskustvima koje je do sada imao.

Kad i kako ste počeli sa freelance poslovanjem?

Avgusta 2008., nakon skoro deset godina rada u firmi, doneo sam odluku da se upustim u freelancing. Napustio sam dotadašnje radno mesto, skupio petlju, osamostalio se i počeo da tražim potencijalne klijente.

Šta ste radili pre toga?

Radio sam u nekoliko pančevačkih firmi kao grafički i web dizajner, webmaster, pa čak i kao programer.

Da li ste se školovali u oblasti kojom se bavite?

Može se reći da je tako. Izučavao sam Informacione sisteme i tehnologije na Fakultetu Organizacionih Nauka  u Beogradu. Moram priznati da  iz oblasti dizajna ne posedujem formalno obrazovanje, ali to mi do sad nije predstavljalo nikakav problem.

Možete li nam reći nešto o poslu koji ste radili za Berzicu, kako je došlo do toga da naš sajt izgleda ovako kako izgleda i da li vam je taj angažman pomogao u karijeri ?
Redizajn websajta Berzica.com je prvi freelance posao koji mi je poveren i svakako ima posebno mesto u mom srcu. Sjajno iskustvo u radu na ovom projektu i odlična komunikacija sa klijentom za mene su bili odskočna daska i potvrda ispravnosti moje odluke da se upustim u samostalno poslovanje. Činjenica da je dizajn Berzice dobio veoma dobre kritike i da je klijent zadovoljan i posle više od godinu dana čini me veoma srećnim!

Kako dolazite do svojih klijenata?

Klijenti uglavnom dolaze do mene! Šalu na stranu, većinu poslova dobio sam putem preporuka i uz pomoć specijalizovanih društvenih mreža poput LinkedIn. Internet mi pruža praktično neograničene mogućnosti predstavljanja potencijalnim klijentima.

Da li ste zadovoljni ovakvim načinom poslovanja ili bi ste se radije opet zaposlili u nekoj stabilnoj firmi?

Freelance način poslovanja ima svojih dobrih strana, ali i mnogo izazova. Potrebno je pronaći dobar radni prostor, voditi računa o finansijama i prilivu novca, a tu je i poznati sindrom nedostatka kolega i osećaja usamljenosti. Međutim, u mom slučaju prednosti daleko premašuju “probleme” sa kojima se susrećem. Što se tiče ponovnog zapošljavanja, to je uvek otvorena opcija, pod uslovom da se pojavi dovoljno zanimljiva ponuda.

Koje kompjuterske programe koristite?

Moji glavni “alati” su Adobe Photoshop i Adobe Dreamweaver.

Šta je po Vama najbolja stvar kod freelancing načina poslovanja?

Pomenuo sam to u jednom od komentara na Berzici – najbolja stvar kod freelancing-a za mene je fleksibilnost u radu i mogućnost da se bude otvoren za razne poslovne prilike koje su svuda oko nas, kao i sloboda da se život organizuje po sopstvenom ukusu.

Preko kojih sajtova se naši čitaoci mogu upoznati sa Vašim radom?

Moj portfolio je sveže redizajniran i dostupan na adresi: http://www.danijelgajan.com (za sada samo na engleskom jeziku)

Blog koji vodim vec izvesno vreme je sada integralni deo mog online portfolija. Što se sadržaja tiče, nisam usko odredio tematiku, ali trudiću se da ponudim više korisnog materijala i podelim svoja životna iskustva sa zainteresovanim čitaocima.
Na Vašem sajtu smo saznali da se bavite i fotografijom. Recite nam nešto o tome.

Ah, fotografijom se bavim strogo amaterski Posedujem jeftini digitalni fotoaparat i trudim se da iz njega izvučem maksimum. Za sada nemam ambicije da se dublje upuštam u tu oblast, mada sam dobio pozitivne reakcije na neke od radova. Moje fotografije možete pogledati na Flickr profilu: http://www.flickr.com/photos/danijelg.

Nadamo se da ćemo se u budućnosti sretati sa još Danijelovih autentičnih radova!

Nenad Gucunja ima 28 godina, živi i radi u Rumenci, malom mestu pokraj Novog Sada.

Bavi se ilustracijom i crtanjem stripova, a pri tom se bavi još i digital art-om, web i grafickim dizajnom. Svoj talenat je otkrio još dok je bio samo mali dečak, ali za razliku od ostalih malih dečaka, on je svoj talenat pustio da se razvije i da ga vodi nekim svojim, nesvakidašnjim putem. Danas je Nenad uspešan freelancer u svojoj oblasti i fantastični strip crtač koji je zaslužno dobio epitet „miljenik publike“. Neretko pravi ilustraciju za omote raznih albuma.  Pored toga, on  već dugi niz godina svira gitaru u novosadskim pank bendovima Red Union i Shoplifters.

Ovaj put, Nenad nam na njegov karakteristično duhovit način priča o svojim počecima, uspesima i ličnim dostignućima.

- Kad i kako si počeo time da se bavis?

Crtam od kada znam za sebe, i iako zvuči kao neka isfurana fraza, u mom slučaju je sušta istina. Sećam se da sam kao mali žvakao plastelin i pravio minijaturne skulpture koje su oduševljavale moju porodicu. Kratko posle toga sam se zainteresovao za olovke, voštane bojice i dosadne, prazne zidove. Tada više niko nije bio odusevljen.

Skupljao sam interesantno kamenje i stakliće, pravio interaktivne smicalice po stanu, ali mislim da je to vishe vezano za animaciju i dizajn nego za crtanje.

Kako sam “odrastao” tesao sam znanje i razumevanje svoje kreativne moći po dodatnim umetničkim časovima i sekcijama u osnovnoj skoli. Često sam bio privilegovan te nisam morao da budem na časovima fizike i hemije. Naravno, ja sam to koristio. Ko ne bi?!

Od tada sam radio svašta, od murala preko web dizajna do tetovaža.  Danas crtam stripove, bavim se grafičkim dizajnom i sve češće digitalno slikam. To je moja nova ljubav.

Interesantno je koliko čovek ima strana i šta je sve u stanju da uradi, samo ako ima volje i voli to što radi.

Sve u svemu – počeo sam rano, došlo je samo od sebe i ja sam to iskoristio.

- Da li si završio neku školu ili fakultet koji je vezan za sferu u kojoj radiš?

Da, naravno. Završio sam srednju umetničku školu “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, sa odlicnim uspehom i primernim vladanjem.

- Kako si dolazio do svojih prvih klijenata i kako taj proces u tvom slučaju danas funkcioniše?

Ranije sam ih nalazio preko prijatelja, preporuka ili čiste slučajnosti. Danas sarađujem sa shačicom ljudi koja mi odgovara i prilično sam zadovoljan sa našim odnosom.

Neki od njih su Frank Forte iz “Asylum Press“-a, male izdavačke kuće iz Los Angeles-a. Sa njim obično radim stripove i od pre par godina, grafičku novelu. Imamo zdravu komunikaciju i idejno se poklapamo. Bar što se tiče crtanja i stripova.

Zatim Robert Steven Rhine zvani Corpsy. Lucidni pisac uvrnutih, hibridnih horor-humorističnih  priča.
Rad sa tim čovekom predstavlja čistu zabavu i presrećan sam kad mi poshalje novi zadatak.

Trenutno radi na svom novom čedu, Girls and Corpses magazine, koji je rado čitan svuda po svetu, a naročito je popularan kod super-hrishćanske populacije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ja crtam pinup-e, bojim tuđe stripove i žongliram sa pilećim glavama za njega.

- Koliko dugo radiš kao freelancer?

Freestyle i freelance su usko povezani. Oni bukvalno ne postoje jedan bez drugog.

Freelance-ujem od momenta kada sam dobio prvi novac za svoj trud i rad. Što bi bilo od moje osnovne škole. Čini mi se da je jedini period mog života u kom nisam radio kao freelancer bio boravak u štampariji koji je trajao godinu dana. Mogu vam reći da je to bilo užasno iskustvo.
Freelance je zapravo najbolji način da radiš na sebi, da se organizuješ i napreduješ onako kao tebi kao individui najbolje odgovara. Nema ograničenja, niko te ne sputava, ne izgladnjuje….. i što je najlepše – radiš za sebe, a ne za neku krvopiju od gazde. Ali, ukoliko ukaze potreba ili prilika za dobar posao u nekoj  dobroj firmi, zašto da ne.
U poslu uvek treba biti iskren i otvoren za sve mogućnosti.

- Da li si zadovoljan tim načinom rada?

Bio bih zadovoljniji da živim negde drugde, ali u osnovi, jesam. Zadovoljan sam.

- Da li je isplativo, po tvom iskustvu, biti freelance ilustrator u Srbiji?

Zavisi od toga za koga radiš. Kvalitet i kvanitiet, izgleda, ne idu ruku pod ruku u mom slučaju. Uglavnom više ne radim za domaće izdavače jer imam loša iskustva i ne zelim više da se nerviram zbog arogantnih individua.
Sa druge strane, ima par domaćih izavacha za koje bih rado polomio vrh patentice. Joč samo da nađem način da se infiltriram. Ako pogledate šta se sve radi ljudima ovde, mislim da je prilično isplativo i ispao bih  vrlo licemeran i sebichan ako bih rekao drugačije.

- Negativna iskustva?

Samo sa domaćim izdavačima:
- ne dobiješ honorar ili ga odlože za sledeći milenijum,
- nabacaju ti brdo posla za koji ti neće ni platiti, a ti se nadash da ipak hoće,
- ultra kratki rokovi koji se nekim čudom iznenada još više skrate.
- neljudski odnosi i primitivizam u poznim godinama, itd.

- Napisi nesto o svojim nagradama?

1993 – Najbolja karikatura, Dani humora u Lazarevcu
Koliko se sećam,to je bio neki čika na toaletu koji se lansirao sa majke Zemlje u orbitu uz pomoć metana.

1996 – Srebrna medalja, Shankar’s international children competition, New Delhi, India
Ovaj put sam slikao neke košarkaše kako se znoje i skaču po terenu.

2005 – Najbolji klasichni strip izraz, International comic saloon, Beograd
Skoro kao prvo mesto s tim što je drugo i ne dobija se novčana nagrada! Bilo je kao u lošem filmu, čim sam se okrenuo da idem kući ,čuo sam svoje ime i muk u grudima. Super sam se osećao. Kaskao sam ka podijumu, pokupio plaketu i diplomu, izrukovao sa kim sam trebao… ma divota! Mogu recji da sam bio slavan par sekundi.
Nagradu sam dobio za Hell’s Bell’s koji sam radio sa gore pomenutim Robertom.On je pisao scenario, ja sam ga materijalizovao.

Nešto sam utihnuo poslednjih par godina, ali očekujem velike promene sledeće godine.
Doduše, ne u vidu nagrada, već dobrog odziva i pozitivne kritike.

- Na šta si najponosniji?

Pa, rekao bih na mogućnost da napredujem iako ne postoji kontinuitet u radu.
Mislim da u glavi rešavam probleme na koje nailazim tokom rada, dok je ruka manje – više alat, baš kao i medijum sa kojim radiš; teško da cće sama prevazići problem ako ne razmišljaš  o tome sta radiš i zašto to radiš.  Ponosan sam na ljude koji se ponose sa mnom i mojim istraživanjima na polju vizualne umetnosti.
Ponosan sam na svaki tačan odgovor, koji sam dao do sada!

Kao što je i pomenuto, Nenad i njegov dugogodišnji saradnik Frank Forte već duže vreme  pripremaju grafičku novelu Undead Evil (detalj iz novele je na slici gore) koja bi trebala da izađe u toku sledeće godine. Informacije o tom projektu, možete naći na sledećem blogu.

Nenadov portfolio sa velikim brojem radova, kao i kontakt informacije o njemu,  možete naći na sledećim stranicama:

http://www.creativehub.com/users/nenad-gucunja/
http://www.coroflot.com/public/individual_details.asp?individual_id=215089&

Grafički dizajn danas je jedan od najrasprostranjenijih vidova umetničog stvaralaštva, i sam po sebi predstavlja perspektivnu profesiju. Savremena tehnologija je grafički dizajn učinila izuzetno dostupnim, ali mora se imati u vidu činjenica da je talenat ono što uslovljava kvalitet rada uopšte.

Milan Sekiz je mladi novosadski umetnik. Ima 24 godine i već neko vreme se uspešno bavi grafičkim dizajnom, a oblast svog interesovanja je pre nešto manje od 3 godine proširio i na fotografiju. Možemo slobodno reći da njegov  rad jednostavno odiše svežom mladalačkom energijom i nije čudo što je vrlo tražen kao dizajner plakata, flajera i ostalog promotivnog materijala za razne događaje, barove i agencije u Novom Sadu i šire.

Iako mu je grafički dizajn prvenstveno predstavljao samo hobi,  posle svoje prve samostalne izložbe grafičkih radova za koju je pravio i propratni promotivni materijal, počinje profsionalno da se bavi time. Zanimljiva kombinacija fotografije sa ilustracijom kao jedna od osnovnih karakteristika grafičkog dizajna, dala mu je inspiraciju za njegove prve radove i usmerila njegovo interesovanje u tom pravcu. Zahvaljujući prijateljima iz Happynovisad organizacije, dobio je šansu da fotografiše neke bitne kulturne događaje poput festivala Exit i Cinema city. Ubrzo posle toga pravi još dve samostalne izložbe.

Pri izvesnog vremena kontaktirali smo Milana i bio je vrlo ljubazan da nam odgovori  na naša pitanja.

Kad i kako si počeo?

Pošto me je odavno privlačilo “crtanje” na računaru, pre tri godine sam se zaposlio u firmi koja se bavi pripremom za štampu i grafičkim dizajnom. Može se reći da sam u to vreme jednostavno bio početnik koji je radio za male pare i koji je bio spreman da uči o poslu koji ga zanima. Vremenom sam se usavršio u svojoj oblasti, ali bez obzira na moj trud, plata je ostala mala, tako da sam se odvojio i počeo da radim sam.

U našoj zemlji neredak je slučaj da neki od najtraženijih i najkvalitetnijih umetnika uopšte nisu završili stručne škole i fakultete koji bi ih kvalifikovali kao stručnjake u profesiji kojom se bave. Da li je to i sa tobom slučaj?

Jeste. Bez obzira na to što sam fotografiju i grafički dizajn odabrao za svoju karijeru, moje dosadašnje školovanje uopšte nije imalo dodirnih tačaka sa poslom kojim se sada bavim.  Iskreno, to ni ne smatram posebno velikim propustom. Poprilično sam zadovoljan tokom kojim je moja karijera krenula, i činjenica da nemam diplomu kojom bi mogao da potkrepim moj rad na polju grafičkog dizajna mi do sad nije predstavljala nikakav problem.

Na koji način dolaziš do svojih klijenata?

Na početku je to uglavnom išlo preko poznanstava. Kasnije se reč o meni proširila i to mi je mnogo pomoglo. Trudio sam se da na što više strana ostavim podatke o tome ko sam i šta radim i da na taj način privučem potencijalne klijente. Veoma sam ponosan na činjenicu da sam veliki broj svojih projekata dobio na osnovu preporuka starih klijenata. Narvno, internet je nezamenjiva karika  u promociji. Ubrzo sam otvorio svoj sajt, kao jedinstveno mesto na kom se nalazi veliki broj mojih radova. Komunikacija preko foruma i ostalih comunity sajtova mi je u velikoj meri pomogla u tome da skrenem pažnju na svoj rad.

Moja internet prezentacija Linetoform zapravo predstavlja digitalnu kolekciju mojih dosadašnjih projekata. Na sajtu se nalazi i veliki broj mojih fotografija, a wallpaper-i koje sam dizajnirao mogu slobodno da se skinu.

Da li si zadovoljan ovakvim načinom poslovanja ili bi se radije opet zaposlio u nekoj stabilnoj firmi?

Ja to pitanje jednostavno posmatram na sledeći način: firma = radno vreme! Slobodno radno vreme je svakako jedan od osnovnih razloga zašto sam se odlučio da počnem da radim kao freelancer. Moram priznati da sam ja jedan od onih ljudi koji ne funkcionišu baš najbolje u kolektivu. Po prirodi sam vrlo rezervisana osoba, jak individualac i rad sa velikim brojem ljudi me je oduvek sputavao. Istina je da se kvalitet mog rada poboljšao od kada radim sam, da ne spominjem to koliko se spektar mojih interesovanja i mogućnosti proširio odvajanjem od firme. Na ovaj način, ja sam dobio priliku da radim u kućnoj atmosferi i to mi u potpunosti odgovara. Inspiraciju za svoje radove nalazim na svakom koraku i nisam ograničen pravilima i kriterijumima koji važe u jednoj firmi. Možda bih se jednoga dana opet zaposlio u nekom preduzeću, ali iskreno, za to bi mi trebala poprilično velika motivacija. Moj rad i vreme uloženi u neki projekat vrede i danas retko koja firma to zna da ceni na pravi način.

Koja su tvoja negativna iskustva vezana za ovakav način rada?

Ne mogu da kažem da sam ih do sad imao. Dobra komunikacija je prepreka za negativna iskustva. Moje pravilo je da obavezno pre početka rada sednem sa klijentom i popričam o svemu što ga zanima vezano za posao koji obavljam za njega. U slučaju da lični susret nije moguć i da se klijent nalazi u nekom drugom gradu ili državi, komunikacija ide preko mejla ili telefona. Najteži deo posla mi zapravo predstavlja isplata. Postoje klijenti na koje ne možeš tek tako da se osloniš i uvek sam spreman na to da mi, u velikom broju slučajeva, novac neće stići na vreme i da ću morati da čekam i da konstantno podsećam klijente na to da bi trebali da me isplate. Ali, nažalost, ja nisam izuzetak i toga ima svuda.

Koje kompjuterske programe preferiras da koristiš u svom poslu?

Najčešće koristim Photoshop i Corel Draw, a pored njih  Photo Paint, Swish Maxx i L. Lightroom. To su programi koji mi najviše odgovaraju i u kojima se najbolje snalazim.
Šta ti se zapravo najviše sviđa kod freelancing načina poslovanja?

Sloboda u radu, naravno.

U poslednje vreme, Milan je zauzet još jednim značajnim projektom. Naime, tim kreativnih mladih ljudi stvorio je savremenu, interaktivn školu koja ima za cilj da prikupi što veći broj  kreativaca nove generacije i usmeri ih ka interesantnim i ….. oblastima za koje na tržištu i među publikom postoji sve veće interesovanje. U svom sastavu, škola obuhvata nekoliko radionica koje pokrivaju sledeće oblasti: muzička produkcija, organizacija događaja, performans i žongliranje, mediji i novinarstvo, fotografija, DJ-ing, web dizajn i programiranje.

Milan je, naravno, rukovodiolac fotografske radionice i pre nekoliko nedelja je počeo da drži prve časove. Više informacija o Edon radionicama možete naći na njihovom sajtu.

Jedna od najboljih stvari vezanih za freelancing, pored toga što ste u mogućnosti da birate svoje radno vreme, je to što većinu posla možete da obavljate od svoje kuće!

Za razliku od prethodnih tekstova u kojima smo se najviše orijentisali na one standardne i proverene freelancing poslove poput izrade web dizajna i honorarnog pisanja različitih tekstova, ovaj put ćemo se usredsrediti na onaj tip freelancinga koji nije tako tipičan i kojeg se, verovatno, nikada ne bi setili kao prve asocijacije za pojam samostalnog biznisa.

Iako deluje kao posao koji spada u neku posebnu kategoriju, ručna izrada odeće, modnih dodataka, nakita, kozmetike i ostalih handmade proizvoda, takođe spada u domen freelancinga.

U poslednje vreme internet je prepun blogova i sajtova koje vode mladi sposobni ljudi koji su svoju kreativnost pretvorili u način zarade. Pored običnih streetfashion blogova u poslednje vreme sve se više pažnje obraća na one kreativne individualce koji putem interneta žele da skrenu pažnju javnosti na svoje sopstvene rukotvorine.

Današnja moda sve se više oslanja na unikatne detalje i originalne spojeve različitih stilova. Kao što je nekad marka određivala kvalitet i status, danas se u modnom svetu sve se više pažnje poklanja stilu običnih ljudi i tako se centar interesovanja modnih kritičara preselio sa modne piste na gradske ulice. Veliki doprinos tome leži upravo u činjenici da je danas gotovo sve pristupačno. Dovoljno je samo da odete na neki od sajtova za prodaju konfekcije ili modnih detalja, da odaberete model, broj koji nosite, količinu artikala i da vam vaša narudžba stigne na kućnu adresu. (Naravno, sve ovo je mnogo teže ukoliko živite u Srbiji, naročito ako naručujete robu iz stranih zemalja. U tom slučaju budite spremni na dugo čekanje i najčešće visoke poštarine.)

Vrlo je interesantna činjenica da se na tržištu može naći veoma velik broj potpuno originalnih i fantastičnih dizajnova nakita i drugih modnih dodataka koji su vrlo pristupačni i koji su daleko interesantniji od sličnih artikala koji nose ime nekog svetski poznatog kreatora. Originalnost i maštovitost uvek su na ceni, a to je univerzalno pravilo koje važi i kod neafirmisanih dizajnera.

Ekspanzija prodaje handmade odeće, kozmetike i nakita dogodila se početkom 2000-tih, naročito u Americi i Zapadnoj Evropi. Kod nas je od uvek bilo nekih manjih privatnih butika koji su prodavali svoje unikatne kreacije, ali slobodno možemo reći da su oni za naše standarde bili relativno skupi. U to vreme na Zapadu počinju da se otvaraju blogovi i internet prodavnice koji su u mnogome olakšali proces prodaje i kupovine, kao i komunikaciju između klijenata i dizajnera. A onda se 2005. godine lansirao etsy. Etsy je internet sajt koji je širokoj javnosti obezbedio prodaju i kupovinu handmade artikala, kao i  stare „vintage“ robe i širokog asortimana materijala potrebnih za izradu raznoraznih rukotvorina. Handmade artikli uključuju širok spektar proizvoda koji se odnose na slikarstvo i grafički dizajn, fotografiju, odeću, nakit, jestive proizvode, kozmetiku i igračke. Sajt zapravo prati tradiciju otvorenih izložbi rukotvorina i unikatnih kreacija, dajući prodavcu mogućnost da na tom mestu izloži svoje radove i odredi im prodajnu cenu. Etsy je simpatično opisan kao lukav prelaz između Amazon-a i eBay-a i pohoda na skrivene tajne bakinog tavana. Sajt se u narednih godina izuzetno proširio i ostvario zaista velik finansijski dobitak. Danas korisnici ovog sajta koriste i ostale social network sajtove poput Facebook-a ili Twitter-a kako bi skrenuli pažnju na sebe, svoj rad i asortiman u njihovoj Etsy prodavnici.

A kako početi?

Razgovarali smo sa Keiko Lynn, mladom dizajnerkom iz Njujorka čiji se fashion blog kotira kao jedan od najpopularnijih u toj kategoriji. Još kao student je osnovala  sopstvenu modnu liniju „Postlapsaria“ koja je vremenom postala poprilično uspešna.

„Svoje modne kreacije sam počela da pravim kako bih se izdržavala na koledžu, još davne 2003. godine. U početku sam isključivo radila sa rabljenom – second hand odećom tako što sam ih rekonstruisala i pravila od njih nešto potpuno novo. Svoju kolekciju sam nazvala Postlapsaria, što bi u bukvalnom prevodu značilo „posle destrukcije“. Pošto sam uspela da privičem pažnju kupaca, počela sam time da se bavim malo ozbiljnije. Registrovala sam firmu, napravila sajt i preselila se u Njujork kako bih se potpuno skoncentrisala na stvaranje sopstvenog brenda. U početku nisam imala plan da mi to postane prava karijera, ali stvari su se desile tim tokom i sada sam presrećna zbog toga.

Većina mojih ranih mušterija me je pronašle preko portala livejournal (mnogo pre nego što sam napravila svoj sadašnji blog), gde sam postavljala tekstove o mom svakodnevnom životu zajedno sa tekstovima u kojim sam promovisala moje kreacije. Danas svoje klijente nalazim takođe putem interneta, ali sada već imam svoje verne mušterije koje redovno kupuju moje proizvode, a i u velikoj meri mi pomaže to što se između kupaca i putem interneta proširila lepa reč o mom radu. Do današnjeg dana još uvek nisam platila ni jednu jedinu reklamu, potpuno se oslanjajući na besplatne forme marketinga i usmenu propagandu. Razmišljam o tome da uskoro prekinem tu tradiciju i da zapravo zakupim neki marketinški prostor na kom bih mogla da se reklamiram, ali zaista sam vrlo ponosna na to koliko sam postigla sa svojom modnom linijom tokom vremena.“

Keiko nije jedina dizajnerka koja je svoj posao lansirala na ovakav način. Ona može poslužiti kao pravi primer za to kako se upornost u poslu nekada zaista isplati i koliko je samostalna promocija  na internetu danas zapravo preduslov za napredak u poslovanju svakog samostalnog biznisa. Naročito u tom svetu mode u kom se ona polako probila.

Danas je zapravo vodjenje uspešnog fashion bloga u svetu postao način na koji vrlo lako može da se dođe do nekog dodatnog prihoda. I sama Keiko naplaćuje reklamni prostor na svom blogu. To je praksa koja je postala potpuno uobičajena i neredak je slučaj da neke manje firme upravo na taj način privuku pažnju na sebe, traživši među ljudima koji prate određeni blog svoje potencijalne kupce. A ono što je najprimamljivije za sve blogere – dokazane ljubitelje mode, upravo leži u činjenici da oni najzanimljiviji i najviše praćeni blogeri vrlo često dobijaju na poklon odeću od raznih firmi kojima je u cilju da se na taj način ispromovišu kod one publike koja prati i prima savete od svojih voljenih blogera.

Treba spomenuti i ModCloth – internet prodavnicu koja ima za cilj da na jednom mestu prikupi što veći broj mladih neafirmisanih dizajnera koji na tom sajtu svoje kreacije prodaju po sasvim pristojnim i povoljnim cenama. ModCloth je takođe i prodavnica u kojoj se može naći izuzetno širok asortiman kvalitetne second hand garderobe.

Kod nas je situacija ipak malo drugačija.

Nije u pitanju to da mi imamo manje kreativnih ljudi, zapravo veliki je broj naših mladih (i ne tako mladih) kreativaca poput Jelene Seničić koji vode i po nekoliko uspešnih i vrlo čitanih blogova. Ipak, ono što našim dizajnerima fali je jedan kvalitetan i veliki portal poput Etsy-ja koji bi pažnju usmerio na rad samostalnih dizajnera u ovom regionu.

Naravno da postoje manje internet prodavnice koje se time bave, poput Creative Shop-a ili velikog portala Sam svoj majstor, ali na ovom području ipak ne postoji dovoljno velika tražnja koja bi mogla da uslovi postojanje i funkcionisanje nekog većeg sajta.

Možda najbolji primer za našu temu je sajt Moj ručni rad kog je osnovala dvadesetšestogodišnja Sonja Krtinić i koji sada predstavlja sedište većine eminentnih dizajnera nakita, unikatne odeće i ukrasa na području  Srbije. Napravljen iz dobre volje i želje za druženjem i razmenjivanjem iskustava, na sajtu se može naći i određen broj internet prodavnica samostalnih dizajnera kojima je pravljenje handmade unikata ne samo hobi, koliko i velika strast, a nekima predstavlja i pravu karijeru. Uz veliku podršku muža, Sonja je stvorila još jedan brend, pod nazivom ” Monadikos ” (prevedena sa grčkog, ta reč označava unikat ili jedinstvenost). Monadikos je zapravo izložbeni prostor za sve kreacije koja je Sonja napravila, a takođe i služi kao prodavnica u kojoj se iste mogu i naručiti. Nedavno je nastao i njen blog, jer kako i sama dizajnerka kaže, ni jedan umetnik danas nije prihvacen bez istog.

Ono što je vrlo upadljivo u  mreži blogova ovog regiona je nedostatak običnih i kvalitetnih fashion blogova. Zašto je to tako, još uvek nije jasno. Čak i u Hrvatskoj postoje portali koji prate trend u svetu i veliku pažnju obraćaju svakodnevnoj modi, dok kod nas to još uvek nije ustaljena praksa. To se možda jednostavno može prepisati nedostatku hrabrosti kod naših mladih ljudi da se širokoj javnosti prikažu kao zanimljivi, ako ne i čak ekstravagantni. Samim tim ostajemo uskraćeni za neke interesantne ideje i zanimljive blogove koji bi mogli da pariraju američkim ili skandinavskim blogovima čija popularnost prevazilazi nekoliko hiljada pregleda na dan.

Zapravo, naše tržište je uglavnom orijentisano ka izradi i prodaji unikatnog nakita, bižuterije, ukrasa i torbi. Retki su slučajevi nekih mladih dizajnera koji po prihvatljivim cenama prodaju svoje kreacije, dok se handmade kozmetika – sapuni, kupke i slično,  gotovo ni ne nalaze u ponudi.

Doduše, može se povući paralela kod toga na koji su način naši dizajneri počeli sa svojim poslom u odnosu na Keiko i ostale mlade kreatore koji žive u razvijenijim zemljama. Većina njih je zapravo počela sa svojim radom još u toku studija i tako se polako probijala na tržište. Imajte u vidu da je veliki broj naših kreatora zapravo završio škole o dizajnu i umetničke akademije. Neki od njih su obezbedili sebi poziciju među klijentima i sada imaju stalne mušterije koje ih redovno prate, dok dosta njih pokušava da se probije preko interneta. Uglavnom su to mladi dizajneri i brendovi poput Lily Lohe, koji  pokušavaju da skrenu pažnju na sebe otvarajući naloge na social network sajtovima poput MySpace-a ili Facbook-a preko kojih na najlakši način mogu doći do šire publike.

Oni koji su bili u mogućnosti, uložili su određena finansijska sredstva u svoj rad i otvorili sopstvene prodajne prostore ili se priključili onim buticima koji su bili voljni da njihove proizvode uključe u svoj asortiman. Deo njih je registrovao  svoju firmu i odvojio određen budžet za reklamiranje svog brenda.

Lily Lohe zapravo predstavlja primer uspešnog lansiranja jednog novog i mladog brenda na domaćem tržištu. Iza tog projekta stoji dvadesetdvogodišnja Marijana Gligić koja se nalazi tek na drugoj godini studija grafičkog dizajna na Višoj politehničkoj školi u Beogradu. Ona je počela sa kreiranjem i šivenjem isključivo torbi za mlade devojke, da bi ubrzo prešla na dizajniranje i izradu suknji od tila (popularno zvanih tutu suknje), kaiševa sa print aplikacijama i nakita od fimo mase. Uporedo se bavi fotografijom i grafičkim dizajnom i na tom polju je ostvarila uspešnu saradnju sa mnogim bendovima beogradske underground scene. Ona je za njih pravila plakate, a takođe je fotografisala bendove i njihove nastupe uživo.

Jedan od najuspešnijih manjih brendova kod nas je Empress Design, tim koji predvodi dizajnerka Zorana Mitrović u čijoj „maloj radionici nastaju Empress mindjuše, broševi i ogrlice“ kombinirajući vintage i moderni stil korišćenjem neobičnog materijala od plastične mase. Empress Design je za kratko vreme skrenuo pažnju javnosti, njihovi proizvodi su vrlo traženi i uspeli su da se pojave čak i u nekim prestižnim modnim časopisima.

Jedan posebni vid promocije kojem pretenduju naši dizajneri su pojavljivanja na sajmovima. Bitan događaj za naše kreatore je „Moda za poneti“ koja se dešava u Beogradu nekoliko puta godišnje i koji poznat široj publici kao mesto na kom se mogu sresti i upoznati mladi i neafirmisani dizajneri iz cele Srbije, kako oni koji imaju već određeni status u svetu mode, tako i oni manje poznati. To je jedinstvena prilika za sve mlade ambiciozne ljude i dizajnere da ostvare kontakte sa onim firmama ili individulacima koji im na bilo koji način mogu pomoći u karijeri i plasiranju sopstvene kolekcije na tržište. Sledeća „Moda za poneti“ održaće se 28. i 29. novembra u Kulturnom centru „Grad“.

Za kraj…

Ipak, ono što nama sigurno nedostaje jesu unikatne persone poput Ruskinje Ksenie poznatije kao Kraljica jednoroga Doe Deere koja živi i radi u Njujorku kao model, muzičar i starleta, a pre izvesnog vremena osnovala je i spostvenu kozmetičku liniju Lime Crime Makeup. Ono što je interesantno u njenoj priči je to što je ona sa svojom kolekcjom počela gotovo ni iz čega – motivisana jednostavnom željom da stvori kolekciju u kojoj će preovladavati jarke, živopisne i smele boje, koje se do sada nisu mogle naći na otvorenom tržištu. S obzirom na to da je pažnju javnosti zadobila svojom karijerom kao model, eksperimentisanje u karijeri joj nije predstavljalo izuzetan problem, ali stvaranje sopstvene unikatne šminke zahteva potpunu posvećenost i predanost poslu i čini se da je ova mlada žena u potpunosti spremna da  se prihvati takvog izazova.

Osnivanje sopstvenog biznisa nikada nije bio lak posao, pa čak ni u svetu mode. Iako neki od navedenih primera možda na prvi deluju kao poprilično bajkoviti i lako ostvarljivi, verujte nam da su iza svakog proizvoda stajali sati i sati rada, a pre svega dugog vežbanja. Praksa i umešnost su ono što svaki posao čine posebno vrednim, i to je pravilo koje je izuzetno bitno kod izrađivanja unikatnih ručnih tvorevina.

Bavljenje freelancingom, kao što smo vam nagovestili i ranije, sa sobom povlači razne probleme. Ukoliko se nalazite u procesu donošenja odluke u vezi sa tim da li želite da postanete freelancer ili ne, jedno od prvih i osnovnih pitanja koje će vam se nametnuti glasi – da li je to profitabilno?

Ne moramo vam ni pričati u kakvoj se ekonomskoj i političkoj situacija nalazi naša zemlja, znate to i sami. Samim tim, postavlja se pitanje da li uopšte ima smisla biti samostalan radnik u zemlji u kojoj neke elementarne stvari još uvek nisu pravno regulisane. Ali, kao i svuda u svetu, na vama je da odlučite da li želite da preuzmete takav rizik.

Prativši razne blogove kreativnih mladih ljudi širom sveta koji se bave muzikom, dizajnom, fotografijom, modom, primetili smo da su mnogi od njih vrlo rano, čak i u svojim ranim dvadesetim, počeli da se bave nekim svojim samostalnim poslom. Neki od njih su na samom početku uspeli da se povežu sa pravim ljudima i ostvare dobre kontakte koji su ih doveli do tog mesta na kom se sada nalaze. Neki od njih su počeli tako što su se prijavljivali na razne konkurse i uključivalli na razne community sajtove kako bi skrenuli pažnju na sebe i svoj rad. Koliko li im je samo truda bilo potrebno da bi lansirali te sopstvene modne linije, otvorili privatne booking agencije i slično, teško je zamislivo, ali jedno je sigurno – svako od njih je još na samom početku imao jasnu viziju onoga što bi u budućnosti želeo da napravi.

Koliko je u našoj državi moguće da se tako veliki planovi ostvare, već je kompleksno pitanje, ali ipak je pravilo da uspeh nečijeg poslovanja najviše zavisi od truda i upornosti same osobe, kao i od količine ulaganja u taj posao. Čvrst stav temelj je svakog uspešnog poslovanja. Dobar plan i solidan stav o tome kako bi vaša agencija trebala da posluje može vam poprilično pomoći prilikom pozicioniranja na tržištu. I to je nešto što važi kao osnovno pravilo svuda na svetu.

Ne možete preko noći postati vlasnik sopstvene firme ili biznisa. Do toga vas deli dug i trnovit put. Upoznavanje sa zakonom, sa vašim pravima, ali i ograničenjima, upoznavanje sa tržištem i definisanje sopstvenog proizvoda jedni su od osnovnih koraka koje svaki freelancer mora da savlada. Najteže je upravo to što sve to morate da uradite – sami!

Upravo na blogovima i drugačijim internet prezentacijama raznih mladih freelancera, mogu se naći dobri saveti koji vam mogu pomoći prilikom lansiranja sopstvenog biznisa i koji treba da vas ohrabre da to učinite. Ukoliko ste u nekakvoj dilemi vezanoj za startovanje biznisa ili ukoliko želite samo da čujete mišljenje nekog drugog ko se bavi istim poslom kao i vi, kontaktirajte tu osobu. Razgovor sa njom može vam čak biti ohrabrujuć ili koristan.

Neki od najbitnijih saveta koje vam mladi biznismeni mogu dati vezani su za prvi utisak i prvi kontakt sa tržištem ili potencijalnim kupcem. Svakako će vas savetovati na to da pazite na to kakav prvi utisak ostavljate. Kojim god poslom da se bavite, morate delovati sposobno, poverljivo, smireno. Na poslovne sastanke ili pak sajmove zapošljavanje i slične događaje obavezno ponesite svoju vizit-kartu i dodatni materijal („Press Kit“). Taj materijal trebao bi da predstavlja svojevrsan rezime o onome šta vi kao prodavac nudite na tržištu. To je zapravo vid štampane propagande koja bi potencijalnog kupca trebala da uputi u vaš rad i upozna ga sa proizvodima koje nudite. Takav materijal bi pored kratkog opisa i slika vaših proizvoda, trebao da sadrži i vašu kratku biografiju kao i kontakt telefon, e-mail ili adresu vaše internet prezentacije. Ukoliko klijentu zapravo pristupate putem interneta, pazite na svoje izražavanje i budite što kokretniji. Na taj način ćete delovati ozbiljnije i lakše ćete privući pažnju na sebe. Takođe, bilo bi poželjno da unapred odredite svoju optimalnu početnu cenu i da je se držite. Ukoliko klijent nije spreman čak ni izbliza da ispoštuje vašu ponudu, znači da nije klijent za vas. Još jedan bitan savet koji će vam reći svaki freelancer, sećajući se svojih početaka, je to da odbijanje nikada ne smete da prihvatite lično. Ako vas kupac (ili firma kojoj želite da prodate svoj proizvod) odbije, to ne mora neminovno da znači da vaš proizvod nije dovoljno dobar. Ponekad to jednostavno znači da vaš proizvod nije ono što traže u datom momentu i da im vaša ponuda na toj osnovi, a ne po pitanju kvaliteta, nije zadovoljavajuća. Uvek pitajte zašto vaša ponuda nije prihvaćena i koji je razlog odbijanja, jer takva informacija će vam svakako dobro doći.

Generalno, prva asocijacija za pojam freelancing poslovanja putem interneta danas predstavlja samostalna izrada web dizajna. Zapravo, web dizajn je upravo onaj posao koji je najlakše obavljati putem interneta i koji je svakako neophodan. Neosporiva je činenica da se web dizajnom danas bavi skoro svako, od diplomiranih dizajnera specijalizovanih u toj oblasti, do samoukih dizajenera koji su uputstvo za pravljenje web stranice bukvalno skinuli preko interneta. Samim tim, na tržištu postoji velika konkurencija, ali dobra strana je upravo to što posla u ovoj branši gotovo uvek ima i što se za različite dizajnere mogu naći odgovarajući poslovi koji im najviše odgovaraju. Na primer, nerazvijeni, kao i neki neprofitabilni sajtovi sigurno neće prilaziti renomiranim dizajnerskim firmama, već će pokušati da ostvare saradnju sa nekim talentovanim individualcima čija tarifa nije preterano visoka. Treba uzeti u obzir i to da u ovakvim situacijama upravo ti samouki dizajneri često zarađuju dosta više od onih koji su daleko stručniji da se tim poslom bave. Do toga se najčešće dolazi upravo zbog talenta i truda kog je jedna osoba spremna uloži kako bi unapredila svoje poslovanje i svoj rad, jer trud se uvek isplati, bez obzira način na koji ste počeli da se bavite svojim poslom.

Zapravo, pitanje stručnosti se može gledati i kao jedno od najbitnijih pitanja u freelancingu. Kao što smo vam i raniji govorili, razlog zbog kojeg vam neki klijent pristupa kako biste rešili jedan problem i odradili određeni projekat umesto njega leži upravo u tome što ste vi za taj posao kompetentniji od njega. Vaša stručnost u određenoj oblasti je ono što se naplaćuje. To je upravo ono što vas čini posebnim.

Pisanje tekstova za razne časopise ili internet stranice se takođe može smatrati pravim i isplatljivim freelancing poslom. Ponekad je dovoljno da se samo povežete sa odgovarajućom osobom i da dokažete da je posao pravi za vas. Ovakav vid posla je najpopularniji među osobama koje su završili žurnalistiku ili književnost, ljudima koje ovakav posao najviše i zanima i koji se mogu snaći u raznim oblastima o kojima pišu. Da biste dobili ovaj posao često vam nije dovoljno samo da se prijavite i napišete određeni probni tekste, već i da dokažete svoje umeće, dotadašnji rad, i samim tim svoju pismenost, Naravno, bez u velikog truda i poznavanja starnih jezika ovakav posao je teško zadržati. Iako je uvreženo mišljenje da je to zapravo lak način da se dođe do pristojne količine novca, ne mora nužno da bude tako. Pisanje različitih tekstova često podrazumeva dug i iscrpan istraživački rad. Ukoliko ne radite samo za jedan određeni list ili za određene sajtove koje se isključivo bave nekom određenom tematikom, razni poslodavci će vam nuditi različite teme o kojima čete morati da pišete. Na početku poslovanja kao honorarni pisac, takvi slučajevi su neizostavni, sve dok se ne dokažete kao stručnjak u jednoj određenoj oblasti. Budite spremni na izazove i različite zadatke i prohteve.

Ukoliko želite da počnete da radite kao honorarni pisac i ukoliko dobro poznajete strane jezike, svaetujemo vam sajt http://www.academia-research.com koji služi kao posrednik između vas i klijenata kojima su neophodne osobe koje bi pisale različite tekstove za honorarnu nadoknadu. Dobra stvar u vezi honorarnog pisanja tekstova je upravo ta što na taj posao možete gledati ili kao na dodatni izvor zarade ili kao na pravi posao, što sve zavisi upravo od vašeg pristupa poslu i, naravno, vaših ambicija.

Ako zaiste želite da počnete da radite kao freelancer, povucite jasnu crtu između vašeg samostalnog posla kao načina za dobijanje dodatnih finansijskih sredstava i vašeg pravog, svakodnevnog i redovnog posla. Imajte na umu to da je osnovni razlog zašto ste se zapravo i uhvatili nekog dodatnog, posla „sa strane“ je zapravo to što vaš osnovni pravi posao nije dovoljno unosan. Nije redak slučaj da freelancer svoju samostalnu karijeru započne upravo tako što će izvesan period u isto vreme raditi i svoj dodatašnji redovan posao i taj dodatni, samostalni poso. Zapravo, takav pristup se može smatrati zaista dobrim, jer na taj način se izbegava pauza u toku primanja prihoda. Tako ćete na lakši način raskrčiti sebi put i otvoriti vrata za ulazak u svet freelancing-a.